Skip to main content

Novinari i aktivisti u začaranom krugu predistražnog postupka

27. maj 2022. Analitički članci
7 min čitanja

Neravnopravan tretman građana pred zakonom

Autor

Novinar od 2001. godine. Počeo je u novosadskoj TV produkciji "UrbaNS” koja je, u sklopu ANEM-a, funkcionisala i kao dopisništvo TV B92 iz Beograda. Nakon toga, radio je nekoliko godina u novosadskom "Građanskom listu", i pisao za portale "Autonomija.info", "Magazin Vojvodina" i međuregionalnu agenciju "AIM-ng". U novembru 2006. godine za reportažu “Čokoladni reper i beli brat”, snimljenoj u sklopu projekta “Triput” Novosadske novinarske škole na takmičenju TV minijatura Press Vitez dobio “Povelju za studentski rad”. Decembra 2007. dobija drugu nagradu za najboljeg mladog novinara koju uručuju NNŠ i Fondacija “Konrad Adenauer”. Od februara 2017. saradnik VOICE-a. Karikaturista portala "Autonomija.info" od maja 2016. godine.

Različiti aršini koje pravosuđe primenjuje prema onima koji su bliski vlasti i onima koji se vlastima suprotstavljaju i kritikuju ih jesu dominantan utisak, ali se o tom problemu slabije govori jer takve postupke nije lako dokazati, za razliku od korupcije, nepotizma ili političkog i kriminalnog uticaja na procese donošenja odluka, zbog čega sve ostaje u domenu utisaka, ocenjuju sagovornici VOICE-a. Međutim, česte kritike i loše ocene od strane evropskih institucija koje se tiču procesa evrointegracija koji sporovodi Srbija jasno ukazuju da tu nešto očigledno ne štima. A utisak u javnosti jeste da je različito vreme potrebno da bi se okončale predistražne i istražne radnje, da bi se podigla optužnica i započeo sudski postupak, u zavisnosti od toga ko tuži a ko je tužena strana.

Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi za VOICE ocenjuje da je favorizovanje države i njenih predstavnika u pogledu ubrzavanja sudskih procesa ili rešavanja postupaka u njihovu korist zaostavština socijalizma, a zatim i Miloševićevog autoritarizma, u kome se sudi „u korist države, čitaj vlasti, a ne u korist zakona“, što sprečava građane da imaju jednak pristup pravdi.

„Drugim rečima, kada EU kaže reformišite pravosuđe, ona kaže ono što gotovo svi građani Srbije očekuju, efikasne i efektivne sudske procese u skladu sa zakonom i u razomnom vremenskom roku. Pošto nema ni jednog elementa slobodnog i fer sudstva, onda nemamo ni sistem koje sudi po zakonu“, ocenjuje Beširi.

Naim Leo Beširi (Foto: Institut za evropske poslove)

Upravo je ovaj princip poslednjih nekoliko dana bio na ispitu, gde je u kratkom roku zabeleženo nekoliko „incidenata“ koji bi mogli da se okarakterišu kao pokušaj sprečavanja javnosti da bude u toku sa osetljivim sudskim postupcima.

ISKLJUČIVANJE JAVNOSTI

Podsetimo, prošle nedelje je u Novom Sadu prekinuto suđenje aktivistkinji Pokreta Odbranimo šume Fruške gore Dragani Arsić, po tužbi suvlasnice kompanije Galens Sanje Petrić, pod izgovorom da ju je neko fotografisao u sudu. Desetak dana ranije, u drugom postupku sa istim akterima, sudija je pokušala da, pozivajući se na nekakav „spisak“, zabrani ulazak medijima i predstavnicima javnosti koja nije bila na njemu. Ipak, nakon intervencije advokata odbrane sve se raščistilo i dozvoljeno je prisustvo svim zainteresovanim, s tim da je tada ročište zbog nepojavljivanja tužilje odloženo.

Tada je advokat odbrane Mihailo Pavlović upozorio da će, ukoliko se nastavi sa praksom ograničavanja prisustva javnosti bez opravdanog i razumnog razloga, to biti bitna povreda postupka i pre nego što se on okonča. Naveo je da bi mediji na to, ako se ponovi, trebalo da  skrenu pažnju sudu ili predsedniku suda ili Visokom savetu sudstva.

Novosadski advokat Veljko Milić za VOICE napominje kako pod termin javnost potpada svako lice koje je zainteresovano da prati tok suđenja i ima više od 16 godina.

„Javnost rasprave je pravilo, a isključenje javnosti je izuzetak koji je moguć samo u za to zakonom propisanim razlozima radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala, interesa maloletnika i radi zaštite privatnosti učesnika u postupku. Prilikom odlučivanja o isključenju javnosti sud mora doneti rešenje u kojem će obrazložiti postojanje navedenih razloga“, naveo je on.

Milić precizira da u slučajevima kada je javnost isključena, suđenjima ne mogu da prisustvuju ni mediji.

Veljko Milić (Foto: NDNV)

Na pomenutom ročištu 17. maja, prvom na kojem se pojavila tužilja Sanja Petrić, javnost je odmah bila isključena zbog navoda njenog advokata Nemanje Aleksića da je neko u sudnici fotografisao njegovu stranku. Novinare i javnost je nakon toga udaljilo sudsko obezbeđenje, prethodno ih nezakonito legitimišući. Na taj događaj reagovala su i novinarska udruženja, a Nezavisno društvo novinara Vojvodine je tražilo od nadležnih da “deluju isključivo u skladu sa zakonima i da ne podležu pritiscima moćnika, jer će jedino na taj način obezbediti nezavisnost sudske vlasti i poverenje građana u pravosudno sistem.”

U obavezi je suda da poštuje zakone i omogući javnost suđenja, a posebno u sporovima za koji postoji naročit interes javnosti. Upravo je suđenje sa kojeg su novinarke udaljene jedan od tih, jer su sa dosadašnjih ročišta mediji redovno izveštavali. A reč je o suđenju aktivistkinji Pokreta ‘Odbranimo šume Fruške gore’ Dragani Arsić po jednoj od pet tužbi suvlasnice Galensa protiv nje, navedenog pokreta i udruženja građana “Fruškać”, a za koje advokat odbrane navodi da predstavljaju klasične SLAPP tužbe”, upozorili su iz NDNV.

Istovremeno, u Beogradu je započeto suđenje direktoru kampanje pokreta „Kreni-promeni“ Savu Manojloviću, povodom prekršajne prijave za organizovanje protesta i blokade ispred Palate „Srbija“. Sud nije dopustio novinarima snimanje suđenja, za koje je Manojlović tvrdio da je prethodno odobreno. Na kraju se ispostavilo da je odobren zahtev za fotografisanjem ali ne i snimanjem, zbog čega je Manojlović napustio suđenje.

Veljko Milić napominje za VOICE da je snimanje dozvoljeno ispred suda, dok je za snimanje unutar zgrade suda i u sudnici potrebno tražiti odobrenje suda, a Manojlović je slične ocene odbacio.

„Javnost se može ograničiti po Zakonu o krivičnom postupku koji se shodno primenjuje prema Zakonu o prekršajnom postupku i ne odabravanje snimanja nesporno spada u ograničavanje javnosti koje se može učiniti u posebnim i opravdanim slučajevima. Ni jedan razlog nije ispunjen“, napisao je Manojlović na tviteru. Prethodno je, u izjavi novinarima, Manojlovićev advokat Nikola Tadić ocenio da je samo suđenje „represija određenih struktura u vlasti koje žele da odvrate građane od protesta i blokada“.

Istog dana, 17. maja, list Danas objavljuje i nezvanični radni dokument Evropske komisije (non-pejper), koji se tiče napretka naše zemlje u procesu evrointegracija. Kako se navodi, u periodu od prethodnih godinu dana, Evropska komisija notirala je određene napretke na planu vladavine prava koji su u Srbiji postignuti, među kojima se posebno ističu izmene Ustava u delu o pravosuđu, usvojene nakon referenduma iz januara ove godine, koje su važan, ali ne i dovoljan korak, kako je adresirano izveštajem, ka nezavisnosti pravosuđa.

„Dalji rad i politička posvećenost su potrebni za produbljivanje reformi i otklanjanje nedostataka, posebno u ključnim oblastima pravosuđa, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija i odnosa Srbije prema ratnim zločinima“, stoji u dokumentu.

EVIDENTAN POLITIČKI UTICAJ NA PRAVOSUĐE

Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednost, koji je i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 24, za VOICE ističe da se non-pejperi pojavljuju redovno na svakih šest meseci i da se nikada ne bave konkretnim slučajevima već stanjem po pitanju nezavisnosti pravosuđa, njegovom nepristrasnošću, načinom na koji se donose presude i slično.

Komentarišući utisak da se u slučajevima kada je tužitelj neko iz vlasti, ili joj je blizak, postupci pokreću i vode brže dok u suprotnom, kada je tužen neko ko ima ikakve veze sa državom to ide veoma sporo, Elek kaže da utisak zaista jeste takav, ali da takvu vezu nije moguće nesporno potvrditi.

„Veza između svega toga bi mogao biti politički uticaj na pravosuđe, koji u Srbiji definitivno postoji i sa ciljem izmene te situacije usvojeni su ovi amandmani na ustav. Međutim, fale sad podzakonski akti, to još nije zaživelo. Ostaje da se nadamo da će se stanje popraviti sa ovim ustavnim amandmanima. Međutim i oni su problematični, tako da je pitanje da li će se to desiti“, kaže Elek uz podsećanje na SLAPP tužbe ministra Nenada Popovića protiv istraživačkog portala KRIK.

Bojan Elek (Foto: N1)

Beširi, pak, napominje da nas upravo stagnacija u poglavljima 23 i 24, odnosno odsustvo reforme pravosuđa i unapređenje prava i sloboda građana vode u situaciji u kojoj se nalazimo.

„Iako ima potpunu kontrolu svih grana vlasti već deset godina, SNS i SPS sa partnerima, ne sprovode ono što pre svega od njih građani očekuju. Postavlja se pitanje da li vlast ima kapaciteta da sprovede kompleksne reforme koje godinama obećava ili prosto neće jer bi smanjivanje korupcije, zaustavljanje veze organizovanog kriminala i politike, uspostavljanje sistema pravde i otvaranje zemlje direktno ugrozilo političku elitu na vlasti“, rekao je on.

Podseća da je vlast u Srbiji punih deset godina zatezala kaiš u svim sferama društva, da je postepeno potiskivala slobodu medija, govora, okupljanja te je ograničavala akademske slobode, da je uvela potpunu kontrolu nad svim granama vlasti, dok je na rukovodeće pozicije svih nezavisnih i regulatornih tela postavila svoje ljude.

„Takvo delovanje vlasti, koja teži potpunoj kontroli, ne prezajući da se i fizički sukobljava s neistomišljenicima, može samo rasti do tačke pucanja, a nauštrb sloboda građana. Ona se oholo ophodi prema svakom drugačijem razmišljanju i koristi neproporcionalnu silu da se razračuna s najvećom opasnosti po autoritarni režim – političkim aktivistima i opozicijom. Istorija je pokazala da takvo bahato ponašanje vlasti građani Srbije trpe maksimum deset godina. Ipak, zbog potpune kontrole narativa o tome u kome je stanju naša ekonomija, zdravstvo, školstvo i standard građana, da bi do promene došlo potrebno je osloboditi medije i aktivisti koji se drznu da delaju u tom smeru osećaju svu bes uzurpatora“, upozorava Beširi.

BRZINA vs. ČEKANJE

Da blizina vlasti ubrzava put kroz pravosudni sistem osetila je upravo Dragana Arsić na svojoj koži. Naime, između pokretanja pet tužbi protiv nje i njenih kolega od strane vlasnika Galensa, bračnog para Petrić, i prvih ročišta prošlo je nepuna tri meseca. Od tada se ročišta samo nižu dok se istovremeno po tužbama tih aktivista ne dešava ništa.

Podsetimo, Pokret OŠFG je tako pre tačno godinu dana, u maju 2021. godine, podneo krivičnu prijavu u vezi sa šumarskim aktivnostima, odnosno za zloupotrebu položaja, korupciju i trgovinu uticajem, protiv visokog državnog službenika Uprave za šume, i još nemaju nikakvu informaciju jesu li makar završene istražne radnje.

Takođe, nakon prošlogodišnjeg fizičkog napada na Petra Živanovića, po službenoj dužnosti su podnete krivične prijave za nasilničko ponašanje, a i on sam je podneo privatnu krivičnu prijavu protiv nekoliko lica iz te grupe. Prema njemu dostupnim informacijama još uvek nisu završene ni predistražne radnje, a početak eventualnog suđenja se ne nazire.

O ARŠINIMA

Da su „dve brzine“ u kojima pravosuđe radi više od utiska, pokazalo je i istraživanje Slavko Ćuruvija fondacije i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS), koje je utvrdilo da je broj slučajeva ugrožavanja sigurnosti predsednika Republike Srbije koji su dobili sudski epilog dva i po puta veći od slučajeva u kojima je ugrožena bezbednost novinara.

Kako je u februaru navedeno u toj Fondaciji, u okviru zaključaka drugog redovnog izveštaju o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije – „Sloboda izražavanja pred sudom“ – pravosuđe nije uspelo da obezbedi ravnopravan tretman svih građana pred zakonom.

Takođe, od 2021. godine uočena je pojava tužbi za koje postoji sumnja da predstavljaju takozvane SLAPP tužbe – strateške tužbe protiv učešća javnosti, upozoreno je iz Fondacije.

OŠFG je 13. maja podneo novu prijavu protiv bračnog para Petrić i drugih lica jer su, prema tvrdnjama aktivista, Petrići protivpravno prisvojili državno zemljište, odnosno parcele koje su u vlasništvu Nacionalnog parka Fruška gora i sela Rakovac, kao i nekoliko javnih, nekategorisanih puteva u svojini države.

„Podneli smo krivičnu prijavu, sad ostaje da vidimo da li će i to biti tako hitro istraženo, mada sumnjamo“, kazala je Dragana Arsić za VOICE.

Kada su u pitanju odloženi pretresi, već za mesec dana, 17. juna, trebalo bi da bude nastavljeno ročište po tužbi Sanje Petrić, dok je odloženi glavni pretres po tužbi Nebojše Petrića zakazan za 7. juli. Po mišljenju akitivista i njihovih branilaca, ta dva predstojeća ročišta bi trebalo da budu indikativna za dalji tok svih pet procesa.

Dalibor Stupar (VOICE, naslovna fotografija: Pixabay)