Iako je početkom ove godine postala politička partija, Treća Srbija se i dalje finansira iz budžeta Grada Novog Sada kao Grupa građana “Dveri – za život Novog Sada”, a novac već treću godinu leže na privatni račun lidera te stranke Miroslava Parovića.
Prema podacima do kojih je došao VOICE, od jula 2012. kad su ušli u gradski parlament kao Dveri, zaključno s januarom 2015. godine, na račun Miroslava Parovića iz budžeta Grada Novog Sada transferovano je više od 2,5 miliona dinara iz gradskog budžeta za redovno finansiranje Grupe građana „Dveri – za život Novog Sada“. Iako još od tog leta 2012. ni Parović ni njegova družina zapravo nisu Dveri već Treća Srbija.
Iz Agencije za borbu protiv korupcije objašnjavaju da grupe građana kao politički subjekti otvaraju račun na ime fizičkog lica, jer nisu registrovane kao pravna lica, ali ističu da oni kao kontrolno telo imaju pravo na pristup podacima o tim računima kod poslovnih banaka. “U pogledu obaveze dostave podataka, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti je propisao da se ne primenjuju zabrane i ograničenja koji su utvrđeni drugim propisima”, navodi se u dopisu Agencije.
Za takav način finansiranja Treće Srbije, Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da je „anomalija sistema“. „Grupe građana imaju slična prava kao političke stranke, ali pošto nemaju svojstvo pravnih lica, zakonska rešenja su u njihovom slučaju nedosledna“, priča Nenadić za VOICE.
Ko podnosi izveštaj?
Miroslav Parović je za 2012. i 2013. godinu uredno podnosio izveštaje Agenciji za brobu protiv korupcije za Grupu građana Dveri Novi Sad. U izveštajima dostupnim na sajtu Agencije, navodi se da je novac potrošen na zakup prostorija, režijske troškove i propagandni materijal.
Iz Dveri, pak, poručuju da od 2012. godine u Novom Sadu nije osvanuo niti jedan plakat u njihovo ime, osim onih koje su sami štampali. „Grupa građana Dveri Novi Sad ne postoji više kao politički subjekat. To je sve bila Treća Srbija“, tvrdi Milenko Baborac iz Dveri, a Nenadić dodaje da takva situacije jeste paradoksalna, ali da izveštaj i ne bi mogao drugačije biti podnet.
A za 2014. godinu, u kojoj je Treća Srbija učestvovala i na parlamentarnim izborima, izveštaj nije podnet. Odgovarajući na pitanja VOICE-a, Parović je rekao da je to pitanje knjigovodstva i da s tim nije upoznat. „Ja ću vam potpisati da nećete naći u tom izveštaju ni jednu jedinu spornu tačku, iako imate žarku želju“, veli Parović.
Treća Srbija nema pravo na novac iz budžeta
Međutim, Nemanja Nenadić objašnjava da Treća Srbija uopšte nema pravo na taj novac, ali pošto je Miroslav Parović, koji je 2012. godine bio nosilac liste novosadskih Dveri, pa samim i tim i nosilac računa otvorenog u Univerzal banci, postao i lider novoformirane Treće Srbije, on je taj novac preusmeravao na finansiranje svoje nove stranke.
Milenko Baborac kaže da Dveri nemaju više nikakvu saradnju sa Trećom Srbijom. „Probali smo da uložimo žalbu, ali smo odustali, jer su to sve peripetije i nismo hteli da se tužakamo i sudimo.“, priča Baborac.
Nemanja Nenadić dodaje da Dveri kao udruženje građana i nemaju nikakvo pravo. „Oni su mogli da obezbede zaštitu od takvog ishoda, da su uredili način upravljanja tim novcem, na primer da o tome odlučuje udruženje Dveri ili da su učestvovali na izborima kao politička stranka. Ako u dokumentu koji reguliše način raspolaganja sredstvima, potpisanom pre izbora, ništa ne piše, nastaje situacija u kojoj nema nikakve prepreke da onaj na čije je ime i otvoren račun, ta sredstva i koristi. S druge strane, zakon o finansiranju političkih partija ne poznaje mogućnost ‘preletanja’ odbornika, već se gleda početno a ne stvarno stanje, pa tako dolazimo do besmislene situacije da novac dobijaju i stranke koje više nemaju nijednog odbornika“, objašnjava on.
A Grupa građana Dveri Novi Sad niti ima odbornike, niti uopšte postoji. Ta nekadašnja odbornička grupa se danas i u zapisnicima sa zasedanja gradskog parlamenta naziva Trećom Srbijom, a novosadske Dveri postoje samo u onim papirima koji regulišu priliv novca na račun „trećesrbijanaca“.
Takvu situaciju, koju omogućava loše zakonodavstvo, politikolog Zoran Stojiljković opisuje kao „moralni hazard“, a Parović odgovara da se pre priče o moralnoj odgovornosti mora imati uvid u celokupnu situaciju i njegove zasluge u Dverima. „Ako sam ja pravio te Dveri, ako sam ja bio lično jedan od najvećih finansijera tog poduhvata, naravno da u novim entitetima mi dolazimo s onim što smo zajedničkim snagama osvojili. Ali ja postavljam drugo pitanje: zašto meni Dveri ne isplaćuju procenat iz Čačka, jer sam ja doprineo Čačku, koliko i oni Novom Sadu. Koliki je moj deo u drugim delovima Dveri?“, pita se Parović.
„Nismo preletači“
Nemanja Nenadić podseća da su na te nedostatke upozoravali i kada je donošen Zakon o finansiranju političkih partija i ponavlja da su usvojena rešenja loša. S njegovim stavom slaže se i Zoran Stojiljković. „Pošto slučaj preletača nije redak, mislim da bi ga trebalo regulisati tako da nakon postizborne promene identiteta poslanik, odnosno odbornik, može samo dobiti status nezavisnog, bez mogućnosti da formira grupu i vuče budžetska sredstva“, objašnjava Stojiljković za VOICE.
Miroslav Parović, međutim, odbacuje optužbe da spadaju u takozvane preletače i negira da su trgovali mandatima. „Od početka se zalažemo za izmenu izbornog sistema, jer je ovaj u kom je odbornik vlasnik mandata katastrofalan. Građani glasaju za stranku, ili čak lidera, a onda tamo neki čovek dobije mandat i trguje tim mandatom. I onda nemate koalicije stranaka, nego je svaki pojedinac praktično sastavni deo neke koalicije. jer su se razišli drastično pre sastavljanja novih vlasti“, priča Parović.
Međutim, Treća Srbija nastala je upravo u takvoj situaciji, kada su bivši „dverjani“ isključeni iz tog pokreta u avgustu 2012. godine, jer su bez odobrenja beogradske centrale pregovarali sa Srpskom naprednom strankom. Nekoliko meseci kasnije oni su osnovali Treću Srbiju, kojoj su pristupili i ostali odbornici Dveri, da bi kao vlasnici svojih mandata srušili postojeću vlast u Novom Sadu i formirali novu većinu koja i danas rukovodi gradom.
Treća Srbija je u međuvremenu i zvanično postala politička partija preregistracijom već postojeće stranke „Bogata Srbija“ Zaharija Trnavčevića u stranku „Treća Srbija – Bogata Srbija“, čiji je zastupnik ponovo Miroslav Parović.
A tu stranku u ovom trenutku nadležni organi ne kontrolišu. „Prema podacima kojima Agencija raspolaže, politički subjekt Treća Srbija nije do sada osvajao mandate, te stoga mu ne pripadaju sredstva po tom osnovu. Ukoliko posedujete dokaz da je Treća Srbija, iz bilo kog gradskog budžeta primila sredstva bez osvojenih mandata, molimo da nas o tome obavestite“, zaključuju iz Agencije za borbu protiv korupcije.
Sanja Kljajić (VOICE)
