Na prostoru u kome su nekada boravili radnici iz Azije sada je potpuno drugačija slika. Barake u kojima su preživljavali ponovo su dobile svoju pređašnju namenu, postala su skladišta. Ništa na tom terenu ne ukazuje na to da je taj prostor prošle i 2021. godine bio “pakao na zemlji”, kako su ga opisivali aktivisti kada su ušli u taj prostor.

Sudeći po svemu što se dešava, i vlast i investitor pokušavaju da zbrišu sve tragove neljudskih uslova u kojima su boravili radnici iz Vijetnama i Kine koji su bili angažovani na izgradnji fabrike Linglong pre dve godine.

Kada je reč o samom Linglongu, on primenjuje proverene mehanizme (aktuelne ne samo u Srbiji i ne samo kineske investitore) da svu odgovornost prebaci na podizvođača radova. U nedavnom odgovoru na zahtev za učešće u snimanju dokumentarnog filma, u produkciji Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), u vezi sa vijetnamskim radnicima šturo su nam odgovarili:

“Obaveštavamo Vas da smo raskinuli ugovor pre nekoliko meseci sa CEEC TEPC-om koji je poslodavac Vijetnamskih radnika. Nažalost, ne možemo biti od velike pomoći na ovu temu.”

KONTRAPUNKT VLASTI

U svom poslednjem intervjuu gradonačelnik Zrenjanina, Simo Salapura, kazao je da lokalna samouprava “ne ulazi u politiku vođenja i poslovanja privatnih kompanija, bilo da su u pitanju domaći ili strani investitori.”

Prvih nekoliko dana po objavi informacija o nehumanom postupanju sa radnicima na gradilištu Linglonga  i gradski zvaničnici su pravili gluvi, nemi i slepi. Gradonačelnik je tada rekao novinarima da je “država tu odradila svoj posao“ i “da je za Zrenjanince, kao i za lokalnu samoupravu, najbitnije to što će kineska kompanija Linglong zaposliti 1.200 novih radnika.”

A nakon što je priča o položaju vijetnamskih radnika u Zrenjaninu dobila širu medijsku pažnju  predsednik Srbije Aleksandar Vučić je upitao “šta je smisao te kampanje”.

Sledeći njegov primer i premijerka je poslala sličnu poruku rekavši da “nije isključeno” da je u pitanju napad protiv kineskih investicija u Srbiji.

„U početku je problem fabrike Linglong bila zaštita životne sredine, sada su svi to zaboravili i fokusirali se na radnike tamo, prekosutra će biti nešto novo”, rekla je Brnabić.

U sporadičnim izjavama zvaničnika pominjala se i inspekciju rada. Međutim, nije se odmaklo mnogo dalje od toga da je inspekcija rada “na terenu”, da “radi svoj posao”, i slično.

Ministar građavinarstava Momirović je u decembru 2021. rekao da je priča o Linglongu “potpuno lažna, napumpana“, te da je bilo 30 redovnih i 20 vanrednih inspekcijskih nadzora. Izjavio je tom prilikom i da je Linglong najkontrolisanije gradilište u Srbiji.

O mogućoj trgovini ljudima i ostalim činjenicama navedenim u medijima rekao je da su „navodne i nemaju nikakvo utemeljenje u činjenicama“.

Medijske izveštaje je nazvao pričama koje su “bile čiste izmišljotine, ali čiste izmišljotine koje je teško dublje komentarisati“.

Linglong se od početka drži istog narativa. Oni su već u prvom oglašavanju, rekli da “su vijetnamski radnici uključeni u projekat izgradnje fabrike u Zrenjaninu angažovani od strane jednog od njihovih izvođača radova, kompanije TEPC (China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction Co., Ltd, Ogranak Beograd)“.

Sledeći primer predsednika, premijerke i ministra, svi ostali sagovornici medija koji dolaze iz državnog aparata govorili su da je “inspekcija rada bila na terenu”.

Darija Kisić Tepavčević, tadašnja ministarka za rad, odgovarajući na novinarsko pitanje rekla da su za sve radnike Linglonga koji u momentu inspekcijskog nadzora nisu imali odgovarajuća dokumenta “podnete odgovarajuće prijave i u ovom momentu sve nepravilnosti su rešene.”

O navodima u vezi sa zlostavljanjem radnika, Kisić Tepavčević je rekla i “da su inspekcije kontinuirano kontrolisale uslove rada i mere koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, i da u tim oblastima nisu uočene nikakve nepravilnosti.”

I to je sve što će ostati zvanično zabeleženo po pitanju uslova rada.

Iz Ambasade NR Kine su “analizirali navode pojedinih medija”. Ambasadorka Čen Bo izjavila je da “nadležni resori srpske strane ne smatraju da u kineskoj kompaniji ima navedenih teza pojedinih medija.”

ĆUTANJE TUŽILAŠTVA

Međutim, ima i onih koji su “teze iz pojedinih medija” shvatili ozbiljno i ispitali ih.

Tako je Evropski parlament usvojio dve rezolucije koje se odnose na Linglong, robovski rad i proizvode nastale robovskim radom.

Specijalni izvestioci UN-a su reagovali na saopštenje Inicijative za ekonomska i socijalna prava (A11) i pozvali se na UN Vodič za ljudska i radna prava. Naveli su i da ostaju u kontaktu sa predstavnicima tri države. Ova reakcija je poslata Vladama Kine, Vijetnama i Srbije. Jedino Srbija nije odgovorila.

Stejt department je u svom TIP Reoprt-u naveo da je Srbija nazadovala u borbi protiv trgovine ljudima, između ostalog i zato što nije istražila slučaj vijetnamskih radnika.

Inicijativa A11 je podnela i nekoliko krivičnih prijava našem pravosuđu. Po rečima programskog koordinatora Danila Ćurčića, do danas na njih nije bilo reakcija tužilaštva.

ASTRA (Anti trafficking Action) je slučaj prvo istaržila na terenu, a zatim se obraćala desetinama nadležnih institucija svojim dopisima i zahtevima za informacije od javnog značaja. Odgovoreno je na oko trideset posto dopisa i zahteva. Kako kažu iz ove organizacije, “uglavnom protokolarno”.

U KAMPANJI UMIVANJA

Kompanija Linglong je u međuvremenu promenila pravila ponašanja i počela da promoviše svoje aktivnosti u lokalanoj zajednici.

Bilo je tu organizovanih performansa kao što je biciklistička tura po gradu i okolini ili kolektivno slikanje novopridošlih radnika ispred gradske kuće.

Da se približi stanovništvu Zrenjanina kineski investitor je pokušao i donacijom 70 stabala, akcija sadnje drveća izvedena je u saradnji sa predstavnicima lokalne samouprave, a predvodili su je senior direktor kompanije „Linglong“ Džao Hongtao i gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura.

Takođe, na internetu su se pojavili i promo tekstove koji Linglong predstavljaju kao “odgovornog člana naše zajednice”. Naglašavaju “korporativnu odgovornost”, “tehnološku inovativnost”, “brojne aktivnosti u korist zajednice” i dodaju da će “društveno korisno poslovanje i ponašanje” ostati prioritet kompanije u budućnosti.

Kampanja u formi kratkih tekstova i videa bila je sprovedena na društvenim mrežama.

A podela novogodišnjih paketića za mlade i odrasle sa teškoćama u razvoju bila je povod za novo promotivno oglašavanje. Tako je štićenike obišao i Leao – “veseli lavić došao je punih ruku poklona za sve”. U pitanju je maskota Linglonga.

U pomenutom tekstu koji objavljuje “Kurir”, Linglong “svoje poslovanje opisuje kao odgovorno i energično, od samog starta se trudi da doprinese okruženju u kojoj posluje”.

Na kraju zatvaramo krug i dešava se ono na šta aktivisti i novinari od početka ukazuju, a na osnovu iskustava sa terena i vide: da će slučaj vijetnamskih radnika biti zataškan i zaboravljen u domaćoj javnosti.

Jedina nada oštećenih radnika su međunarodne institucije, ukoliko uspeju da do njih dođu.

REGRUTOVANJE NOVIH RADNIKA „OD VRATA DO VRATA“

Kineska fabrika za proizvodnju pneumatika u izgradnji Linglong mesecima na platformama za zapošljavanje i društvenim mrežama oglašava otvorena radna mesta.

U poslednjih nekoliko meseci regrutovanje se radilo skoro po principu “od vrata do vrata”, budući da je tim zadužen za ljudske resurse ove fabrike posetio sela u okolini Zrenjanina predstavljajući ponudu poslova, zatim i Kikindu.

Poslednji  sajam zapošljavanja nazvan “Dan otvorenih vrata” Linglong je održao u Kulturnom centru Zrenjanina u januaru. Tom prilikom najavljeno je da je potrebno zaposliti 500 ljudi, uglavnom operatera u proizvodnji. 

Pored pitanja zašto nije moguće da se za pola godine intenzivne kampanje oglašavanja radnih mesta ne uspeva da nađe dovoljan broj radnika, nameću se još dva: da li je ovo oglašavanje Linglonga u skladu sa zakonom i da li je diskriminatorno prema ženama.

Naime, uvidom u oglas na jednoj platformi za zapošljavanje u kome se traži operater u proizvodnji za kompaniju Linglong deluje da nema diskriminatornih elemenata, jer u oglasu ne piše da je to radno mesto rezervisano isključivo za muškarce, ali u videu (koji je objavljen na RTV Santos) saznajemo i da je zbog ergonomije to posao za muškarce.

Iz istitucija Poverenik za zaštitu ravnopravnosti za VOICE su naveli da Zakon o zabrani diskriminacije navodi da mogućnost za zasnivanje radnog odnosa ne sme biti narušena, “kako bi sva lica koja traže posao imala jednake uslove, bez ikakve diskriminacije po osnovu pola, starosnog doba, fizičkog izgleda ili bilo kog drugog ličnog svojstva.”

“Postoji mogućnost ograničavanja određenih poslova samo na jedan pol, i to onda kada na tako nešto ukazuju specifični zahtevi profesije. Tada se, međutim, mora veoma detaljno i racionalno, koristeći objektivne argumente a ne stereotipe (žene su slabije od muškaraca) pojasniti koje su to okolnosti koje ukazuju da žene neće moći da izvršavaju konkretne poslove na adekvatan način”, objašnjava dr Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu.

On, međutim, smatra da pomenuti video oglas problematičan jer “evidentno ukazuje na diskriminaciju žena prilikom zapošljavanja”, jer u njemu postoji deo u  kojem se ukazje na postojanje predrasuda prema ženama kod poslodavca.

To, po njemu, ukazuje da je ovakva praksa unapred planirana i da se zasniva na nezakonitoj proceni nečije radne sposobnosti samo na osnovu pola.

Sledeći korak je da se u ovakvim situacijama podnese pritužba stručnoj službi Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, koja će proceniti da li u izjavi postoje elementi koji ukazuju na posrednu diskriminaciju, objašnjava Reljanović.

Institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je zbog diskriminatornih odredaba u konkursima za posao, prethodnih godina uputila više preporuka Nacionalnoj službi za zapošljavanje i sajtovima za zapošljavanje.

“Nekada je bilo skoro uobičajeno da se u konkursima za posao otvoreno navode uslovi, kao što su godine života, pol ili zahtev da kandidati uz svoju biografiju obavezno pošalju i fotografiju, ali danas se  retko vide takvi oglasi jer postoji svest o tome da su pomenuti zahtevi diskriminatorni”, ukazuju.

Naglašavaju i da kao institucija insistiraju na tome da bismo “kao  društvo trebalo  da eliminišemo rodne stereotipe u izboru zanimanja i da se borimo za to da pol ne igra nikakvu ulogu na tržištu rada, već kompetencije, znanja, veštine i sposobnosti, iskustva i afiniteti”, odnosno dasvako treba da ima jednaku šansu da se zaposli.

Ivana Gordić Perc (VOICE)