Kvalitet vazduha u Inđiji: Nema toplomera – nema temperature

Prema izveštaju „Vazduh 2022.“  Nacionalne ekološke asocijacije u Vojvodini osim u Sremskoj Mitrovici, Subotici, Somboru i Zrenjaninu, vazduh je bio prve kategorije, odnosno čist ili neznatno zagađen. Ali, to je veoma relativno, što se vidi i na primeru Inđije.

U tom sremskom gradu već godinama unazad postoji problem sa “neprijatnim mirisima” u toku letnjih meseci. Iako lokalna inspekcija redovno izlazi na teren, stručnjaci upozoravaju da je smrad indikator da “nečega” ipak ima,

Šta to smrdi?

Već godinama unazad Inđija ima problem sa nesnosnim smradom koji je često povezivan sa industrijom, uključujući Energo zelenu, koja prihvata i spaljuje leševe svinja zaraženih svinjskom kugom iz čitave Srbije, farmu svinja kompanije Knez Agrar, Farmina pet foods i kiparsku fabriku “Kostas A Zakarija”.

Pre dve godine su stanovnici ulica Devet Jugovića, Maksima Gorkog i Bloka 63 u Inđiji tokom leta u večernjim satima mogli osetiti neprijatan miris, koji dolazi iz pravca kiparske fabrike, koja se bavi preradom mesa i koja je glavni izvoznik za kinesko tržište. Zahtevali su sastanak sa lokalnim vlastima koji je održan početkom septembra 2021. godine.  

Na sastanku u zgradi opštine Inđija, šef kabineta Nemanja Milojević i načelnik opštinske uprave Aleksandar Banić su im tada rekli da “ne postoji zakon koji rešava neprijatne mirise i ukoliko vi znate za takav zakon, fotokopirajte nam i dostavite nam, kako bi lokalna samouprava mogla da ga sprovede”.

Mesec dana nakon toga, opštinski inspektor za zaštitu životne sredine izdao je nalog kiparskoj kompaniji “Kostas A Zakaria” u Inđiji da izvrši potrebne aktivnosti na smanjenju emitovanja neprijatnih mirisa.

Kao i u slučaju kiparske kompanije, smrad tokom letnjih meseci dolazi iz pravca farme svinja koja se nalazi nedaleko od Inđije, na putu ka Rumi. Lokalna vlast tvrdi da neprijatni mirisi nemaju značajan uticaj na kvalitet vazduha i životnu sredinu. S druge strane, stručnjaci izražavaju zabrinutost.

„Farma svinja treba da izveštava nadležnu Agenciju o emisijama metana i svega ostalog. I to sve mora da bude javno dostupno da bi građani znali da lokalna samouprava i država brinu o njihovom zdravlju štiteći ih od zagađivača a ne obrnuto”, kaže za VOICE Milenko Jovanović, meteorolog iz Nacionalne ekološke asocijacije.

U kompaniji Energo zelena iz Inđije, koja ima dozvolu za zbrinjavanje životinjskog otpada u slučaju zaraznih bolesti, krajem avgusta i početkom septembra ove godine zabeležen je nesvakidašnji prizor. Kako je preneo lokalni portal IN Medija, u krugu kompanije se nalazio ogroman broj uginulih zaraženih svinja a zbog tropskih temperatura se osetio nesnosan smrad.  

Pored toga, naveo je portal, krv i fekalije zaraženih životinja su se slivale u kanalizaciju. Dodatni problem je što su leševi životinja, umesto u predviđenim skladištima, bili na otvorenom. Takva situacija je bila nekoliko dana, a zatim su uginule životinje prekrivene najlonom, ali su i dalje bile u krugu kompanije.

„To bi trebalo da isprati, ne lokalna inspekcija, koja verujem nema dovoljno kapaciteta niti znanja za ozbiljan rad sa problemima koji prevazilaze ove uobičajne dnevne aktivnosti. To što je reč o otvorenom prostoru Energo zelene, to je radni prostor. To bi trebala radna inspekcija da brine da li zaposleni imaju adekvatnu zaštitu. Sve to kroz vazduh dolazi u sam grad, jer – naravno – nema ograničenja kretanja vazduha nego prelazi preko ograde fabrike“, navodi Milenko Jovanović.

Kada je reč o fabrici za proizvodnju hrane za kućne ljubimce, italijanske kompanije Farmina Pet Foods, najviše prijava građana je bilo 2017. godine o čemu je VOICE ranije pisao. U oktobru 2017. godine, nakon što je opštinska vlast najavila “radikalnije” mere, medijima je saopšteno da je izmeren nivo zagađenosti vazduha a da su rezutati – još jednom – pokazali da isparenja iz Farmine Pet Foods ne zagađuju vazduh i životnu sredinu.

Magistrala kroz centar grada

Inđija se nalazi između dva glavna grada Novog Sada i Beograda pa takozvani stari put između dve prestonice prolazi kroz sam centar grada, na hiljade automobila dnevno uključujući i kamione.

„Zabeleženo je da je u samom centru, u zgradi Opštine gde se takođe vrši merenje, kvalitet vazduha bio nešto iznad uobičajnih parametara a to je upravo zbog saobraćaja. Rešenje bi moglo biti obilaznica oko Inđije“, kaže Jelena Dukić iz Odeljenja za urbanizam i zaštitu životne sredine opštine Inđija.

Ali, obilaznica oko Inđije je jedan od projekata koji nikada nije završen, a sve su prilike – nikada neće ni biti.

U septembru 2010. godine otvoren je severoistočni krak obilaznice oko Inđije, uz najavu da će cela obilaznica biti završena 2011. godine. Od toga nije bilo ništa do dana današnjeg. U međuvremenu, završena je brza pruga Beograd – Novi Sad, što je definitivno zaustavilo bilo kakvu ideju o završetku projekta.

„Naše pravo je da znamo kakav vazduh dišemo“

Lokalna samouprava svakog meseca objavljuje rezultate merenja kvaliteta vazduha u Inđiji koji se uzorkuje u obe radne zone, kao i u centru Inđije.

„Da bi se vršio kontrolni monitoring, potrebno je meriti 365 dana u godini, da bi se – prema zakonskim odbredbama – moglo odrediti pravo stanje kvaliteta vazduha. Indikativna merenja su u redu, ali bez kontrolnog monitoringa ne možemo sa sigurnošću znati kakav je kvalitet vazduha“, objašnjava Milenko Jovanović.

Kako je za VOICE potvrđeno iz Odeljenja za urbanizam, potpisan je Memorandum sa Agencijom za zaštitu životne sredine, u kome se navodi da će opština Inđija od Agencije dobiti automatsku stanicu za merenje kvaliteta vazduha.

„Sva merenja odnosno očitavanje idu preko Agencija za zaštitu životne sredine jer mi nemamo kadar za tako nešto“, kazala je za VOICE Jelena Dukić.

Ona je navela da, iako je Memorandum potpisan, još uvek ne postoji povratna informacija kada će opštini biti isporučena automatska stanica za merenje kvaliteta vazduha.

Milenko Jovanović kaže da, iako Inđija ima povoljnu reljefnu lokaciju, neophodno je imati tačne merne podatke o kvalitetu vozduha.

„Ukoliko ne postoje ili nisu vidljivi merni podaci o kvalitetu vazduha, to ne znači da udišemo čist vazduh. Naše pravo je da znamo kakav vazduh dišemo. Sporadična merenja neobjektivno prikazuju kvalitet po principu ‚nema toplomera, nema temperature‘“, zaključio je Jovanović.

Miodrag Blečić (VOICE)