Izveštavanje medija u Srbiji o temama poput pitanja Kosova i rata u Ukrajini je uglavnom manipulativno i propagandno, a informacije su subjektivne i jednostrane, zajednički je stav skoro trideset građana koji su popunili VOICE-ovu anketu.

Prema rezultatima ankete, građani se o navedenim temama najčešće informišu putem društvenih mreža i internet portala. Kod društvenih mreža preovlađuju Instagram, Fejsbuk i Telegram, dok su od medija najzastupljeniji bili N1, BBC i Danas. Takođe, učesnici naše ankete uglavnom imaju pozitivan stav prema okolnim narodima i marginalizovanim grupama.

Odgovornost za početak sukoba u Ukrajini stavljaju na Rusiju, dok je deo anketiranih kao odgovore naveo Ameriku i NATO pakt. Veliki broj anketiranih je naveo da zna da prepozna lažnu vest, a mnogi od njih su i reagovali na različite načine da se takve vesti sklone sa društvenih mreža.

Deo mladih čije je odgovore ekipa VOICE-a prikupila naveli su da se često informišu putem „meme“, stranica na Instagramu, koje su često politički obojene i povezane sa određenim desničarskim organizacijama. Anketirani uglavnom imaju pozitivan ili neutralan stav prema LGBTQ+ zajednici, kao i prema komšijskim narodima.

I pored uglavnom pozitivnih stavova ispitanika u anketi VOICE-a, u poslednje vreme svedočimo sve većem broju mladih koji se okreću desnim idejama. Tome svedoči nedavni napad na novosadski antifašistički lokal Crni Ovan, okupljanje u znak sećanja na kvislinškog heroja Milana Nedića i nedavnim protestima protiv priznavanja nezavisnosti Kosova. U napadima na Crni Ovan učestvovali su mladi od 21 do 23 godine, a na snimcima sa sledeća dva navedena događaja takođe se mogao videti veliki broj mladih ljudi.

Aktivistkinja studentske organizacije Osa iz Novog Sada Isidora Čeleketić kaže za VOICE da je uticaj desnice na mlade ogroman jer ona uvek nalazi plodno tle u neznanju i nedostatku uverenja u neke humane vrednosti.

„Oni pokušavaju da svedu mlade na egomane koji su u neprekidnoj potrazi samo za lakom zabavom i materijalnim zadovoljstvima, kao i za izlivanjem frustracija po glavi različitih i slabijih. Kako god da pogledate, surovost. A od surovih ljudi se ne pravi društvo, prave se armije poslušnika“, upozorava ona.

RADIKALIZACIJA DRUŠTVA

Skorašnji napad na antifašistički kafić „Crni ovan“ u Novom Sadu pokazao je ponovo da su pripadnici ekstrmističkih, radikalnih desničarskih i neonacističkih organizacija najčešće mladi ljudi – M. G. (21), S. D. (22) i D. A. (23), uprkos oružju i jasno vidljivim neonacističkim obeležjima, pušteni su ubrzo nakon hapšenja uz meru zabrane prilaska lokalu i osobama koje su napali.

Vlasnik lokala Bojan Šovljanski u nekoliko navrata ponavljao je da je ista matrica bila prisutna u svim ranijim napadima i da su u pravilu uvek u pitanju mladi koji se na taj način dokazuju starijoj ekipi.

Izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović, za VOICE ukazuje da je ta organizacija krajem prošle godine radila istraživanje koje se odnosilo na stav javnosti o desničarskim organizacijama kao što su „Levijatan“, „Srpska desnica“, „Narodne patrole“.

Istraživanje je, dodaje Petrović, pokazalo da 40 procenata ispitanika podržava neku od njihovih ideja ili aktivnosti, dok u grupaciji od 16 procenata onih koji u potpunosti podržavaju aktivnosti i vrednosti pomenutih ekstremno-desničarskih organizacija iznad proseka odskaču mladi.

„Istraživanje javnog mnjenja pokazuje da su mladi poprilično radikalizovani i to je upravo ona grupa od 18 do 29 godina, što svakako ukazuje na jedan veliki problem i na jednu sveopštu radikalizaciju i ekstremizaciju društva u kome živimo“, ističe Petrović.

Budući da su u pitanju mladi koji nisu neposredno doživeli ratne devedesete, te ne mogu imati lično iskustvo s tim vremenom, Petrović ocenjuje da je jasno da su bili izloženi ekstremno-desničarskoj propagandi dok su odrastali. Podseća da se mladi informišu na društvenim mrežama, i reaguju na kratke video sadržaje koji su veoma zgodni za manipulaciju.

Petrović dodaje da je drugi faktor uspeha desničarske propagande nedostatak kritičkog načina razmišljanja, pošto mladi veoma kasno počinju sa tim da se upoznaju, dok iskustva drugih država pokazuju da je potrebno sa takvim načinom razmišljanja početi što ranije u mladosti.

„Kad već mladi formiraju svoje stavove i vrednosti i način razmišljanja, onda je jako teško da se to ispravlja i koriguje“, kaže Petrović.

DESNICA JAČA NA STRAHU

Sociološkinja Marija Vasić, za VOICE ocenjuje da su desničarske i konzervativne ideje mnogo bolje ugrađene u tkivo našeg društva, koje je pre svega patrijarhalne prirode, i zbog toga sve što je kodirano na principima patrijarhata bolje uspeva, uključujući i potrebu za „čvrstom rukom“.

Sve prvo polazi iz porodice, a u osnovi svega je, dodaje, podela na liberalni i konzervativni pogled na svet.

Vasić navodi da se u svom dvodecenijskom radu s decom uvek iznova susreće sa istim reakcijama kada u gradivu dođu do ideja slobode, solidarnosti, pozitivne diskriminacije, internacionalnih ideja – deca vaspitana u liberalnom duhu ih prihvataju, dok deca koja su vaspitana u konzervativnom duhu pokazuju otpor.

„To je upravo ta podela koja će ih kasnije podeliti u levičarske i desničarske krugove. Desnica jača na strahu, a živimo u jednom anksionznom svetu u kojem nas svaki dan plaše nečim, da li je to migrantska kriza, da li je to zemljotres, da li je Kosovo, rat u Ukrajini, i sejući taj strah zapravo seju i ideje koje su konzervtivne i desničarske, a koje u početku deluju benigno“, kaže Vasić.

Ona podseća na primer organizacije „Levijatan“ koja se u početku predstavljala kao zaštitnica životinja, da bi se kasnije videlo da su u pitanju „ozbiljni desničari“, na istom fonu sa antivakserima i kompletnom desnicom u Srbiji, čak i sa neonacistima.

„Svako ko je edukovan i ko ima ideju o tome kako nastaje desnica je mogao to da prepozna, ali gomili mladih je prijemčiva upravo zato što se priča o pravimo životinja, o ljudima koji su uzeli pravdu u svoje ruke da štite nejake životinje, da bismo videli da su na kraju pokupili potpise i preregistrovali se u jednu desničarsku organizaciju“, podseća Vasić.

Pošto desnica vuče na nazadne, kvazinaučne ideje potkovane strahom, uz promociju neznanja, jedina prevencija jeste u tome da mlade oslobađamo straha i uveravamo ih u moć znanja i nauke, nastavlja Vasić.

„Jedini put je edukacija i prosvećivanje, ali prosvetiteljski duh u Srbiji je toliko slab da mi više ne znamo šta je radio Sveti Sava, a šta je radio Dositej Obradović. Toliko je sve diskreditovano i izjednačeno, mladi su zbunjeni i vuku na onu stranu koja ih nekako simplifikuje u tom znanju – sve je pojednostavljeno da bi razumeli ljudi koji su neobrazovani, koji ne veruju u nauku, koji ne veruju u tradiciju znanja i obrazovanja. To je jedna opasna sitacija“, upozorava Vasić.

MLADI SU ŽRTVE SISTEMA

Isidora Čeleketić smatra da bi se uticaj desnice na mlade znatno smanjio ukoliko bi se unapredio školski sistem obrazovanja, kreirao kvalitetan medijski sistem i unapredilo znanje mladih o njihovim građanskim pravima.

„Ostrašćenima i neupućenima se uvek lako politički manipulisalo. Ipak, u ime tih istih mladih, koji su zapravo žrtve lošeg sistema, dužni smo da radimo na njegovoj izmeni. Nisu mladi loši sami po sebi, oni će biti onakvi kakvim ih društvo načini“, dodaje je Čeleketić.

Predrag Petrović upozorava da pored obrazovnih programa, postoje i strukturni faktori koji omogućuju da mladima ekstremističke ideje budu prijemčive, pre svega tu navodi socio-ekonomske faktore.

Kako napominje, istraživanja pokazuju da dobar deo onih koji se radikalizuju zapravo u sebi imaju dosta ozlojađenosti koja je posledica loših uslova života.

„Oni se suočavaju se sa lošom društveno-ekonomskom situacijom, žive u društvu u kojem je velika korupcija, i politička korupcija, i gde oni koji imaju bolje veze napreduju bez obzira koliko imali obrazovanja i praktičnih veština. I onda se sva ta ozlojađenost pretvara u neku vrstu agresije i u prihvatanje ekstremističkih stavova kod jednog dobrog dela mladih. Oni sve te frustracije kanališu u tom smeru“, ističe Petrović.

Vasić ocenjuje da je danas ideja humanosti potpuno deplasirana, da je empatija u krizi zato što su ljudi uplašeni za sopstvene živote.

„Jako vodim računa u predavanjima da, kada radimo antropološke teorije, kada radimo ljudsku prirodu, istaknem da je empatija vrhunska ljudska osobina i da se nalazi apsolutno na vrhu osobina čoveka. Izmeštanje iz sopstvenih pozicija i poistovećivanje s tuđim patnjama, to je jednostavno samo ljudska osobina. To nema svako, ali se razvija“, kaže ona.

Dodaje da zna kako to utopijski zvuči, ali da danas i sve drugo postaje naivno, pa i verovanje u vakcinaciju, u zvaničnu medicinu i u nauku.

Dalibor Stupar i Aleksandar Bugarin (VOICE)