"Potrebna nam je transparentna i pravedna raspodela javnog novca koji pripada svim građanima, a ne privilegovanim pojedincima ili medijima"
Novi Pazar je u poslednjih 10 godina izdvojio više od pola milijarde dinara za sufinansiranje medijskih projekata, po čemu je pri samom vrhu liste lokalnih samouprava u Srbiji, što bi, posmatračima sa strane bilo dovoljno da donesu pogrešan zaključak da je ovaj grad “Eldorado” za, pre svega, lokalne medija.
Međutim, realnost je znatno drugačija, a Novi Pazar je “zlatni grad” samo za Radio televiziju Novi Pazar koja je od prvog konkursa, 2016. godine, do poslednjeg za 2025. godinu dobila više od 428 miliona dinara ili 3,6 miliona evra, odnosno, preko 80 odsto ukupnih sredstava namenjenih svim medijima.
Takvu vrstu raspodele novca za sufinansiranje medijskih projekata najbolje je ocenio predsednik upravnog odbora ANEMA-a Veran Matić rekavši da je “Novi Pazar najbolji primer kako ne treba da izgleda konkursno sufinansiranje medija”.
Zbog tako loše dugogodišnje prakse šest lokalnih medija prošle godine je odbilo da uzme novac dodeljen na konkursu, zbog čega su, nakon uveravanja gradonačelnika Nihata Biševca, da će u 2025. godini situacija biti drugačija, učestvovali na drugom konkursu i prihvatili dodeljene svote.
Farsa i bezobrazluk
No i pored obećanja Biševca, situacija se ni na poslednjem konkursu nije značajno promenila. Budžet za medijske konkurse bio je 41 milion dinara od kojih je RTV Novi Pazar, bez udruženja građana i pravnih lica čiji su zastupnici njihovi novinari, pripalo 30,8 miliona.
“Svi dosadašnji konkursi o sufinansiranju medijskih sadržaja Novog Pazara mogu se okarakterisati rečima ‘farsa’ i ‘bezobrazluk’. Princip je svake godine isti, čelnici Grada i vladajuće Sandžačke demokratske partije sa direktorom RTV Novi Pazar ispregovaraju koliko desetina miliona dinara će dobiti, pa onda formiraju komisiju od podobnih članova koja tu direktivu sprovede u delo. Ostalih dvadesetak odsto dobiju svi ostali, u zavisnosti od ‘oštrine pera’ medija”, rekao je direktor Sto plus radija Ishak Slezović.
Lišen veće finansijske podrške na konkursima lokalne samouprave, ovaj medij godinama preživljava maksimalno smanjujući troškove, a retki prihodi stižu uglavnom od realizacije projekata koje sufinansiraju strani donatori.
“Prihodi od marketinga su gotovo zanemarljivi i to uglavnom novac stiže od oglašivača sa republičkog nivoa. Lokalne firme izbegavaju da se reklamiraju kod nas, najviše iz straha od odmazde raznih inspekcija”, dodao je Slezović.
O tome koliko je raspodela novca na medijskom konkursu Novog Pazara “nepravedna i neravnopravna” govori i podatak da je Televizija Sandžak sa 89 bodova na poslednjem konkursu dobila milion i po dinara, dok je RTV Novi Pazar sa samo šest bodova više odobreno dvadeset puta više novca.
“To baca sumnju na kriterijume i način bodovanja od strane komisije. Pozivam donosioce odluka na republičkom i lokalnom nivou, sve političke aktere, medijske radnike, javne ličnosti, ali pre svega građane, da jasno iskažu svoj stav protiv ovakve prakse koja očigledno nije u interesu javnosti. Potrebna nam je transparentna i pravedna raspodela javnog novca koji pripada svim građanima, a ne privilegovanim pojedincima ili medijima”, apelovao je direktor TV Sandžak Salahudin Fetić.
Taj medij, koji je deo Sandžak Media Grupe, novac za poslovanje obezbeđuje na osnovu saradnje sa ustanovama koje su pod okriljem Islamske zajednice u Srbiji i Univerziteta u Novom Pazaru, od marketinga, donacija i konkursnim sufinansiranjem na lokalnom i nacionalnom nivou.
‘Opstajemo zahvaljujući entuzijazmu’
Urednica portala “Free media” Amela Bajrović kazala je da je posle 10 godina “prilično razočarana” u odnos lokalne samouprave Novog Pazara prema medijima, kao i da je takav osećaj još više izražen nakon što prošlogodišnja akcija odbijanja novca sa konkursa nije dala rezultate.
“Imate sa jedne strane medij koji se, gotovo potpuno oslanja na budžetska sredstva i od njih može da preživi bar 10 meseci u godini i ostale medije, koji zajedno imaju znatno veću gledanost, čitanost, ugled i poverenje kod građana, a koji od dobijenog novca mogu da pokriju mesec ili dva troškova”, objašnjava ona.
Dodaje da je situacija u lokalnim medijima neizvesna i alarmantna, te da se, kao jedina nada, vide evropski projekti do kojih nije lako doći.
“Mladi se sve ređe odlučuju za novinarstvo, dok mi stariji opstajemo zahvaljujući entuzijazmu i ljubavi prema ovom pozivu”, poručila je Bajrović.
Obesmišljen proces sufinansiranja medija
Načinom sprovođenja konkursa za sufinansiranje medijskih projekata, favorizovanjem jednog a otvorenom diskriminacijom svih ostalih medija razočaran je i urednik portala “A1.net” Enes Radetinac.
“Sa ovakvom praksom mora pod hitno da se prestane. Verujem da bi to trebalo pravno da se reši i da bi to moglo, ali ako država to želi. Ne znam čemu služi bodovanje ako komisija ima diskreciono pravo da odluči ko koliko novca treba da dobije. Obesmišljen je ceo proces”, naveo je Radetinac.
Ukoliko se ovaj problem ne reši sistematski, on smatra da novinarima preostaju samo radikalne mere.
“Ostaje nam da protestujemo ispred lokalne samouprave ili da štrajkujemo glađu. Ako se ne borimo, samo će nas počistiti sa medijske scene. Očigledno misle da nismo dovoljno istrajni i jaki, ali ćemo izgleda morati da pokažemo da to nije tako”, zaključio je on.
Nikola Kočović (NDNV)
“Ovaj sadržaj nastao je uz finansijsku podršku Vlade Norveške, Balkanskog Fonda za demokratiju, projekta Nemačkog Maršalovog Fonda Sjedinjenih Američkih Država i Vlade Švajcarske. Za sadržaj je isključivo odgovorno Nezavisno društvo novinara Vojvodine i ne odražava stavove Vlade Norveške, GMF BTD-a, Vlade Švajcarske ili njihovih partnera.”
