Skip to main content

Od mlina pod zaštitom do zgrade srušene do temelja

30. Dec 2020. by Ekipa VOICE Lokalne samouprave
6 min čitanja

Prvi parni mlin na području Novog Bečeja, koji je bio pod zaštitom od 1994. godine, srušen je do temelja, a od nadležnih institucija i dalje nema konkretnog odgovora, zašto se to dogodilo.

Mlin se nalazio na spisku zaštićenih dobara koji je objavio Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin i predstavljao je značajan primer arhitekture s početka 20. veka.

Ništa od gore navedenog nije sprečilo Zemljoradničku zadrugu Vranjevo, u čijem se privatnom vlasništvu ovaj objekat nalazio, da u međuvremenu poruši mlin. Mlin je srušen tokom 2019. godine, a takođe i uklonjen sa spiska objekata pod prethodnom zaštitom.

Zavod za zaštitu spomenika kulture oglasio se po ovom pitanju i naveo da je postupak proglašenja  mlina za  spomenik kulture, zajedno sa ostalih nekoliko zgrada trebalo da otpočne. Na to se, kažu, čekalo jer je objekat bio u dobrom stanju. Iz Zavoda tvrde da oni nisu dali dozvolu kao ni saglasnost za rušenje objekta, već da je to bila “samostalna odluka Zemljoradničke zadruge Vranjevo“.

Od Zadruge nismo dobili konkretan odgovor na ovo i druga pitanja, ali smo se na licu mesta uverili da je mlin srušen i da je zemljište na kom se ovaj objekat nalazio potpuno očišćeno.

Od građevinske inspekcije pristigao je odgovor da je Zemljoradničkoj zadruzi naloženo da izvrši radove na sanaciji objekta koji nije u upotrebi. Oni su tada naveli da “njegovo trenutno stanje ugrožava bezbednost samog objekta i predstavlja opasnost za zdravlje i život ljudi u Novom Bečeju“.

Odgovor na pitanje je izostao i od rukovodioca odseka za Urbanizam, stambeno-komunalne poslove, građevinarstvo i zaštitu životne sredine Novog Bečeja Dragana Rauškog. Iz prepiske koju smo imali sa njegovom saradnicom saznali smo da su oni upoznati sa ovim slučajem, ali i pored te činjenice niko od njih nije hteo da govori za VOICE.

Mlin, neposredno pred rušenje

Društvo arhitekata Beograda, odnosno radna grupa Docomomo koja se bavi zaštitom moderne arhitekture, čija predstavnica Vladana Putnik Prica kaže da je njihov stav po ovom pitanju jasan i da postojeći zakon i funkcionisanje sistema nije dovoljno dobro,  što stvara prostor za malverzacije. Ovo nije usamljen slučaj, navodi naša sagovornica,  i dodaje da je zadatak Docomomoa da ukaže na propuste i probleme, kao i da se izbori da se objekti sačuvaju.

Društvo je upoznato sa stvarima koje su se dešavale sa parnim mlinom, ali nismo upoznati sa prethodnim izgledom mlina i ne znamo da li je postojala neka opasnost po okolinu i stanovništvo”, kaže Vladana Putnik Prica i dodaje da ne zna koji su pravi motivi za ukljanjanje ovog objekta sa spiska dobara pod zaštitom.

Inspekcija kancelarijskim nadzorom utvrdila da mlin predstavlja opasnost

Iz građevinske inspekcije su u nalazu naveli „da su kancelarijskim nadzorom utvrdili da objekat predstavlja opasnost“.

“S obzirom na sam prostorni položaj objekta, ovakvo stanje ugrožava bezbednost samog objekta i njegove okoline i predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi”, navodi se u izveštaju inspekcije.

Međutim, odgovor dobijen iz zrenjaninskog zavoda i Docomomo-a drugačiji je u odnosu na odgovor koji je dobijen od građevinske inspekcije.

Iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin rekli su da „mlin sa upravnom zgradom spolja nije pokazivao elemente devastacije i brzog propadanja“.

Vladana Putnik Prica kaže da je Docomomo došao do podataka o trošnosti ovog objekta u neposrednom razgovoru sa meštanima.

Mesto gde je nekada bio mlin

“Mi lično nismo imali prilike da na vreme utvrdimo na terenu kakvo je bilo stanje objekta”, navodi ona i dodaje da Zavod u Zrenjaninu nema nikakve podatke o tome u kakvom je stanju bio objekat pre rušenja.

Sagovornica VOICE-a ne veruje da je objekat predstavljao opasnost, iako u izveštaju piše da je krov bio u lošem stanju i da je krovna konstrukcija počela da truli. 

“Jedan tako solidno građen objekat od opeke, teško da može da krene da se urušava, ako je krovna konstrukcija tek krenula da se ruši”, kaže Vladana Putnik Prica.

Sagovornica VOICE-a kaže i da su u zrenjaninskom zavodu smatrali da mlin nije ugrožen pa su se više fokusirali na druge objekte. U Zavodu, kako tvrdi, nisu znali da će mlin biti srušen.

“Investitor je napravio prekršaj i dužnost Zavoda je da ga obavesti da je njegova obaveza da ga vrati u prvobitno stanje. Da li je to izvršeno ne mogu da tvrdim jer smo dobili veoma šture informacije”, navodi Vladana Putnik Prica.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin naveo je u svom izveštaju da je vlasnik nakon izrade elaborata o rušenju mlina tom postupku pristupio 2019. godine.

“Zemljoradnička zadruga Vranjevo naše mišljenje povodom ovog postupka nije ni tražila”, tvrde u Zavodu za zaštitu spomenika kulture. Iako je redakcija VOICE-a nakon rušenja objekta kontaktirala Zavod, do zaključenja teksta nisu nam odgovorili na pitanja.

Ne treba po svaku cenu kupovati spomenike kulture

Vladana Putnik Prica kaže da su vlasnici, kao i zavodi za zaštitu spomenika kulture, po zakonu dužni da se brinu o spomeniku kulture, a da rekonstrukcija takvih važnih objekata dosta košta investitore, često i više nego podizanje potpuno novog objekta. U tom slučaju, smatra ona, ne treba ni kupovati spomenike kulture.

“Ovaj objekat je bio pod prethodnom zaštitom i to je najniži stepen zaštite, ali svejedno postoji neki zakonski okvir koji je štitio makar na papiru taj objekat. Svedoci smo da to što zakon kaže ne mora ništa da znači u praksi jer imamo više primera gde su investitori rušili spomenike kulture. Kazne za rušenje ovakvih objekata su smešne, tako da se mnogima isplati da sruše spomenik kulture, da plate kaznu i da nastave sa onim što su planirali”, navodi sagovornica VOICE-a.

Vladana Putnik Prica: Objekat je bio pod prethodnom zaštitom

Kaže i da ljudi nisu često upoznati sa činjenicom da su kupili neki spomenik kulture i da to saznaju tek nakon finansijek transakcije.

“To bude jedna dodatna prepreka jer ne mogu sa tim da rade šta hoće, ali samo u teoriji jer u praksi mogu da rade šta hoće i svedoci smo toga na dnevnom nivou”, navodi Vladana Putnik Prica.

Teoretski, Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin morao je da odobri projekat rekonstrukcije parnog mlina u Novom Bečeju. Što je viši stepen zaštite, i ako je spomenik kulture u vlasništvu države, to je manji prostor za malverzacije, smatra Vladana Putnik Prica i dodaje da postoje problemi na tom nivou, naročito kada postoji neki politički interes da se određene ideje ili ambicije sprovedu.

Kada je konkretni primer u pitanju, sagovornica VOICE-a ističe da od trenutka privatizacije mlina predstavnici Docomomoa nisu imali pravo da uđu u objekat, te da su odreagovali tek nakon rušenja. Zbog toga nisu bili u prilici da vide mašine u mlinu, za koje meštani tvrde da su postojale.

Vladana Putnik Prica kaže da, pored mašina, i cigla od koje je mlin bio sagrađen sigurno ima neku ekonomsku vrednost, ali da to sve zavisi od stanja u kojem je bila.

“Ako su srušili objekat tako da se cigla ošteti, onda verovatno nema nikakvu ekonomsku vrednost. Ali ako su objekat rušili tako što su skidali ciglu po ciglu koju su mogli da sačuvaju za ponovno korišćenje, to je svakako izvodljivo, jer predstavlja uštedu u materijalu”, navodi naša sagovornica.

Ekipa VOICE-a je na licu mesta zatekla prazan plac, opasan ogradom. Da li je cigla smela da bude uklonjena u potpunosti? Vladana Putnik Prica navodi da sve zavisi od toga šta je investitor planirao, odnosno da li je hteo da sruši objekat da bi ga rekonstruisao ili da bi podigao nešto drugo.

“S obzirom da je cigla nestala sa lokacije, to pre ukazuje na to da planiraju da grade nešto sasvim drugo, a da je cigla završila kao šut ili je završila u nekom drugom objektu”, kaže Putnik Prica.

Iz Zemljoradničke zadruge Vranjevo niko nam se nije javljao na telefon. Na licu mesta zatekli smo radnike koji su nam dozvolili da snimimo mesto na kom se nalazio parni mlin, ali niko od njih nije želeo da govori o mlinu.

Meštani Vranjeva sa kojima smo razgovarali prilikom snimanja lokacije na kojoj se mlin nalazio, rekli su da nemaju nikakvih zvaničnih saznanja, ali da pretpostavljaju da će plac biti prodat nekom privatnom investitoru i da će na njemu biti izgrađen poslovni ili stambeni građevinski objekat.

Parni mlin bio je industrijski objekat koji je izgradio grof Lenhadt. Kroz istoriju bio je veoma značajan za naselje Vranjevo, a procenjuje se da je pre rušenja bio star oko 100 godina. Nakon Drugog svetskog rata zgrada je nacionalizovana i u njoj je formirana Zemljoradnička zadruga Vranjevo, čiji novi vlasnici su mlin do temelja i porušili.

Slavica Trifunović (VOICE, naslovna fotografija: nekadašnji izgled starog mlina)