Povećanje šumovitosti ili prihod od izdavanja poljoprivrednog zemljišta u zakup – klackalica je na kojoj sede vojvođanske opštine. Međutim, mnoge površine predviđene za pošumljavanje su preorane, faktičko stanje na terenu im je njiva, a namena im je promenjena i van nadležnosti Javnog preduzeća „Vojvodinašume“. Manjak raspoloživih površina ostavlja panonsku pokrajinu na evropskom začelju po stepenu pošumljenosti. Sagovornici Agrosmarta i VOICE-a su saglasni u jednom – nama treba drveće, pa kako god ga zvali.

Zaključkom Vlade Republike Srbije iz 2016. godine, Javnom preduzeću „Vojvodinašume“ je dodeljeno na korišćenje preko 4.000 hektara u svrhe pošumljavanja. Pet godina kasnije i jedan izveštaj Državne revizorske institucije više, administrativne i imovinske poteškoće i dalje stoje na putu gazdovanju površinama u skladu s planom i u punom kapacitetu. Kao jedan od problema, u pomenutom izveštaju se navodi da lokalne samouprave nastavljaju da izdaju pojedine parcele u zakup kao poljoprivredno zemljište, iako su iste date preduzeću zaključkom Vlade.

Tom odlukom je, između ostalih, obuhvaćena i parcela površine preko 100 hektara u Opštini Bač, koja je u tom trenutku bila izdata u zakup. Nakon što je o tome obaveštena Uprava za šume, dogovoreno je da se sačeka istek ugovora s fizičkim licem kako bi se dodeljena parcela, koja je 2016. godine po vrsti bila evidentirana u katastru kao šumsko zemljište, privela nameni. U međuvremenu je, kako objašnjava Marko Marinković iz JP Vojvodinašume, sprovedena promena u katastru iz šumskog u poljoprivredno zemljište.

„Tom promenom JP Vojvodinašume je izgubilo nadležnost nad parcelom jer poljoprivrednim zemljištem upravlja Republika Srbija preko nadležnog ministarstva. Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koristi se prema godišnjem programu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koji donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, na osnovu čega je Opština Bač nastavila da parcelu izdaje u zakup. Javno preduzeće Vojvodinašume nije odobrilo predmetni zakup, ali promenom vrste zemljišta izgubilo je i nadležnost, te u procesu izdavanja u zakup nije ni postojala obaveza da JP Vojvodinašume bude konsultovano. Sasvim drugo pitanje je šta je stvaran interes opštine u smislu načina korišćenja predmetne parcele“, konstatuje Marinković.

U odgovoru koji je Republički geodetski zavod dostavio redakcijama Agrosmarta i VOICE-a, navedeno je da se „namena zemljišta (poljoprivredno, šumsko, građevinsko) upisuje u katastar nepokretnosti na osnovu dostavljenog planskog akta od strane nadležnog organa lokalne samouprave“.

Posebno je pitanje da li je konkretna parcela smela biti izdata u zakup ako je po kulturi šuma ili pašnjak, naglašava naš sagovornik iz JP Vojvodinašume.

„Prilikom izdavanja u zakup prvenstveno se posmatra vrsta zemljišta koja obavezno mora da bude ‘poljoprivredno’. Tačno je da je deo parcele po kulturi šuma i livada, ali zatečeno stanje na terenu nije tako, odnosno stvarno stanje na terenu upućuje na to da se predmetna parcela duži niz godina intezivno obrađuje, odnosno da je stvarno stanje na terenu ‘njiva’, što nije evidentirano u katastru“, rekao je Marko Marinković.

Ista situacija je i s parcelom površine skoro 127 hektara na području Opštine Kikinde, koja je po vrsti upisana u katastar kao šumsko zemljište. Ipak, namena predmetne parcele po važećem prostornom planu Grada Kikinde je ostalo poljoprivredno zemljište. Nakon upita novinara Agrosmarta i VOICE-a iz 28. septembra, Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada Kikinde se dopisom dva dana kasnije obratio nadležnom ministarstvu, odnosno Upravi za poljoprivredno zemljište radi utvrđivanja namene predmetne parcele i sprovođenja odgovarajućih promena. Do dana objavljivanja teksta, JP Vojvodinašume još uvek nije dobilo rešenje o upisu prava korišćenja.

Lopta je, prema rečima direktora Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu Saše Orlovića, na lokalnim samouprava.

„Javno preduzeće Vojvodinašume je opremljeno i spremno da pošumljava, ali često nemaju dovoljno površina. Na samoupravama je da opredeljuju površine za tu aktivnost. Zakonom o poljoprivrednom zemljištu iz 2010. godine je dozvoljeno da se pošumljavaju sve kategorije poljoprivrednog zemljišta uz saglasnost s nadležnim ministarstvom. To je urađeno jer u Vojvodini nema slobodnog zemljišta“, ističe Orlović.

Ipak, treba imati u vidu da je Vojvodina tradicionalno poljoprivredna regija. Gubici za lokalne samouprave su, priča Marko Marinković iz JP Vojvodinašume, značajni imajući u vidu da se prosečne cene zakupa zemljišta po hektaru kreću u širokom rasponu u zavisnosti od opštine na kojoj se zemljište nalazi.

„Tako se hektar poljoprivrednog zemljišta u Čoki izdaje za 4.800 dinara, dok na području opštine Stara Pazova cena po hektaru ide i do 60.000 dinara. Treba imati u vidu da sporne parcele u pojedinim opštinama obuhvataju površinu od više desetina hektara. Stoga, prihod od izdavanja zemljišta u zakup predstavlja značajan prihod lokalnoj samoupravi, pogotovo kada su u pitanju ekonomski slabije razvijene opštine“, objašnjava on.

Što veći kišobran, to bolje

Šume kao ekosistemi nisu osnovno prirodno obeležje Panonske nizije. Vojvodina je jedno od područja u Evropi s najmanje šuma – podaci govore da je to oko 6,5 odsto teritorije. Stoga, pošumljavanje oranica na mestu davno prekranih stepa ili isušenih plavnih područja nikako nije restauracija prirode na prostoru koji je nekada zauzimala.

Ekolog Saša Rajkov kaže da se sada sve više se govori o sadnji drveća i pošumljavanju radi skladištenja ugljen-dioksida i usporavanja klimatskih promena.

„Sam termin pošumljavanje bi valjda značio uspostavljanje šume na nekom području, zar ne? Ali šuma nikako nije samo niz drveća. To je sklop hiljada vrsta biljaka, životinja, gljiva, mikroorganizama i nežive prirode čija ravnoteža se uspostavlja kroz milenijume. Ipak, u borbi protiv klimatskih promena, nama je potrebno vraćanje šuma sa svim njenim činiocima tamo gde su bile pre više vekova, kao i fragmenata šuma između oranica“, objašnjava Rajkov.

U tom smislu, Saša Orlović iz Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu smatra da bi zapravo trebalo da govorimo „o površini pod drvećem“.

„Recimo, vetrozaštitni pojasevi, kojih je nekada bilo mnogo više, ne spadaju pod definiciju šume, ali jesu prostor pod drvećem. Dakle, ako želimo da podignemo nivo pošumljenosti, treba da gledamo i ka agro-šumarskim sistemima – zasadi između poljoprivrednih površina, vetrozaštitni pojasevi, zasadi za pčelarstvo i fitoremedijaciju, itd“, navodi on.

Kako bi se pospešile aktivnosti pošumljavanja u Vojvodini, uspostavljen je Budžetski fond za šume AP Vojvodine. Iznos sredstava koja su na raspolaganju za pošumljavanje razlikuje se od godine do godine, a utvrđuje se pokrajinskom skupštinskom odlukom u zavisnosti od raspoloživih sredstava za održivi razvoj i unapređenje šumarstva. Na primer, prošle godine za pošumljavanje nije bilo uopšte raspoloživih sredstava, a razlog je opštepoznata situacija sa epidemijom kovida.

S druge strane, iz Budžetskog fonda za šume AP Vojvodine za 2021. godinu, JP Vojvodinašume je dobila malo više od 38 miliona dinara, što je dovoljno za pošumljavanje oko 217 hektara zemljišta. Planirano je da se na površini od oko 130 hektara zasadi hrast lužnjak u Banatu, a u Bačkoj posade semena topole i bagrema. U susret klimatskim promenama, Orlović objašnjava da bi baš ove, sušne vrste – poput lužnjaka i topole, pogotovo tokom letnjih meseci i ekstremnih vrućina.

Prema Prostornom planu Republike Srbije, kao i Regionalnom prostornom planu AP Vojvodine, smatra se da Vojvodina treba da bude nekih 14,2 odsto pošumljena.

Međutim, Marko Marinković iz JP Vojvodinašume upozorava na (pre)ambicioznost postavljenih strateških ciljeva.

„AP Vojvodina planira nastanak oko 170.000 hektara novih šuma. Koliko je taj cilj smeo može se razumeti tek kada se ta površina uporedi sa ukupnom obraslom površinom kojom gazduje JP Vojvodinašume, a koja iznosi nešto preko 100.000 hektara. Iz ovoga je jasno da strateški cilj povećanja šumovitosti ako uopšte ikada bude dostignut, može da se ostvari samo na račun drugih vrsta zemljišta, pre svega poljoprivrednog zemljišta“, objašnjava Marinković.

Sagovornici Agrosmarta i VOICE-a naglašavaju da je dodatna poteškoća u Vojvodini upravo to što moramo da pomirimo i harmonizujemo zahteve poljoprivrede, šumarstva i zaštite životne sredine. Međutim, obazriv je ekolog Saša Rajkov, u celom pristupu nikako ne smemo izostaviti očuvanje postojećih preostalih prirodnih staništa – stepa, slatina, močvara i, naravno, šumskih ekosistema duž ravničarskih reka i na ostrvskim planinama Vojvodine.

Igor Išpanović (Agrosmart i VOICE, naslovna fotografija: Natalija Jakovljević)

Napomena: Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi izrečeni u tekstu pripadaju isključivo autoru Igoru Išpanoviću i ne predstavljaju  zvaničan stav Evropske unije