Pokrajinska inspekcija zaštite životne sredine je u junu 2021. naložila preduzeću Dunav transport doo iz Starih Banovaca da sanira i rekultiviše sedimentom zatrpanu baru Petrinci, u opštini Stara Pazova, uz zabranu rada na deponovanju i separaciji šljunka sve dok ne pribavi uslove zaštite prirode. Međutim, odlaganjem rokova za sprovođenje naloga, odobrenim od Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, čija je inspekcija i donela rešenje o potrebi sanacije i rekultivacije, Dunav transport doo nastavlja sa poslom koji ugrožava ovaj jedinstveni ekosistem. Naime, bara Petrinci je staništu strogo zaštićenih vrsta ptica i jedno od najvećih prirodnih mrestilišta riba u Srbiji.

Bara Petrinci se nalazi na obali Dunava, kraj sremskog sela Belegiša. Pre sedam godina je bila ogroman vodeni prostor, trskom i vrbakom prirodno podeljen na dva dela: zabarak, u kojeg je bilo moguće ući iz Dunava kroz vrbak, provlačeći se čamcem i veslom, i baru, sa tri meandra, širokim kanalom povezanu sa Dunavom. Baru su nastanjivale ribe tipične za ravničarski Dunav, zatim ptice močvarice i ptice selice, dok su površinu vode mestimično prekrivali beli i žuti lokvanji.

Sada je veći deo bare zarastao u močvarno rastinje i korov, jer je njegova dubina drastično smanjena taloženjem sedimenta sa obližnje separacije šljunka, dok manji deo više ne postoji – na tom delu se sada nalazi deponija peska i šljunka. Deponija i separacija šljunka pripadaju preduzeću Dunav transport doo, u kojem 100% udela ima Karin komerc MD doo. Po nalogu inspekcije, Dunav transport mora do 1. marta 2023. da izvrši sanaciju i rekultivaciju bare Petrinci.

“Bara Petrinci je bila najveće prirodno mrestilište na ovom delu Dunava, a sigurno jedno od najvećih u Srbiji”, za VOICE kaže Vladimir Jekić, sportski ribolovac i žitelj Starih Banovaca. 

“Stalno doticanje sveže vode iz Dunava je vodi u bari obezbeđivalo kiseonik, što je uz nekoliko stepeni višu temperaturu vode od dunavske, predstavljalo savršene uslove za mrest ribe”, napominje naš sagovornik.

Prema Jekićevim rečima, bara Petrinci je pri srednjem vodostaju Dunava imala prosečnu dubinu od dva i po metra.

“Sada je njena dubina od pedeset do sedamdeset centimetara. U njoj se nalazi ogromna količina mulja, odnosno sedimenta koji je nastao od ekploatacije peska i separacije šljunka. Ja ne mogu da kažem da li je to bakteriološki ili hemijski ispravan sediment, ali definitivno je dubina tolika da više ne možemo da pričamo o bilo kakvom mrestilištu riba. Tu riba više i ne ulazi, što znači da ni ptice više nemaju čime da se hrane”, ističe on.

Što se tiče količine ribe, Jekić, koji ima višedecenijski staž sportskog ribolovca, kaže da se ovaj deo Dunava oslanjao upravo na baru Petrinci, “a ona je sada uništena”.  

Rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine iz juna 2021. godine, a na osnovu prijave Organizacije za proučavanje prirode i životinja (OSNA),  preduzeću Dunav transport doo iz Starih Banovaca bio je zabranjen dalji rad na deponiji i separaciji šljunka kraj bare Petrinci, dok ne pribavi uslove zaštite prirode od nadležne institucije. Razlog momentalne zabrane rada je nasipanje na lokaciji parcela koje su sastavni deo staništa zaštićenih vrsta.  Naime, bara Petrinci se nalazi u području strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta “Dunavski lesni odsek”, unutar ekološki značajnog područja “Fruška gora – Koviljski rit”, a u okviru ekološke mreže Republike Srbije i međunarodnog ekološkog koridora od evropskog značaja.

Na privremenoj deponiji sa separacijom šljunka firme Dunav transport doo, iza koje zapravo stojiKarin komerc MD doo iz Veternika, prema rečima Marine Živanović iz udruženja Volim Banovce, od 2015. rad na deponovanju i separaciji šljunka ipak nije prestajao.

“Pre šest godina smo od lokalnih ribara saznali da je počelo zatrpavanje male i velike bare sa meandrima. Zvali smo tada Eko-stražu da utvrde štetu, ali se nisu odazvali, a ribari nisu bili spremni da pišu bilo kakve prijave. U međuvremenu je sa interneta nestao i snimak koji je tom prilikom zabeležila RTV Stara Pazova”, za VOICE navodi Marina Živanović.

Ona ukazuje da je devastacija celog područja na kojem se šljunkara proširila ogromna, a šteta naneta ekosistemu bare Petrinci nemerljiva.

“Dunav tarnsport, odnosno Karin komerc, je potpuno zatrpao malu i skoro celu veliku baru Petrinci. Ujedno, žitelji Starih Banovaca, čije se kuće nalaze na lesnoj zaravni iznad šljunkare, konstantno su izloženi prašini i enormnoj buci, u šta smo se i sami uverili”, dodaje sagovornica VOICE-a.

SUSRETLJIVOST POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA U ODLAGANJU ROKOVA ZA OBUSTAVU RADOVA

Da postupi prema Rešenju inspektora zaštite životne sredine, kojim je naloženo da ukloni sav nasuti materijal (pesak, šljunak, šut, zemlju), sa lokaliteta koji zahvataju centralno područje “Dunavskog lesnog odseka”, da ukloni nanose peska na delu “gde su oplićale vodene površine” i počele da rastu vrbe, uz obavezu da očisti i proširi kanal koji spaja baru sa Dunavom, Dunav transport doo je imao rok od 15 dana od prijema rešenja, odnosno do kraja juna 2021. godine.

Od tada je prošlo godinu i po dana, ispunjenih odobrenjima Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine za produženjem rokova, a sve na molbu Dunav transporta doo.

Razlozi za neizvršenje naloženih obaveza su raznorodni. U avgustu 2021, mesec i po dana nakon isteka prvog roka za izvršenje,  Dunav transport doo piše dopis Sekretarijatu i poziva se na “sezonu godišnjih odmora, povećani obim posla i neizvršeno kontrolno geometarsko merenje”. Sekretarijat određuje novi rok za izvršenje: 30. septembar 2021, uz zahtev da Dunav transport doo kao dokaz o blagovremeno izvršenim a naloženim merama, dostavi fotografije.

Sledeće odlaganje roka za izvršenje naloženih mera desilo se 15. oktobra 2021. Razlog koji je Dunav transport doo ovog puta naveo je ranije zakazan a neodržan sastanak sa predstavnicima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode (Zavod), da bi se na njemu detaljno analizirale mere koje će Zavod Rešenjem o uslovima zaštite prirode propisati, i po kojem će Dunav transport doo postupiti prilikom izvršenja naloženih mera. Sekretarijat odobrava novi rok: 1. april 2022.

Iako je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode 16. novembra 2021. izdao Rešenje o uslovima zaštite prirode, “Dunav transport doo” se 20. marta 2022. ponovo obraća Sekretarijatu sa molbom za novo odlaganje izvršenja naloženih mera. Naime, čak tri meseca nakon dobijanja neophodnog Rešenja od Zavoda, Dunav transport doo poslednjeg dana februara 2022. sklapa ugovor sa agencijom Regel iz Novog Sada radi izrade projekta sanacije i rekultivacije. Po izradi, projekat je dostavljen Zavodu “na mišljenje”, a pošto “rok za davanje mišljenja nije okolnost na koju ‘Dunav transport doo’ može uticati”, ishodovan je novi rok za sanaciju i rekultivaciju bare Petrinci – 1. mart 2023. godine.

Zavodovo Rešenje o uslovima zaštite prirode je dokument koji, između ostalog, sadrži precizne instrukcije kako o obuhvatu prostora koji je potrebno sanirati i rekultivisati, tako i o najboljem načinu da se nakon uklanjanja nataloženog peščanog materijala i mulja, u bari ponovo uspostavi ekosistem kakav je nekada postojao. To će se postići tako što će se istočno od mesta na kojem se sada nalazi postrojenje za separaciju, iskopati kanal širine 25 metara, koji će biti usmeren nizvodno u odnosu na tok Dunava, pod uglom od 45° i čije će dno biti projektovano tako da se u što većoj meri spreči isticanje vode iz bare.

Prema tom Rešenju, postojeći kanal je potrebno očistiti i proširiti ga na minimum 25 metara. A postojeće postrojenje za separaciju šljunka mora biti uklonjeno sa trenutne lokacije najkasnije do 31. decembra 2022, a sve aktivnosti na sanaciji i rekultivaciji treba da budu završene najkasnije do 1. marta 2023.

ŠLJUNKARA I DALJE RADI, RAČUNAJU NA NOVO ODLAGANJE?

U novembru 2022, nepuna četiri meseca pre isteka najnovijeg roka, na ogromnoj deponiji i separaciji šljunka nema ni naznaka da je započet proces sanacije i rekultivacije, o čemu svedoče naši snimci. A Mišljenje na projekat Zavod je izdao pre punih šest meseci – još 20. aprila 2022. godine.

Međutim, još važniji od datuma izdavanja Mišljenja je njegov sadržaj. Naime, Zavod je odbacio, uz Zahtev za mišljenjem, dostavljeni dokument a ne projekat, pod nazivom “Opis mera uređenja i korišćenja prostora ‘Dunav transport doo”, jer niti je u skladu sa Rešenjem o uslovima zaštite prirode koje je Zavod izdao, niti je reč o po pravilima struke izrađenom tehničkom projektu rekultivacije i sanacije, u kojem se “jasno moraju navesti aktivnosti kojima će se implementirati navedene mere zaštite i izvršiti sanacija ovog značajnog područja ekološke mreže Republike Srbije”.

VOICE nezvanično saznaje da Karin komerc MD alijas Dunav transport doo, traži novog projektanta za izradu tehničkog projekta sanacije i rekultivacije bare Petrinci. S obzirom na dosadašnji sled produžavanja rokova za završetak rekultivacije, možemo očekivati novo odlaganje. A za to vreme, Dunav transport, odnosno Karin komerc, nastavlja sa deponovanjem i separacijom šljunka na šljunkari Petrinci.

Prema Pravilniku o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda, što je i u Studiji o proceni uticaja separacije na životnu srtedinu naglašeno, Dunav transport doo bio je u obavezi da najmanje tri uzorka godišnje pošalje na ispitivanje i rezultate dostavi Agenciji za zaštitu životne sredine.  Informacija koju je UG “Volim Banovce” dobila od Agencije potvrđuje da Dunav transport doo od 2015. ni jednom nije dostavio izveštajo analizi otpadnih voda. Upitno je i po kom osnovu Dunav transport doo koristi vodno zemljište, koje je u vlasništvu Republike Srbije, a čiji je korisnik JP Vode Vojvodine.

Naime, Odeljenje za komunalne delatnosti Opštine Stara Pazova je u maju 2015. godine dalo saglasnost na Studiju o proceni uticaja zatečenog stanja projekta separacije šljunka na životnu sredinu, na potesu “Petrinci”. Nosilac projekta separacije šljunka na tadašnjem tovarištu šljunka, koje se nalazilo na parceli 3958 KO Belegiš, je bilo preduzeće Dunav transport doo,  u kojem 100% udela ima Karin komerc MD iz Veternika. Dunav Transport doo Stari Banovci ima registrovanu pretežnu delatnost “prevoz putnika unutrašnjim plovnim putevima”.

Za projekat separacije šljunka, za koji je 2015. odobrena pomenuta Studija, bilo je potrebno od lokalne uprave pribaviti dozvolu za separaciju, koja je privremena građevinska dozvola i traje tri godine – u ovom slučaju je mogla da traje najduže do 2018.

Odeljenje za urbanizam i građenje Opštine Stara Pazovaposlednje tri godine nije izdavalo dozvole za separaciju na parcelama  3957 i 3958 KO Belegiš, i 1966 KO Stari Banovci,  na kojima se nalazi separacija šljunka. Do zaključenja ovog teksta, od Karin komerca nismo dobili traženu kopiju važeće privremene građevinske dozvole za separaciju šljunka na potesu Petrinci.

S druge strane, predstavnik Dunav transporta se u usmenoj izjavi datoj inspektorki zaštite životne sredine, pozvao na posedovanje svih neophodnih vodnih akata, ishodovanih od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo: vodne uslove, vodnu saglasnost i vodnu dozvolu za privremeno tovarište i deponiju sa separacijom šljunka.

U LAVIRINTU REŠENJA I DOZVOLA

Ni nakon uložene urgencije, iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo nam nisu poslali kopije navedenih vodnih akata, tako da nije poznato ni da li je vodna saglasnost, na koju se predstavnik Dunav transporta pozvao, još uvek važeća. Naime, vodna saglasnost prestaje da važi ako u roku od dve godine od pravosnažnosti nije podnet zahtev za izdavanje građevinske dozvole, a podsećamo da lokalna uprava u poslednje tri godine nije izdala privremenu građevinsku dozvolu za parcele na kojima se nalazi deponija i separacija šljunka.

Iz iste usmene izjave saznajemo i da je Dunav transport imovinsko-pravne odnose “regulisao sa nosiocem ovlašćenja za upravljanje predmetnim vodnim zemljištem”.

Ugovori koji su godinama unazad sklapani između Dunav transporta doo i JP Vode Vojvodine nisu ugovori o zakupu, već ugovori o vansudskom poravnanju, iako među ugovornim stranama ne postoji spor. Objašnjenje za ovakav način reguilisanja imovinsko-pravnih odnosa za VOICE je stigao iz JP Vode Vojvodine. Naime, međusobna prava i obaveze sa Dunav transportom, Vode Vojvodine rešavaju vansudskim poravnanjima jer „Opština Stara Pazovanije donela akt i plan postavljanja objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregat“, bez kojeg Agencija za upravljanje lukama ne može da izda odobrenje za obavljanje lučke delatnosti, što je pak pravni osnov za zaključenje ugovora o zakupu vodnog zemljišta.

Drugim rečima, Vode Vojvodine su kroz formu ugovora o vansudskom poravnanju pronašle način da naplate zakupninu po osnovu faktičkog stanja, ne samo sa Dunav transportom, već sa velikim brojem privrednih subjekata koji koriste vodno zemljište za deponovanje i separaciju šljunka, jer, kako kažu iz Vode Vojvodine, “većina lokalnih samouprava na području Vojvodine, uključujući i Staru Pazovu, još uvek nemaju navedena akta”.

Rok za donošenje akta o planu postavljanja objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregata je istekao 31.12.2019. godine.

Iz Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj smo dobili potvrdu da postavljanje objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregata obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave.  A do zaključenja teksta od Opštine Stara Pazova nismo dobili traženu kopiju Plana postavljanja objekata za deponovanje i separaciju.

Gordana Momčilović Ilić (VOICE, naslovna fotografija: Karin komerc MD na šljunkari Petrinci/VOICE)