Naziv mu je Konkurs za sufinansiranje programa/projekata u oblasti naučnoistraživačkog razvoja nevladinih organizacija u AP Vojvodini, kakav Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost svake godine raspisuje. Samo na prošlogodišnji konkurs stigla su 104 projekta, odobreno je pak njih 43. Među srećnicima koji su podelili 21,5 milion dinara našli su se Savez pronalazača Vojvodine, Crveni krst, Udruženje univerzitetskih nastavnika i naučnika Vojvodine, ali i organizacije poput Vojvođanskog bokserskog saveza, Kluba malog fudbala, Košarkaškog saveza Novog Sada, Organizacije rezervnih vojnih starešina, Univerzitetskog sportskog saveza Novog Sada i drugih.
I dok u akademskoj zajednici ovakvu raspodelu smatraju uvredljivim za stvarne naučnike i istraživače, u resornom sekretarijatu brane svoj (neobičan?) izbor. A ništa čudno u kriterijumima za dodelu para ne vide ni oni čiji su se projekti izborili za sufinansiranje.
Svaki put kad resorni sekretarijat raspiše ovakav konkurs, objavljuju se i kriterijumi za ocenu projekata. U Pravilniku o kriterijumima za sufinansiranje programa/projekata u oblasti naučnoistraživačkog razvoja nevladinih organizacija u AP Vojvodini, koji je doneo sam pokrajinski sekretar, lepo je navedeno kome su namenjena opredeljena sredstva na tom konkursu.
Pa tako kaže: novac koji se deli na konkursu namenjen je za obezbeđivanje uslova za popularizaciju i podizanje kvaliteta naučnoistraživačkog rada; poboljšanje uslova rada nevladinih organizacija radi realizacije programa/projekata u ovim oblastima delovanja; sufinansiranje međuregionalnih i međunarodnih skupova u oblasti naučnoistraživačke delatnosti; sufinansiranje organizovanja skupova, tribina, seminara, koji doprinose razvoju naučnoistraživačke delatnosti i sufinansiranje publikovanja monografija, časopisa, elektronskih publikacija, specijalno dizajniranih internet prezentacija koji doprinose popularizaciji i razvoju naučnoistraživačkog rada.
Zbog svega navedenog, delovalo je pomalo iznenađujuće kada su objavljeni rezultati konkursa, koji je inače trajao tokom čitave prošle godine, odnosno do utroška opredeljenih para, čiji je iznos u međuvremenu dvaput uvećavan.
Malo za turnire, malo za vojnu monografiju
Istaknimo samo neke od prihvaćenih projekata za, između ostalog, popularizaciju i podizanje kvaliteta naučnoistraživačkog rada. Tako je, između ostalih, sa 300.000 dinara potpomognut projekat Košarkaškog saveza Novog Sada „Sportske aktivnosti KSNS u 2019. godini“. Sto hiljada dinara više dobio je Klub malog fudbala „Vojvodina“ za projekat „5. Trofej Ilija Pantelić“.
Vojvođanski bokserski savez, na čijem je čelu inače odbornik SNS u Skupštini grada Novog Sada Milorad Reljić, aplicirao je s projektom „Pripreme takmičara za Međunarodni memorijalni turnir ’Momčilo Moša Savić’ i izdavanje monografije“, i za to im je dodeljeno 300.000 dinara.
Organizacija rezervnih vojnih starešina Grada Novog Sada dobila je ukupno 1,5 milion dinara ali za dva važna projekta – „Izrada monografije Prve brigade Kopnene vojske Republike Srbije (1,2 miliona) i „Oružani sukobi na teritoriji SRJ“ (300.000).
Najviše, čak trećina konkursnog novca (7 miliona), dodeljena je Univerzitetskom sportskom savezu Novog Sada (USSNS) i to za dva identična projekta – po pola novca studenti su dobili za Zimske edukativne i rekreativne aktivnosti studenata u zimskom, i iste takve aktivnosti studenata u letnjem semestru.
„Naučnici bolje da se bave boksom ili malim fudbalom“
Ovakvi rezultati konkursa otvorili su pitanje tumačenja definisanih kriterijuma za vrednovanje projekata koji doprinose naučnoistraživačkom razvoju nevladinih organizacjia u AP Vojvodini. Ali, kako stvari stoje, i samog značenja tog pojma.
U Pokrajinskom sekretarijatu za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, međutim, imaju objašnjenje za izbor pojedinih projekata na minulom konkursu.
„Projekti navedenih organizacija vrednosno sublimiraju naučnoistraživačku i sportsku delatnost i promovišu ličnosti koje su od značaja u vaspitno-obrazovnom radu“, izričit je pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost dr Zoran Milošević.
U odbrani ovih nekoliko projekata, koji nisu samo VOICE-u privukli pažnju, dr Milošević ukazuje na to da je, na primer, prof. dr Momčilo Moša Savić, po kom se zove memorijalni bokserski turnir, „istaknuti naučni i sportski radnik“, dok je Ilija Pantelić, po kom se takođe zove turnir ali u malom fudbalu, „sportski velikan i istaknuti pregalac u radu s mladim sportistima“.
Pokrajinski sekretar u pisanom odgovoru VOICE-u ne vidi, takođe, ništa loše ni u tome što konkursni novac otišao u ruke Organizacije rezervnih vojnih starešina. Finansiranje projekta izrade monografije o Prvoj brigadi Kopnene vojske (forrmirane inače 2006.), napominje pokrajinski sekretar, „ima značajan doprinos u kulturi sećanja i ostavlja pisano svedočanstvo o nastanku“ te jedinice.
U pogledu, je li, naučnoistraživačkog razvoja nevladinih organizacjia u AP Vojvodini pokrajinski sekretar smatra da je važan i projekat Košarkaškog saveza Novog Sada „Sportske aktivnosti KSNS u 2019. godini“. „Primarna selekcija mladih sportista kroz organizaciju njihovog trenažnog procesa i takmičenja predstavlja temelj vrhunskog sportskog stvaralaštva“, objašnjava dr Zoran Milošević.
Ranije je na istom ovom konkursu novac odlazio i na projekte poput „Fudbal u službi izgradnje rodne ravnopravnosti“ (ŽFK „Vojvodina“), i to se sve, naravno, pravdalo podsticajem naučnoistraživačkog razvoja vojvođanskih nevladinih organizacjia (uz dilemu da li sportska udruženja do kraja spadaju u tu kategoriju).
Docent dr Aleksej Kišjuhas sa Odseka za sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu ima, međutim, drugu dilemu – da li se pod pojmom „naučnoistraživačkog razvoja“ misli na „razvoj nauke i istraživanja“ u nekom društvu, ili se pak možda radi o oblasti „istraživanja i razvoja“ (research and development), a koji se onda mahom vezuje za privatne kompanije.
„Ostaje nejasno kako se ovaj pojam vezuje za nevladine organizacije, koje su mahom neprofitne? Mene to navodi na zaključak da je pre reč o razvoju nauke i istraživanja, a što jeste izuzetno važna stvar za svako društvo koje drži do sebe. Od modernog doba, razvoj nauke i istraživanja bio je onaj koji je ’terao’ društva unapred. Pritom i ne mislim samo na primenjenu nauku u smislu tehnoloških inovacija, već fundamentalnih naučnih istraživanja u domenu, šta ja znam, medicine, hemije, klimatologije, biologije, pa i mnogih tehničkih i društvenih nauka“, ističe Kišjuhas.
Iz tih razloga za ovog sociologa upadljivo je zbunjujuće ukoliko su za ’naučnoistraživački razvoj’ sredstva dodeljena udruženjima građana koja se bave boksom ili malim fudbalom. Kišjuhas, koji se i sam bavi naučnoistraživačkim radom, u vezi s ovakvim konkursima postavlja u razgovoru za VOICE i neka krucijalna pitanja.
„Da li u svojim statutima ove organizacije uopšte imaju nauku i istraživanje kao oblasti svoje delatnosti? Da li angažuju naučnike i istraživače? Ne mogu da tvrdim, ali sumnjam. Zato je odlivanje javnih sredstava u ovakve (vladine) nevladine organizacije ili (GO)NGO, pre svega uvredljivo za – stvarne naučnike i istraživače. Na hiljade mladih ljudi u Vojvodini, iz samo njima poznatih i perverznih razloga, odlučuju da se bave naukom i istraživanjem, najčešće u vrlo prekarnom i nezavidnom položaju, sa minimalnom ili tankom podrškom. Umesto da unapređuju ljudsko znanje, biće da je bolje da su se bavili boksom i malim fudbalom, ili pak išli za oficire“, zaključuje dr Aleksej Kišjuhas.
Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu: USSNS u poslednje četiri godine nije tražio novac za skijanje na Kopaoniku
„Univerzitetski sportski savez Novog Sada (USSNS) u poslednje četiri godine nije podneo zahtev Pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu u vezi s posebnim programom kojim bi se finansiralo skijanje na Kopaoniku“, navodi se u odgovoru pokrajinskog sekretara za sport i omladinu Vladimira Bateza koji je VOICE-u dostavljen nakon objavljivanja teksta o čudnom konkursnom finansiranju klubova i sportskih saveza, kao i univerzitetskog sportskog saveza.
Batez ukazuje na to da sekretarijat koji vodi finansira „redovne godišnje i posebne programe pokrajinskih granskih saveza“, u koje je, inače, svrstan i Univerzitetski sportski savez Novog Sada.
Dostavljanje i redovnih i posebnih programa vrši se u predviđenom zakonskom roku i u skladu sa strategijom razvoja sporta APV, kao i kroz prioritete koji su predviđeni akcionom planom za razvoj sporta“, navodi Batez.
Pokrajinski sekretar je u pisanom odgovoru VOICE-u potvrdio da je taj sekretarijat prošle godine finansirao poseban program Vojvođanskog bokserskog saveza „Memorijal Momčilo Moša Savić“ sa 300.000 dinara (Konkurs za finansiranje organizacije i učešća na međunarodnim takmičenjima od značaja za AP Vojvodinu) i da je to do sada bio jedini zahtev VBS za finansiranje tog turnira.
Podsećamo, takođe prošle godine VBS je dobio 300.000 dinara od Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost za projekat „Pripreme takmičara za Međunarodni memorijalni turnir ’Momčilo Moša Savić’ i izdavanje monografije“, i za to im je, u okviru konkursa za sufinansiranje programa/projekata u oblasti naučnoistraživačkog razvoja nevladinih organizacija u AP Vojvodini, dodeljeno 300.000 dinara.
„Na poziv Vojvođanskog bokserskog saveza lično sam podržao organizaciju turnira i u ime Pokrajinskog sekretarijata pozdravio sam učesnike turnira“, naveo je Batez.
Dodao je da je uvidom u dokumentaciju Sekretarijata utvrđeno da Klub malog fudbala „Vojvodina“ nikad nije konkurisao za finansiranje organizacjie turnira „Trofej Ilija Pantelić“.
Kad novac ne da jedan sekretarijat – obrati se drugom
Potrebu za svojim naučnoistraživačkim razvojem iskazao je i prošle godine Univerzitetski sportski savez Novog Sada (USSNS) i za to su dobili čak sedam miliona dinara od resornog pokrajinskog sekretarijata.
Ono što su na svom sajtu jednostavno reklamirali kao „Skijanje na Kopaoniku“, za potrebe konkursa uobličeno je u projekte „Zimske edukativne i rekreativne aktivnosti studenata u zimskom“ i „Zimske edukativne i rekreativne aktivnosti studenata u letnjem semestru“.
Dobijena količina novca dovoljna je da se regresiraju troškovi šestodnevnog boravka na Kopaoniku za 125 studenata, ali boravak na ovoj prestižnoj planini nipošto nije bio koncipiran kao tek čist provod i uzgred odlazak na skijaške staze, kako su to možda neki pomislili na osnovu poznavanja studentskih navika. Edukativnost je u ovom slučaju bila prioritet.
„Projekat predstavlja skup organizovanih edukativnih aktivnosti, propraćenih rekreativnim i zabavnim sadržajima, za 125 najbolje rangiranih studenata visokoškolskih ustanova koje se nalaze na području AP Vojvodine koji se prijave na konkurs ovog projekta, objašnjava za VOICE Marko Gušić, predsednik USSNS.
Projekat, kako nam je predočio, uključuje edukativni i rekreativni deo. U teorijskom delu edukativnog segmenta našla su se predavanja o zdravstvenom vaspitanju, boravku na planini u zimskom periodu, pravilima skijališta, uputstvima i uslovima bezbednog skijanja, a bilo je i prezentacije Gorske službe spasavanja, dok je praktični deo predavanja obuhvatio rekreativno skijanje i mogućnost obuke neskijaša.
Praktična predavanja tj. obuka skijanja odvijala su se svih 6 dana u periodu od 15. do 22.decembra 2019. godine od 9:00 do 15:30 časova, dok su teorijska predavanja održavana u trajanju od oko dva sata, svakodnevno pet dana tokom boravka studenata na Kopaoniku, referiše nam Gušić.
Za edukativni deo novosadski studenti izabrali su jak tim predavača, saznajemo od predsednika USSNS. Tako su na Kopaoniku predavanja držali profesori Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Novom Sadu, – prof. dr Borislav Obradović, prof. dr Milan Cvetković, prof. dr Boris Popović, docent Tijana Šćepanović, prof. dr Sandra Vujkov, kao i profesor Dušan Perić, dekan TiMs-a (Univerzitet Edukons).
Slušali su tako studenti svakodnevno, nakon gotovo sedmosatnog boravka na kopaoničkim stazama, predavanja o pravilima i uslovima bezbednog skijanja, kao i o stručnoj analizi snimanih izvođenja skijaških tehnika, skijaškog stava i najčešćih grešaka koje se čine prilikom obuke. Takođe, navodi Gušić, studenti su imali priliku da slušaju predavanje na temu zdrave ishrane i poboljšanja kvaliteta života, a predstavnici Gorske službe spasavanja održali su predavanje o tome na koji način se postaje njihov član i preneli studentima deo iskustava sa terena u odnosu na situacije sa kojima se susreću u svom radu.
Uz, opet, dilemu oko toga koliko se ovakve aktivnosti uklapaju u „temu“ konkursa, ispostavilo se da se USSNS s ovakvim projektima obratio baš Sekretarijatu za visoko obrazovanje – zato što im Sekretarijat za sport i omladinu uredno odbija takve projekte. Možda zbog tolikog insistiranja na tome da boravak čete studenata s novosadskog univerziteta na prestižnoj planini bude prevashodno posvećen obrazovanju i nauci, ko će ga znati.
„Do sada smo od Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu za godišnje programe svake godine dobijali 600.000,00 dinara, a prošle godine (2019 – prim.a) smo za ove namene dobili 1.000.000,00 dinara. Ova sredstva se koriste za organizaciju takmičenja i programe našeg saveza. U okviru konkursa Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu za posebne programe, svake godine smo konkurisali sa predlozima namenjenim sportskim aktivnostima studenata, ali nažalost nijednom nismo dobili sredstva“, kaže predsednik USSNS.
Do objavljivanja ovog teksta iz Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu nismo dobili komentar na ove navode.
Denis Kolundžija (VOICE, foto: Pixabay)
Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!
