Studija procene uticaja na životnu sredinu za potencijalno ekološki opasni pogon mikser postrojenja u budućoj fabrici guma „Linglong“ u Zrenjaninu napisana je uz potpuno odsustvo logike prilikom pristupanja ovom projektu, kaže za VOICE stručnjak za upravljanje otpadom Gojkan Stojinović. On je bio u grupi od 70 građana koji su 18. februara želeli da prisustvuju javnoj raspravi o spornoj Studiji u Novom Sadu, ali je ona održana bez prisustva javnosti, pošto okupljeni građani iz protesta nisu želeli da uđu u salu jer nije bilo obezbeđen dovoljan broj mesta za sve zainteresovane.
„Namena kompletnog industrijskog kompleksa koji će se koristiti za proizvodnju guma, jeste da na jednoj lokaciji objedini dve osnovne celine u proizvodnji guma – proizvodne pogone za proizvodnju pneumatika sa pratećom infrastrukturom, i objekte za namešavanje sirovina i proizvodnju gumenih traka (mikser), što je i predmet ove Studije“, rekao je Stojinović i ocenio da je autor studije potvrdio da je u pitanju jedna tehničko-tehnološka celina „koja je neodvojivo zavisno povezana i samim tim potvrđuje i potrebu izrade jedinstvene studije procene uticaja na životnu sredinu“.
Kao i u prvoj studiji, laički se odnosi prema relevantnim podacima kao što su vrste, tipovi i količine otpada pa na primer navodi „neke količine čvrstog otpada“, navodeći samo „čestično zagađenje“ bez detaljne analize, ili propuštajući da identifikuje tip i karakter otpadnog mulja sa prečistača otpadnih voda, ali sa druge strane vrlo dobro barata potpuno irelevantnim podacima, kao što je procentualni odnos azijske i evropske kuhinje koji će se pripremati u kantini (prva studija) ili tačan broj zaposlenih u pojedinim pogonima podeljen prema polnoj odrednici (nova studija). „Na ovaj način se u potpunosti urušava kredibilitet i dovodi se u pitanje stručni kapacitet celokupne studije i projekta“, kaže Stojinović.
„To je posledica tzv. salami slicinga, odnosno cepkanja jedinstvenog projekta na više manjih sa ciljem izbegavanja procene uticaja, odnosno, sa ciljem da se utvrdi manji uticaj projekta na životnu sredinu nego što bi bio utvrđen kada bi se projekat ocenjivao u celini“, kaže za VOICE Hristina Vojvodić, pravnica Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI)
Prema njenim rečima, investitor ni ovaj put nije obuhvatio celokupan projekat (kako mu je u Rešenju o određivanju obima i sadržaja nadležni organ naložio), već se fokusirao isključivo na mikser. „Ovo je naročito zanimljivo budući da investitor u studiji u opisu prethodnih radova navodi da je izgradnja planirana na lokaciji bez prethodnih aktivnosti osim poljoprivrednih. Lako se može utvrditi da se na navedenoj lokaciji vrše građevinski radovi, te nije jasno da li investitor upućuje na to da ovaj projekat treba posmatrati kao jedinstven samo u situaciji kada je potrebno izbeći adekvatno utvrđivanje uticaja koji projekat ima na životnu sredinu“, navodi Hristina Vojvodić.
Šakali šetaju ulicama
Profesorka bilologije i dugogodišnja građanska aktivistkinja Zorica Radišić smatra da se posledice kineske fabrike Linglong po životnu sredinu već vide. „Po navodima meštana Ečke, sela koje se nalazi u blizini fabrike, primećeni su šakali koji šetaju ulicama. To ranije nije bio slučaj. Oni su već sada proterani sa svojih staništa. Šta će biti sa pticama i ostalim životinjama koje su nastanjene na tom prostoru? Linglong se nalazi na njivi odmah pored kukuruza. Kako će rad fabrike uticati na te njive i taj kukuruz. Prirodne i stvorene vrednosti su ono što je pitanje opstanka. To da li će neko da zarađuje i profitira je u drugom planu. Potpuno je svejedno da li investitior dolazi iz Kine ili neke druge zemlje. Isti je princip za sve“, upozorava Zorica Radišić za VOICE.
U delu Studije koji se odnosi na floru i faunu navedeno je da na parceli ne postoji zaštićeno prirodno dobro i da se “ne očekuje pojava zaštićenih primeraka flore i faune na predmetnoj lokaciji”. Specijalni rezervat prirode Carska bara, koji je pod visokim nivoom međunarodne zaštite udaljen je dva kilometra od buduće fabrike. Tamo žive i 24 vrsta ptica koje su strogo zaštićene, i to na svetskom nivou zaštite.
„Zakonska reglativa iz oblasti zaštite prirode u najkraćem kaže da je očuvanje ukupnog biodiverziteta (vrsta i staništa) – genofonda, naša zakonska obaveza, i ona stoji mnogo iznad svih oblika privređivanja koji ne ostavljaju dovoljno mesta za prirodne vrednosti“, podseća Zorica Radišić i pita da li autori Studije ne očekuju da će zaštićene vrste ptica preletati preko kruga fabrike Linglong.
Da bi se tvrdilo da rad fabrike neće uticati na biodiverzitet vrsta i staništa zaštićenih područja moraju da postoje dve studije: faunistička (odnosi se na zaštićene vrste ptica, riba, insekata i vodozemaca i njihova staništa) i floralistčka (odnosi se na biljke). „U pitanju je ozbiljan kontingent propisa koji bi morao da dovede do zaključka da svi oni neće biti ugroženi jednom ovakvom gigantskom investicijom. U samoj Studiji postoji odeljak u kom kaže da je izrađivač u obavezi da, ukoliko nije mogao, navede razlog zašto nije došao do svih ovih podataka. Bez njih, Studija ne može da dobije saglasnost“, objasnila je Radišić.
Izostala procena uticaja na ljudsko zdravlje i okolinu
Gojkan Stojinović je skrenuo pažnju i da je autor studije propustio da odgovori na zahteve iz Rešenja koje je izdao Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine. Tim Rešenjem se, pored ostalog, zahteva da studija mora da sadrži analizu i ocenu kvaliteta životne sredine i njihovu osetljivost na određenom prostoru, kao i da predvidi neposredne i posredne štetne uticaja projekta na životnu sredinu.
U Studiji se ne konkretizuju ni odgovori na pitanja kakve će se praškaste i druge materije pojaviti u procesu proizvodnje. Spominje se i ALOHA program – softver koji proračunava nivo rizika. „Parametri koji su ubačeni, nisu baš česti za naše prilike, temperatura od 35 stepeni ili vlažnost vazduha od 30 procenata. Neki saradnici su našli da nije dovoljno prodiskutovano šta se može dogoditi u najgorem mogućem scenariju“, kaže Zorica Radišić i dodaje da nije precizirano ni šta se dešava u vanrednim situacijama.
U Studiji se navodi da će, osim komunalnog, nastajati i ambalažni otpad koji će biti skladišten u takozvanim „džambo vrećama“ i da se „u cilju smanjivanja otpada koji završava na deponijama, određena količina vraća isporučiocu sirovina“. Ako se uzmu u obzir ogromne gabarite fabrike koja će se prostirati na 97 hektara, stvar se po oceni profesorke biologije multiplikuje. „Da li imamo vatrogasne kapacitete i da li uopšte treba da razmišljamo o tome šta bi se desilo u slučaju jednog takvog hazarda? Sad vidimo da ni ograda nije smela da se postavlja tamo bez neke studije. U inostranstvu mi sve moramo znati unapred. Koliko će tih džambo vreća koje spominju biti vraćeno? A cifre su neverovatne – 108.000 tona godišnje (džambo vreće, plastični džakovi, mešana plastična ambalaža). Pa gde to da stane? Da li dve vreće vraćamo, a sve drugo ostaje na našoj deponiji? Mislim da mi nemamo kapaciteta da preradimo ni ovu plastiku koju imamo“, upozorila je Zorica Radišić.
Prema rečima Gojkana Stojinovića, činjenica da se nije razmatrao kumulativni uticaj svih emitera dodatno dovodi u pitanje čitavu Studiju. „Izbegavši da razmatra kumulativni, zbirni, uticaj svih emitera zagađenja vazduha kojih ima preko 20, umesto što analizira samo najveći potencijalni emiter, izrađivač studije nije izvršio ni detaljnu analizu na osnovu dostupnih podataka o opštem zdravlju stanovništva uključujući trendove. I najzad, izbegavši da izvrši kumulativnu i sinergijsku analizu bunara koji se buše na lokaciji investitora, kao i njihov potencijalni uticaj na životnu sredinu i zdravlje stanovništva izrađivač potencijalno dovodi institucije i građane u zabludu“, ocenjuje sagovornik VOICE-a.
Manjak podataka i dobre volje da se do njih dođe
RERI kao najvažniji nedostatak ove studije, kao i svih prethodnih postupaka koje je investitor inicirao, ističe nedostatak uslova Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. „Sa sadržinom ovih uslova javnost nije mogla da se upozna budući da ih investitor ne prilaže uz studiju. Takođe, prema informacijama koje je RERI dobio od Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, ni investitor ni organi AP Vojvodine, kao ni organi Gradske uprave Grada Zrenjanina, nisu se obratili Zavodu sa zahtevom da im se izdaju ovi uslovi. Bez uslova za zaštitu prirode nemoguće je utvrditi uticaj na životnu sredinu, a naročito uticaj projekta na floru i faunu. S tim u vezi u studiji se navodi da se ne očekuje pojava zaštićenih primeraka flore i faune na predmetnoj lokaciji, međutim kako investitor ne poseduje uslove Zavoda nije jasno na osnovu kojih činjenica izrađivač Studije donosi ovakve i slične zaključke“, upozorava Hristina Vojvodić.
Prema njenim rečima, Studija sadrži i niz drugih nedostataka, budući da nije izrađena u skladu sa Pravilnikom o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Organizacija javne rasprave u suprotnosti je sa zakonskim odredbama koji regulišu ovu oblast jer svakom predstavniku javnosti treba da u isto vreme i na istom mestu bude omogućeno da čuje odgovor na svoje, ali i pitanje svake druge osobe koja se na prezentaciji pojavi: „Učešće javnosti u postupcima procene uticaja je od izuzetnog značaja, naročito imajuči u vidu planirane kapacitete ovog fabričkog kompleksa i opravdanu zabrinutost građana Zrenjanina. Dakle, ukoliko nema uslova za održavanje javne prezentacije, nadležni organi su dužni da čitav postupak odlože do uspostavljanja uslova za nesmetano učešće javnosti u ovako važnom postupku“, kazala je Vojvodić.
Krajem nedelje odgovor na pitanje da li se studija prihvata ili odbija
Dragan Kovačević iz kompanije Enekta koja je izradila Studiju za potrebe kineske kompanije Linglong rekao je 18. februara na neuspeloj javnoj raspravi u Novom Sadu da se ne očekuju negativni uticaji na životnu sredinu tokom redovnog rada miksera za proizvodnju gume i da će čitav tehnološki proces biti u skladu sa domaćim zakonodavnim normama.
Prema njegovim rečima emisije ksilena, ugljovodonika bez metana i praškastih materija u vazduhu biće manje od dozvoljenih gornjih granica. Mikseri će imati ugrađene filtere za praškaste materije i predtretmane za emisiju ugljovodonika (benzena).
„Kumulacija štetnih efekata na životnu sredinu se ne očekuje jer će projektovane koncentracije emisija u vazduhu biti niže od dozvoljenih“, rekao je Kovačević i dodao da je predviđena godišnja proizvodnja oko 190.000 tona gumenih traka.
On je još rekao da će otpadne vode biti upuštane u kanalizaciju i da će zadovoljavati dozvoljene parametre, kao i da će četiri puta godišnje biti rađen monitoring otpadnih voda. Kako je najavio, sav generisani otpad iz fabrike biće uskladišten i otpremljen na predviđena mesta.
Pomoćnik pokrajinskog sekretara zadužen za čistiju proizvodnju i održivi razvoj Nemanja Erceg rekao da je do sada stiglo 15 mišljenja o Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu i da ih očekuje još, te da će tehnička komisija resornog sekretarijata o njima odlučivati krajem ove nedelje, kada će izvestiti javnost da li se studija prihvata ili odbija.
Grupa aktivista je u julu prošle godine tražila i Zaključak Vlade Srbije kojim se ceo projekat proglašava projektom od nacionalnog začaja. Osim informacije da je predmet „zaprimljen“ i da će im se naknadno odgovoriti, niko od tražilaca do sada nije dobio odgovor.
„Uvek se vraćam na Arhusku konvenciju koja predviđa da svi nosioci javnih ovlašćenja imaju obavezu da nama pomažu. Ne znam zašto, ali mi se susrećemo sa obrnutom praksom. Posebno se to odnosi na one koji se odvaže da se aktiviraju i ukažu na neki problem ili nepravilnost u društvu. Takvi ljudi se gone u krivičnim postupcima i kažnjavaju velikim sumama novca za primer drugima. Nosioci javnih ovlašćenja ne štite javni interes, nego interes profita. Treba da se uredimo kao društvo i kao zajednica, da neselektivno primenjujemo propise i planiramo razvoj koji iza sebe ostavlja što manji ekološki otisak“, zaključila je Zorica Radišić.
Ivana Gordić (VOICE)
Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!
