Mladi diplomirani novinari pogođeni aktuelnom medijskom situacijom u Srbiji često i ne pokušavaju da rade u medijima i posao pronalaze u srodnim ili niže kvalifikovanim delatnostima. Osim niskih plata i cenzure, od profesije ih udaljava nemogućnost primene znanja stečenog na fakultetu i neizvesnost dobijanja posla nakon volontiranja, ističu medijski profesionalci i analitičari, sagovornici VOICE-a, ukazujući na neophodnost obrazovanja novinara i značaj njihove uloge u demokratskom društvu.
Plate diplomiranih novinara često su ispod republičkog proseka, a novinari početnici taj prosek mogu da dostignu tek nakon nekoliko godina rada. Osim toga, zarade su često jednake ili čak manje od nekog ko ima niži stepen obrazovanja. Zbog toga Marija Sušić radi u Tehnomaniji iako je novinarstvo završila na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Planira da ode u inostranstvo na master studije i eventualno se tada bavi novinarstvom.
„Pokušala sam da dobijem posao i u jednom od zrenjaninskih internet portala. Međutim, oni su mi ponudili 300 dinara po tekstu, platu negde oko 15 000 dinara i to za celokupan posao multimedijalnog novinara. U Tehnomaniji mi je plata veća nego što bih je imala kao novinar u bilo kom pristojnom mediju“, kaže Sušić.
Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski kaže za VOICE da je jedan od razloga teškog položaja novinara u Srbiji nerazvijeno tržište koje ne može da izdrži veliki broj medija i diplomiranih novinara.
„To je apsurdna situacija da u Srbiji već godinama ima više od deset fakulteta koji se bave obrazovanjem novinara, što znači da se na studije novinarstva svake godine upisuje oko 1.500 studenata. Dovoljno je da svake godine završi studije oko pet procenata ovih studenata, za sve njih nema posla. Osim toga, nasleđe devedesetih godina prošlog veka je takvo da su mediji opstajali na nedovoljno plaćenom ili potpuno neplaćenom radu novinara“, kaže Veljanovski.
Suprotno mišljenjima i očekivanjima javnosti, i plate nekih novinara na velikim nacionalnim televizijama daleko su od raskoši koja isijava iz ekrana. Neredovna i mala plata na televiziji Pink diplomiranu novinarku Danijelu Gencel zauvek je udaljila od profesije. Nakon iskustva na toj televiziji, pokrenula je privatan posao u ugostiteljstvu.
„Studije novinarstva bile su mi zanimljive i ispunile su moja očekivanja. Međutim, u praksi sam se suočila sa brojnim preprekama i ograničenjima – od uređivačke politike, preko celodnevnog radnog vremena do izuzetno malih plata. Na Pinku sam bila reporterka jutarnjeg programa i imala sam 25.000 dinara. Uz to, plata je često bila neredovna. Brzo sam se trgla i zauvek otišla iz novinarstva“, rekla nam je Danijela.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić za naš portal kaže da iznad proseka u Srbiji zarađuju samo novinari koji rade za strane medije i oni „koji su se odali propagandi“. Ostalima, koji drže do sebe i profesije, kako kaže, „satisfakcija je to što imaju nekakav ugled i dobijaju pohvale za tekstove i priloge“.
“Nisi novinar nego PR Srpske napredne stranke“
Osim niskih zarada, mladi novinari dele i druge probleme sa svojim starijim kolegama na medijskoj sceni Srbije. Uzrok velikog razočaranja je jaz između teorije na fakultetu i prakse sa kojom se susreću već na prvom poslu. Cenzura, neprofesionalizam i pretvaranje novinarstva u propagandu nekima su nepremostive prepreke, kaže Bodrožić.
„Rad u velikom broju nazovi medija zahteva poslušnost i snishodljivost što kod mnogih, verujem, izaziva gađenje pa im mnogo lakše pada da služe za šankom, nego da ponize sebe i ono što su učili“, smatra Bodrožić.
Upravo je kriterijum poslušnosti i gaženje profesionalnih principa naveo diplomiranu novinarku Jelenu Božić da, barem privremeno, ode iz novinarstva. Pretvaranje novinarstva u propagandu iskusila je na televiziji Panonija i Radio-televiziji Vojvodine.
„Na Panoniji sam imala 34 000 i suočavala sam se sa neprofesionalnošću. Niko ne radi svoj posao i nisi novinar nego PR Srpske napredne stranke. Otprilike je išlo ovako: u dnevnik stavi 14 minuta gradonačelnika Novog Sada, ostalo vremenska prognoza i to je to. Ja sam izdržala dva meseca, ali nisam mogla dalje da idem protiv nekih svoj principa“, kaže Božić za VOICE.
Na pokrajinskom javnom servisu volonterski angažman je dobila preko poznanstava koje je imala. Kako se volonterski ugovor produžavao, a neizvesnost u vezi sa dobijanjem posla rasla, odlučila je da ode. Tome je doprinela i ista politička propaganda kao na Panoniji.
„Iako sam diplomirani novinar volonterski ugovor na Radio-televiziji Vojvodine sam dobila preko veze. Nakon dva meseca su mi obećali platu, ali su produžili volontiranje. Posle toga sam odustala jer nisam znala dokle će volontiranje da ide. Ni na RTV-u nisam mogla da budem novinar, suočila sam se sa propagandom i dalje nisam mogla“, navodi Božić.
Dodaje da nije odustala od novinarstva, ali trenutno ne vidi perspektivu za mlade novinare.
„Od novinarstva je jako teško živeti. Ako ga radiš pošteno, onda si ne samo materijalno, nego i fizički ugrožen“.
Na osnovu kojih kriterijuma mladi novinari dobijaju posao na RTV-u pitali smo glavnog i odgovornog urednika prvog programa javnog televizijskog servisa Nenada Ćaćića, ali odgovor do objavljivanja teksta nismo dobili.
Jelena Božić trenutno radi u omladinskoj organizaciji Kulturanova. Ona je jedna od mnogih diplomiranih novinara koji rade u marketing i PR delatnostima. Ovakvu situaciju uočili su i na Odseku za medijske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde će se od 70 studenata novinarstva koji su upisivani proteklih godina, taj broj prepoloviti na 35. Druga polovina biće upisivana na nov smer Komunikologija i PR, kaže za VOICE šef ovog odseka Dejan Pralica.
„Odsek za medijske studije je prateći interesovanja studenata, ali i tržišta, još pre dve godine ušao u proces pripreme novog studijskog programa koji se zove Komunikologija i PR. Svi fakultetski i univerzitetski organi pozitivno su se izjasnili o tome i trenutno se naš novi studijski program nalazi kod Komisije za akreditaciju na recenziranju. Plan nam je da i dalje na osnovnim studijama na Odseku za medijske studije upisujemo po 70 studenata, kao i do sada, ali bi polovina bila rezervisana za novinarstvo, a druga polovina za novi studijski program”, kaže Pralica i upućuje na podatak da se na PR smeru Filozofskog fakulteta u Nišu ove godine prijavilo 28 kandidata više nego što taj smer prima, dok se na novinarskom smeru prijavilo manje kandidata nego što je fakultet opredelio.
Bez slobodnih i obrazovanih novinara nema demokratije
I pored situacije u kojoj je, kako kažu sagovornici VOICE, „dobar novinar jednako poslušan novinar“, njihovo obrazovanje je neophodno. Ističu da još i u Srbiji postoje oaze gde se vrednuje znanje i gde je moguće pošteno raditi.
„Složene društvene pojave i procese ne mogu da razumeju, a pogotovo ne da prate i za javnost analiziraju i istražuju – neobrazovani novinari. Vlast se ponaša tako da je za njih dobar novinar, poslušan novinar koji ne kritikuje vlast, koji ne talasa. Ali bez obzira na to, moramo da imamo u vidu da je ovoj zemlji, kao i svakoj drugoj, ako iole teži demokratiji i progresu, važno da se ima demoratska javna sfera, sa medijskim profesionalizmom i etičkim novinarstvom, a to nije moguće bez obrazovanih novinara“, ukazuje profesor Veljanovski.
Kako u medijima rade novinari sa diplomom bilo koje društvene ali i prirodne nauke, postavlja se pitanje da li diplomirani novinari imaju prednost prilikom zapošljavanja.
„Diplomirani novinari imaju prednost u redakciji 021 jer poseduju predznanje koje su dobili na fakultetu. Moje iskustvo sa diplomiranim novinarima u našoj redakciji je pozitivno, jer sa fakulteta dođu sa dobrim znanjem“, kaže za naš portal direktor Radija 021 Slobodan Krajnović.
Predsednik NUNS-a napominje da novinari, pored visokog obrazovanja, treba da imaju i integritet.
„Ima mnogo onih koji su završili visoke škole, ali u školi nisu mogli da dobiju hrabrost i čestitost, pa su postali najgori propagandisti“, kaže Bodrožić.
Dodaje da se u slobodnim medijima još uvek gledaju znanje, sposobnost i čestitost.
„Čak i u ovakvoj državi može se novinarski posao raditi časno i pošteno, a to što najčešće nije lukrativno i bezbedno je problem koji će nas verovatno godinama pratiti“, smatra Bodrožić.
Marija Grbić (VOICE)
