Nacionalni parkovi u Srbiji više od dve godine čekaju na formiranje Stručnog saveta i Saveta korisnika koji bi trebalo da prate i analiziraju programe i projekte iz oblasti zaštite prirode, ali i obezbede interes lokalnog stanovništva i korisnika parkova. Na taj način, nadležno ministarstvo krši zakon.
Usvajanjem novog Zakona o nacionalnim parkovima iz oktobra 2015. godine, Ministarstvo zaštite životne sredine bilo je u obavezi da u roku od godinu dana od stupanja Zakona na snagu, pokrene postupak predlaganja i imenovanja članova ovih stručnih i konsultativnih tela, što se do danas nije dogodilo.
Kako su naveli iz Ministarstva, čak dve godine nakon izglasavanja zakona i dalje nije donet Pravilnik kojim bi bilo omogućeno sastavljanje ovih tela, čime je Ministarstvo prekršilo članove 22. i 23. Zakona o nacionalnim parkovima.
Usvajanjem Zakon o nacionalnim parkovima utvrđene su mere zaštite prirode i prirodnih vrednosti u svim nacionalnim parkovima u Srbiji. Zakonom su bliže određeni i ciljevi, vrednosti, površina, granice i režimi zaštite, upravljanje nacionalnim parkom, kao i održivo korišćenje nacionalnih parkova Fruška gora, Đerdap, Tara, Kopaonik i Šar-planina.
Jedna od novina u Zakonu koja bi trebalo da poboljša rad nacionalnih parkova, ali i uključi stručnu javnost i građane u praćenje rada nacionalnog parka jeste formiranje Stručnog saveta i Saveta korisnika.
Članovi Stručnog saveta trebalo bi da prate i analiziraju Plan i program upravljanja Nacionalnim parkom (NP), dok bi članovi Saveta Korisnika donosili preporuke o lokalno značajnim stvarima u okviru propisanih mera koji se tiču NP, a zatim iste te preporuke upućivali Javnom preduzeću ili Stručnom savetu.
Predstavnici ovog tela biće lovci, poljoprivrednici, članovi turističkih organizacija, predstavnici svake opštine na kojim se prostire nacionalni park, kao i organizacije i udruženja građana čija se aktivnost odvija na području Nacionalnog parka.
Jedna od takvih organizacija koja deluje na teritoriji Novog Sada jeste udruženje građana „Fruškać“ čiji je osnovni cilj očuvanje prirodnog i kulturnog nasleđa, kao i podizanje svesti građana o Fruškoj gori.
Predstavnici ovog udruženja su pre dva meseca poslali dopis direktoru Javnog preduzeća Nacionalni park Fruška gora sa 15 pitanja, između ostalog i da li je osnovan Savet korisnika, kao i šta se dešava sa ilegalnom sečom drveća u zaštićenom pojasu, ali odgovor na pitanja do danas nisu dobili.
„Komunikacija uopšte ne postoji, ne samo mi, niko ne dobija odgovore. Potrebno je da se oslanjaš na lične kontakte kako bi dobio običan odgovor ili uradio nešto u parku, a to nikako nećemo“, objašnjava za VOICE direktor udruženja „Fruškać“ Nikola Arežina. On dodaje da bi upravo osnivanje Saveta korisnika doprinelo otvorenijoj i boljoj komunikaciji između korisnika nacionalnog parka i onih koji njime upravljaju, ali bi takođe predstavljao put ka transparentnijem radu javnih preduzeća.
„Najmanje što jedno javno preduzeće koje je u vlasništvu građana Srbije može da uradi je da da odgovore na pitanja. Na tome ćemo insistirati u budućnosti i vršiti pritisak dokle god se komunikacija ne ostvari“, izjavio je Arežina.
Uprkos dosadašnjoj lošoj saradnji, članovi „Fruškaća“ očekuju da će Savet korisnika uskoro biti formiran, i da će kao jedno od udruženja koje se bavi pre svega Fruškom gorom na teritoriji Novog Sada, biti pozvani da učestvuju u tom radnom telu.
„Očekujemo da će svi biti pozvani i nadam se da će ljudi pobediti inertnost i apatiju i da će se odazvati u što većem broju, jer promene se ne mogu desiti same od sebe“, poručio je Arežina.
Iz Ministarstva zaštite životne sredine navode kako su oba Pravilnika u fazi izrade, te da zbog toga nijedan nacionalni park u Srbiji nije formirao Stručni savet kao ni Savet korisnika. Ipak, izostao je odgovor na pitanje zašto pravilnik i dalje nije izrađen, kao i kada se očekuje izrada istog.
Svetska organizacija za očuvanje prirode (WWF) već dve godine u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i nacionalnim parkovima radi na uspostavljanju Saveta korisnika. WWF je zajedno sa nacionalnim parkovima održao niz radionica u NP Tara, Đerdap i Fruška Gora kao pripremu za uspostavljanje Saveta korisnika. Osim samog uspostavljanja Saveta korisnika, biće pripremljen i plan rada Saveta korisnika koji će biti zajednički pripremljen i sproveden.
Direktorka WWF-a Duška Dimović za VOICE objašnjava da je jedan od razloga za odlaganje formiranja ovih stručnih i konsultativnih tela to što je u prethodnoj Vladi Srbije sektor životne sredine bio u okviru Minstarstva poljoprivrede, tako da brojne aktivnosti vezane za zaštitu prirode nisu bile prioritet.
„Veliki napredak je što je najzad uspostavljeno samostalno Ministarstvo zaštite životne sredine pa ovo znatno unapređuje rad na institucionalnim i zakonskim promenama koje su potrebne u oblasti životne sredine i klimatskih promena“, kaže Duška Dimović. Ona je objasnila da je odgovornost za zaštitu prirode zajednička, te da je neophodna stalna saradnja između civilnog društva, državnih institucija i privatnog sektora, a upravo su Saveti korisnika i Stručni saveti u nacionalnim parkovima mehanizmi koji to omogućavaju.
„Često imamo primere u zaštićenim područjima kada kompanije i pojedinci koriste prirodne resurse i grade skijališta, mini hidrocentrale i turističke objekte i nažalost nekada trajno uništavaju ekosisteme i prirodne resurse koji su potrebni lokalnom stanovništvu, ali i široj zajednici“, izjavila je naša sagovornica. Prema njenim rečima, što pre se uspostave Saveti u nacionalnim parkovima gde bi prioritet bio zaštita prirode, a ne isključivo profit – to bolje za prirodu i ljude.
Duška Dimović je kao osnovni problem upravljanja nacionalnim parkovima navela činjenicu da je u Srbiji dominantan način korišćenja prirodnih resursa u nacionalnim parkovima – šumarstvo. To znači da je u svim nacionalnim parkovima najveći prihod javnih preduzeća koje upravljaju nacionalnim parkovima od šumarstva, odnosno komercijalne prodaje drvne mase.
Ona podseća da su nacionalni parkovi i ostala zaštićena područja prvenstveno uspostavljena radi zaštite biološke i geološke raznovrsnosti, međutim ta područja takođe pružaju brojne dobrobiti ljudima omogućavajući održivi razvoj lokalnih zajednica.
„U Srbiji treba unaprediti pravnu, institucionalnu i finansijsku podršku za upravljanje nacionalnim parkovima i ostalim zaštićenim područjima. Za efikasnije upravljanje zaštićenim područjima neophodno je redovno praćenje i unapređenje stanja biološke raznovrsnosti, kao i primenjivanje ’ekosistemskog pristupa’ koji zapravo promoviše integralno upravljanje zemljištem, vodom, biljnim i životinjskim vrstama i podstiče zaštitu i održivo korišćenje prirodnih resursa“, navodi Duška Dimović.
Naša sagovornica veruje da se nacionalnim parkovima bolje upravlja i da je priroda bolje očuvana ukoliko je lokalna zajednica insititucionalno i na pravi način uključena u upravljanje. U nekim slučajevima su upravljačima nacionalnih parkova, odnosno javnim preduzećima, potrebni saveznici iz lokalnih zajednica i stručne javnosti da odbrane i zaštite područja koja su im poverena na staranje, jer je pritisak za komercijalno korišćenje resursa na način koji trajno uništava prirodna staništa poprilično veliki.
Lea Kotlica (VOICE)
