Zahvaljujući Odluci o smanjenju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, koju su doneli odbornici Srpske napredne stranke u Inđiji, investitori uplaćuju 80 odsto manje novca u opštinski budžet. S druge strane, cena kvadrata stana u prodaji zbog ove odluke nije promenjena, kako su nakon donošenja odluke najavljivali predstavnici vlasti. Korist od donošenja Odluke imaju isključivo budući investitori, pokazuje istraživanje Vojvođanskog istraživačko – analitičkog centra Vojvodine (VOICE).
U ulici Jug Bogdana u strogom centru Inđije, nakon šest godina, pokrenuto je gradilište kompanije “Bon-komerc”, vlasnika Ognjena Bandulaje, čiji je rođeni brat Nikola – član kabineta predsednika opštine Inđija Vladimira Gaka, saznaje VOICE.
S obzirom da je “Bon-komerc” u stečaju, na pomenutoj lokaciji, počela je izgradnja stambeno-poslovnog objekta, ovog puta, investitora “Atos Nika doo” Inđija, vlasnika Vladimira Bandulaje, brata od rođenog strica Ognjena i Nikole Bandulaje.
Primenom Odluke koju su doneli odbornici SO Inđija, kompanija “Atos Nika doo” je uštedela blizu 300 hiljada evra.
Otvaranje gradilišta
U Jug Bogdanovoj ulici broj 17, nalazi se već šest godina gradilište koje je te 2011. godine pokrenula kompanija “Bon-komerc”. Radovi nikada nisu započeti, jer je nakon stečaja kompanije gradilište zatvoreno.
“Bon-komerc” je u Inđiji, od osnivanja 2004. godine, izgradio više stambenih zgrada u centru grada. Prvi stambeni objekti su izgrađeni u ulici Jug Bogdana (kućni broj 23 i 20), ali je problem nastao sa zgradom “Moskva” u Novosadskoj ulici, koja te 2009. godine nije dobila upotrebnu dozvolu. Zbog sumnjivog kvaliteta izvedenih radova na temeljima višespratnice “Moskva” u Novosadskoj ulici, sa 102 stana, mesecima se govorilo o stambeno-poslovnoj zgradi u centru grada kao o objektu sklonom padu. Kvalitet izvedenih radova je ozbiljno doveden u pitanje kada je deo zgrade pukao.
Vlasnik “Bon-komerca”, Ognjen Bandulaja je tada medijima potvrdio da je bilo “izvesnih problema tokom gradnje sa statikom zbog loših proračuna”, ali da je problem rešen.
Već naredne godine, počela je izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa od dve lamele sa pet ulaza i 300 stambenih jedinica na ukupno 30.000 m2. Kompleks nosi naziv “Atina” i nalazi se u ulici Jug Bogdana, broj 5-7.
U planu “Bon-komerca” je bila izgradnja još jednog stambeno-poslovnog objekta u Jug Bogdanovoj ulici, kod kućnog broja 17, ali do realizacije nije došlo jer je u međuvremenu kompanija otišla u stečaj. Ognjen Bandulaja nije tražio dozvolu za izgradnju od nadležnog Odeljenja za urbanizam, komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine već je samo teren pripremljen za eventualno buduću izgradnju, saznaje VOICE. Na toj lokaciji, u narednih šest godina, ostala je samo ograda koja je podsećala stanovnike Inđije na vreme kada je “cvetala” stanogradnja.
Ovih dana započeti su radovi na izgradnji stambeno-poslovnog prostora na pomenutoj lokaciji (Blok 42, katastarska parcela broj 2506).
Iako Zakon o planiranju i izgradnji nalaže da pre početka radova investitor obezbeđuje obeležavanje građevinske parcele, regulacionih, nivelacionih i građevinskih linija, u skladu sa propisima kojima je uređeno izvođenje geodetskih radova; obeležavanje gradilišta odgovarajućom tablom, koja sadrži: podatke o objektu koji se gradi, investitoru, odgovornom projektantu, broj građevinske dozvole, izvođaču radova, početku građenja i roku završetka izgradnje – na pomenutom gradilištu u ulici Jug Bogdana osim radnika nema ništa.
Gradilište koje je pre šest godina pripadalo “Bon-komercu”, sada je preuzela kompanija “Atos Nika doo” Inđija vlasnika Vladimira Bandulaje, brata od strica Ognjena Bandulaje.
U Agenciji za privredne registre, kao datum osnivanja kompanije “Atos Nika doo” napominje se 30. septembar 2016. godine. Sedište kompanije je upravo na lokaciji gde je počela izgradnja stambeno-poslovnog objekta, u ulici Jug Bogdana 17. Nekadašnji vlasnik kompanije “Bon-komerc”, Ognjen Bandulaja sada je vlasnik Rovokopačke radnje “Ogi”, koja je, prema podacima Agencija za privredne registre, počela sa radom 22. februara 2016. godine.Takođe, Ognjen Bandulaja se vodi i kao zastupnik DOO Grifon MBM Inđija, sa sedištem u Inđiji, ulica Kralja Petra bb. Delatnost ovog društva sa ograničenom odgovornošću je izgradnja stambenih i nestambenih objekata.
Prijateljstvo sa predsednikom opštine
Jedan od vlasnika stanova u zgradama koje je izgradila kompanija Ognjena Bandulaje je i aktuelni predsednik opštine Inđija, Vladimir Gak, koji u svom vlasništvu ima dva stana u stambenim objektima koje je gradila kompanija Ognjena Bandulaje.
Kada je Srpska napredna stranka došla na vlast u aprilu 2016. Godine, među članovima kabineta predsednika opštine Vladimira Gaka našao se i Nikola Bandulaja, rođeni brat Ognjena Bandulaje.
Prve poslove Ognjen Bandulaja, odnosno DOO Grifon MBM Inđija, dobija već na samom početku vladavine naprednjaka u opštini Inđija, a najznačajniji je dogradnja centralnog objekta predškolske ustanove “Boško Buha” u Inđiji čija je vrednost radova bila oko 10 miliona dinara.
Početak gradnje
Vladimir Bandulaja odnosno kompanija “Atos Nika doo” je tražila lokacijsku dozvolu 10. februara 2017. godine, a zatim i 19. aprila od nadležnog Odeljenja za urbanizam i komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine, što znači da su predstavnici vlasti bili informisani o planu izgradnje blizu 9.000 kvadratnih metara stambeno-poslovnog prostora u samom centru grada. Dosadašnja cena doprinosa za izgradnju stambenih zgrada od 56 evra po metru kvadratnom po svemu sudeći nije odgovarala budućem investitoru odnosno kompaniji “Atos Nika doo” i ostalo je samo da se sačekaju bolji uslovi. Povoljnija cena od 15 evra po metru kvadratnom usledila je već 10. jula, kada je održana sednica SO Inđija na kojoj je vladajuća stranka donela odluku da se smanji doprinos za nepunih 80 odsto.
Kako su lokalnim medijima objasnili predstavnici vladajuće Srpske napredne stranke u lokalnom parlamentu, razlog za značajno smanjenje doprinosa je to što se, po njihovim rečima, u Inđiji više od pet godina nije izgradio nijedan stambeni objekat za kolektivno stanovanje.
„Mi se nadamo da će ova odluka podstaći stanogradnju i da ćemo imati svaki dan sve više investitora. Samim tim pokrenuće se cela privreda u našoj opštini, jer svi znamo da građevinarstvo pokreće veliki broj privrednih grana“, rekao je, nakon održane sednice lokalnog parlamenta, predsednik ove sremske opštine Vladimir Gak.
Odluka koju su doneli odbornici vladajuće stranke podrazumevala je i izmenu koeficijenta za namenu (Kn). To znači da se za stambenu namenu objekta, koeficijent utvrđuje u sledećim iznosima – kolektivno stanovanje 0,20, individualno stanovanje 0,08 i vikend objekti 0,08, za komercijalnu namenu objekta utvrđen je koeficijent u visini od 0,20, i za javnu namenu objekta u visini 0,09. Pre izmene Odluke o doprinosu za uređivanje građevinskog zemljišta, koeficijenti su za koletivno stanovanje bili 1,10, individualno 0,45 vikend objekti 0,45, za komercijalnu namenu objekta 1,50 i za javnu namenu 0,50. Ono što je ostalo nepromenjeno u odnosu na prethodnu odluku je 30 odsto popusta ukoliko se iznos uplati u celosti.
Filipović: „Legalna pljačka“ budžeta
Prema rečima bivšeg predsednika opštine Petra Filipovića korist od smanjenja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta imaju isključivo budući investitori, odnosno vlasnici kompanija koji će graditi stambene zgrade u Inđiji.
“Naprednjaci su ovom odlukom širom otvorili vrata za ‘legalnu pljačku’ budžeta opštine Inđija, tako što su doprinos za izgradnju stambenih zgrada smanjili za enormnih 80 posto, od čega će koristi imati samo privatni preduzetnici koji grade zgrade, jer će na taj način uštedeti stotine hiljada evra koje su trebali uplatiti u budžet opštine, a građani Inđije od toga neće imati nikakve koristi jer cena kvadrata stana u prodaji zbog ove odluke uveren sam neće biti manja.”
On dodaje da je ekspanzija izgradnje stanova u Inđiji bila upravo onda kada je ovaj doprinos bio na najvišem nivou kada je iznosio 100 evra po kvadratu. Filipović, koji je bio predsednik ove sremske opštine u periodu od 2012-2016. godine, tvrdi da to dokazuje da visina doprinosa nije ključna jer, kako kaže, kada ima kupovne moći i potražnje ima i gradnje.
“Tokom mog mandata je doprinos, na moju inicijativu, smanjen skoro duplo, što nije dovelo do ponovne ekspanzije gradnje. U Inđiji je poznati investitor u jednom momentu izgradio lamelu sa preko 300 stanova, pri čemu je po rečima ljudi koji se bave stanogradnjom ‘zatvorio’ tržište i ostali nisu videli interes da grade, jer kome prodati toliki broj stanova kada je kriza sve veća i veća. Dve godine je trajala borba sa istim da plati doprinose opštini u iznosu preko milion evra, a kako je završila firma i kakve sve muke i danas proživljavaju kupci je opšte poznato. U Inđiji je naravno dobro poznato ko se bavi stanogradnjom, na koji način, čiji su to prijatelji i ko je odmah nakon umanjenja doprinosa počeo sa gradnjom više hiljada kvadrata u centru Inđije”, objašnjava Filipović
Protiv Odluke o smanjenju doprinosa bili su predstavnici opozicije u Skupštini opštine Inđija, ali je njihov amandman odbijen. Prema njihovim rečima, smanjenje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta ide isključivo u korist investitora dok građani izmenom odluke ne dobijaju ništa.
“Naš predlog je podrazumevao da obični građani za izgradnju svojih kuća više ne plaćaju ni dinara za doprinos, a da se investitorima koji grade zgrade i od toga zarađuju ogroman profit, kao podsticaj gradnji, doprinos umanji za realnih oko 20 odsto”, objašnjava za VOICE, predsednik opozicione odborničke grupe “Zato što volim Inđiju”, Petar Filipović.
Dve nedelje nakon održane sednice SO Inđija, na kojoj je doneta Odluka o smanjenju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, kompanija Vladimira Bandulaje je podnela zahtev za izdavanje građevinske dozvole.
Rešenje o odobrenju građevinske dozvole “Atos Nika doo” Inđija dobija 1. avgusta 2017. godine.
Cena kvadrata stana nepromenjena
Cena kvadrata stanova u Inđiji se, u zavisnosti od lokacije, kreće od 650 do 789 evra po kvadratu dok je, 2009. godine, u zgradi “Moskva” investitora “Bon-komerc” u cena kvadrata u izgradnji iznosila 725 evra. Dakle, nakon donete Odluke o smanjenju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, nije se menjala cena kvadrata kako su to najavljivali predstavnici lokalne vlasti.
Iako je u vreme ekspanzije izgradnje stambenih zgrada u Inđiji bila praksa da se građanima ponudi cena kvadrata u izgradnji preko lokalnih agencija za nekretnine, to danas nije slučaj. Na oglasima se uglavnom nude stanovi u već izgrađanim objektima dok ne postoji ni jedan oglas ili obaveštenje o stanovima iz takozvane novogradnje. Stanovnici ovog sremskog grada mogu samo da nagađaju kolika će biti cena kvadrata i kako će uopšte izgledati stambeno-poslovni objekat u ulici Jug Bogdana.
Prema dokumentacijji u koju je VOICE imao uvid, doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta (faza I) obračunat je u iznosu od 3.641.863,03 dinara odnosno 2.549.304,12 dinara jer je priznato umanjenje od 30 odsto zbog plaćanja u celosti.
Obračunat je i doprinos za drugu fazu u iznosu od 6.110.488,52 dinara odnosno uz umanjenje za 30 odsto, 4.227.341,96 dinara.
Da nije doneta Odluka o smanjenju doprinosa za 80 odsto u budžet opštine bi (bez umanjenja zbog plaćanja u celosti od 30 odsto), umesto 9.752.351 dinar bilo uplaćeno 41.937.352 dinara. Zahvaljujući novoj Odluci, kompanija Vladimira Bandulaje je uštedela 35.826.864 dinara.
Miodrag Blečić (VOICE)
