Skip to main content

Opasno državno negiranje Crnogoraca

04. Jul 2021. Analitički članci
9 min čitanja

Autor

Novinar od 2001. godine. Počeo je u novosadskoj TV produkciji "UrbaNS” koja je, u sklopu ANEM-a, funkcionisala i kao dopisništvo TV B92 iz Beograda. Nakon toga, radio je nekoliko godina u novosadskom "Građanskom listu", i pisao za portale "Autonomija.info", "Magazin Vojvodina" i međuregionalnu agenciju "AIM-ng". U novembru 2006. godine za reportažu “Čokoladni reper i beli brat”, snimljenoj u sklopu projekta “Triput” Novosadske novinarske škole na takmičenju TV minijatura Press Vitez dobio “Povelju za studentski rad”. Decembra 2007. dobija drugu nagradu za najboljeg mladog novinara koju uručuju NNŠ i Fondacija “Konrad Adenauer”. Od februara 2017. saradnik VOICE-a. Karikaturista portala "Autonomija.info" od maja 2016. godine.

Više od polovine građana Srbije (preko 62 odsto) smatra da Crnogorci kao nacija ne postoje, već da su u pitanju Srbi; oko 40 odsto smatra da su srpski i crnogorski isti jezik, a samo 35,3 odsto smatra da Crna Gora treba da bude samostalna država, pokazali su rezultati istraživanja “Stavovi građana Srbije o Crnogorcima”, koje je 1. jula prezentovano u Novom Sadu.

Istraživanje je za potrebe udruženja Crnogorski elektori Srbije, u saradnji sa Vojvođanskom politikološkom asocijacijom (VPA) i Asocijacijom filozofa, sociologa i politikologa “Polis” iz Vrbasa, uradila Nina medija, na uzorku od 1.003 ispitanika u direktnim intervjuima, u periodu 13-24 maj.

Sagovornici VOICE-a složni su u oceni da je za aktuelno stanje najodgovornija vlast i medijska slika koju projektuju provladini tabloidi, a koji su u službi velikosrpskog projekta koji se decenijama sprovodi na ovom prostoru.

Istraživanje je, između ostalog, pokazalo i da svega četvrtina ispitanika zna da je do 1920. godine Crnogorska pravoslavna crkva bila samostalna i autokefalna, dok 59,8 odsto ispitanika smatra da Pravoslavna crkva u Crnoj Gori treba da bude deo Srpske pravoslavne crkve. Malo manje od polovine ispitanih smatra da su Srbi i Crnogorci oduvek bili isti narod, trećina smatra da Srbi i Crnogorci imaju iste-zajedničke etničke korene, ali su vremenom postali različite nacije, 9,3 procenta smatra da su uvek bili različiti narodni, šest odsto navodi da su Crnogorci izmišljena nacija, dok je sedam procenata ispitanika neodlučno, navodi se u istraživanju.

Nešto više od trećine ispitanih (35.3 odsto) smatra da Crna Gora treba da bude posebna država, 21 odsto da treba da bude država zajedno sa Srbijom, 16.3 procenta da treba da se pripoji Srbiji, dok 14 procenata navodi da Crna Gora, Srbija i Republika Srpska treba da budu celina. Svega 13.4 odsto nema mišljenje o ovom pitanju.

Dalje, ispitanici su bili pitani da li bi se protivili različitim vrstama odnosa (susedski, prijateljski, srodnički po braku itd.) sa ljudima koji pripadaju različitim etničkim grupama/nacijama: Crnogorci, Srbi i Mađari. Za Crnogorce (pogledati grafikom) ispitanici bi se najviše protivili da imaju rukovodeći položaj u državi (oko trećine ispitanika), a najmanje da im neko ko je pripadnik ove etničke grupe bude saradnik na poslu ili stanuje u susedstvu. Skoro petina se protivi da Crnogorci budu vaspitači njihovoj deci!

Grafikon

Topografija mržnje

Komentarišući rezultate ovog istraživanja, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u penziji i predsednik Crnogorskog PEN centra Milenko Perović za VOICE kaže da ono pokazuje pokazuje dobro poznatu velikosrpsku topografiju mržnje, gde političke, intelektualne i crkvene „elite“ Srbije duže od trideset godina planski usmeravaju mržnju protiv okolnih naroda. Mržnja je, kaže Perović, element unutrašnjeg iracionaliteta pojedinaca i kolektiviteta, ali se itekako može stvarati, podsticati, planirati i koristiti za prozaične politikantske ciljeve.

Kada se mržnja dovoljno dugo u građanstvu podstiče i ukorjenjuje, odgovarajuće ispitivanje javnog mnijenja uvijek će pokazati njen refleks, taman po onoj Njegoševoj: „Gleda majmun sebe u zrcalo.“ Pažljiviji pogled na ovu topografiju mržnje bez teškoća otkriva da se areal širenja nacionalističke mržnje u potpunosti poklapa s konturama fašisoidnog projekta poznatog pod imenom “Velika Srbija” – ističe Perović uz podsećanje da su od početka priprema za slom Jugoslavije, ove “elite” produkovale mržnju prema Hrvatima, Bošnjacima, Crnogorcima i Albancima – “prema narodima čije su životne teritorije planirali da otmu kreatori srpske velikodržavne ideologije”.

– Za samu stvar zanemarljivo je što se u fokusu mržnje znao naći još poneko. Prema manjinskim narodima u Srbiji ove „elite“ su ohrabrivale politiku asimilacije, iščezavanja i iseljavanja, direktno slijedeći „doktrinu“ Dobrice Ćosića – napominje Perović.

Dodaje i da je protiv postojanja crnogorske nacije u potonjih trideset godina napisano i izgovoreno više stotina hiljada stranica u  knjigama, časopisima i medijima, te da bi “s istim trudom bilo moguće većinu građana Srbije ubijediti da ne postoji zakon gravitacije i da je Zemlja ravna ploča na leđima slonova”.

Za Crnogorce ovakvo negiranje može izazivati blagu humornu neprijatnost. Za građanstvo Srbije ono stvara i obnavlja afinitet prema određenim stanjima kolektivne psihopatoligije! Protiv njih ne postoje lake i brze metode liječenja – kaže Perović, uz opasku da ne vidi snage u Srbiji koje bi mogle da ove trendove promene i poprave odnose među dvema državama.

Milenko Perović: Kada se mržnja dovoljno dugo u građanstvu podstiče, u javnom mnjenju će se pokazati njen refleks, po onoj Njegoševoj: „Gleda majmun sebe u zrcalo
(Foto: Antena M)

– Ogromna vladajuća hobotnica sve efikasnije i lakše pljačka i sluđuje srpsko društvo. Što je dublje sluđivanje društva najtežim patološkim oblicima nacionalizma, to je  pljačka veća! Veća je i omraza prema drugim narodima – upozorava on.

Društvo bez dijaloga

Predsednik udruženja Crnogorski elektori Srbije Mihajlo Miletić, istakao je prilikom prestavljanja rezultata da su ciljevi tog udruženja izgradnja građanskog društva, građanskih vrednosti, vladavina prava, demokratija, jednakost, tolerancija, a da su danas u Srbiji sve te vrednosti ugrožene.

– Ono što nas u ovom slučaju najviše boli, to je da su ugroženi odnosi dve države – države Srbije i države Crne Gore. Mi smo građani Srbije, ali smo Crnogorci i naš cilj je da između ove dve države, između ova dva naroda budu skladni, normalni odnosi, da poštujemo jedni druge, da zajedno živimo kao i sa svim ostalim narodima i nacijama koje žive na ovom prostoru – rekao je on.

Dodao je da jeparalelno s istraživanjem rađen i monitoring medija, da bi se videlo kako to mediji, naročito elektronski, izveštavaju, šta rade i na koji način utiču na sve ove odnose.

– Svedoci smo da za nedelju dana neko od junaka i heroja može vrlo brzo da postane izdajnik, najgori, plaćenik, mafijaš. Ono što je veliki problem je da veliki deo naših sugrađana nas negira kao naciju i praktično negira naše postojanje – kazao je Miletić.

Mihajlo Miletić: Poražavajuće je da deo naših sugrađana nas negira kao naciju i praktično negira naše postojanje
(Foto: VOICE)

– Ja ne branim nikome da se opredeli za šta hoće, ali neka ostavi meni za pravo da se ja opredelim kako hoću i da mi ne ugrožava moj identitet. Trudimo se da izgradimo građansko i demokratsko društvo u kojem će svako iskoristiti svoja građanska i osnovna ljudska prava – istakao je Miletić.

On je rekao da je ovo istraživanje na neki način i pokušaj otvaranja dijaloga, te da će o njemu razgovarati predstavnici različitih crnogorskih udruženja iz Beograda, Novog Sada, Crvenke, Kruščića, Lovćenca, Vrbasa, Kikinde, Savinog Sela… a da će fokus biti na institucionalnom položaju crnogorske zajednice.

– Zašto smo zabrinuti? Pogledajte koji je procenat ljudi koji ne želi da mu vaspitač njihove dece bude Crnogorac, da bude u daljem srodstvu putem braka sa rođacima ili u bliskom srodstvu vlastitog braka sa Crnogorcima. To je poražavajuće – ocenio je Miletić.

On je naveo da je i monitoring medija koji je rađen paralelno sa istraživanjem, u okviru kojeg je praćeno više pojmova tokom nekoliko meseci, pokzao da je uz pojam crnogorska nacija od 23.000 impresija u toku 30 dana na webu bilo više od pola negativnih, a po četvrtina pozitivnih i neutralnih. A kada je u pitanju crnogorski jezik, kako je dodao, količina negativnih komentara i nastupa ide čak do tri četvrtine.

– Kada se to dešava? Baš u vreme usvajanja Rezolucije o Srebrenici u Skupštini Crne Gore, kada je izuzetan pik i to onda niko ne može da kaže da je slučajno. Neko je namerno pravio tu priču i negativno je kreirao. U jednom momentu botovi kreću i sa negativnom kampanjom prema Crnogorcima u Srbiji, prema Crnoj Gori, prema crnogorskom jeziku i to su podaci koji su zabrinjavajući – upozorava Miletić.

Beograd dubinski ne poznaje Crnu Goru

Odnos Srba prema Crnogorcima je prvorazredno političko pitanje i spada u sva ona pitanja koja već 30 godina zdušno trpamo pod tepih i ne želimo da ih rešavamo, ocenio je prof. dr Duško Radosavljević iz Vojvođanske politikološke asocijacije, dodavši da je za Srbiju jedina prihvatljiva politika Crne Gore ona koja bespogovorno sluša zvanični Beograd.

– Za Beograd je dobra samo ona politička opcija u Crnoj Gori koja će se zalagati za negiranje državnosti Crne Gore i za negiranje nacionalnog identiteta Crnogoraca. Najbolja je politika koja pristaje da Crna Gora bude svedena na nivo srpske nahije – napomenuo je Radosavljević.

Duško Radosavljević: za Srbiju jedina prihvatljiva politika Crne Gore ona koja bespogovorno sluša zvanični Beograd.
(Foto: NDNV)

Podsetio je da je da ni aktuelni premijer Crne Gore, koji je po njegovim rečima marioneta SPC-a i određenih krugova u Beogradu, sada nije dobar.

Pad broja Crnogoraca u Vojvodini

Duško Radosavljević je naveo i da se broj Crnogoraca u Vojvodini menjao tokom decenija, a da je danas ubedljivo najmanji od 1948. godine. Na prvom popisu 1948. godine Crnogoraca je u Vojvodini bilo 30.589. Naredni popisi su pokazivi tendencije laganog rasta sve do 1991. godine kada se 44.721 osoba izjasnila kao pripadnik crnogorske nacionalne zajednice.

– Onda imamo 2002. godinu kada je broj Crnogoraca po popisu 35.513, da bi 2011. broj Crnogoraca u Vojvodini spao na 22.141! Šta je uzrok? Deo nalazimo u ovom istraživanju, a jedan deo jeste u tome da su 2006. godine Crnogorci postali politički osumnjičeni i okrivljeni za ono što je uradila Crna Gora. A šta je uradila Crna Gora? Iskoristila je svoja prava iz Ustavne povelje i glasala na referendumu za nezavisnost, uzgred, darujući i Srbiji nezavisnost koju Srbija nije baš tako lako i sa oduševljenjem prihvatila – istakao je Radosavljević.

Komentarišući tu promenu u odnosu na Krivokapića, Milenko Perović podseća da stara narodna mudrost kaže: Baksuzan je svaki posao s popovima, izuzimajući crkvene poslove!

– Popovi su se u Crnoj Gori umiješali u politiku zbog svojih nelegitimnih interesa. Po božjim i ljudskim zakonima ne pripada im ni politika ni ono zbog čega su ugazili u politiku! Popovi su s “rogovima u vreći” uzeli vlast, ne shvatajući da pomoću njih ne mogu vladati! Zakonomjerno je što su iz te “vreće” izvukli osobu koja nije sposobna da radi premijerski posao – ocenjuje Perović.

On napominje da od Obrenovića do danas nijedna politička “elita” Srbije nije shvatila da se Crna Gora može osvojiti privremeno, ali da se njome ne može trajno upravljati iz Beograda.

– Čak i u najviše srpstvujušćim Crnogorcima – a takav je sadašnji zbunjeni premijer – ponekad proradi hiljadugodišnji crnogorski instinkt samodovoljnosti i nezavisnosti! U potonjih trideset godina Beograd je dva puta bacio Crnu Goru na koljena. Prvi put su mu se za kratko vrijeme ispod kontrole otrgli oni koje je instalirao kao transmisiju svoje vlasti i izborili nezavisnost Crne Gore. Sada mu se otrže ispod kontrole druga “instalacija”. Politički Beograd opet ne shvata da nije problem u “instaliranim” ljudima u Podgorici, nego u njegovoj želji da vlada Crnom Gorom – kaže Perović, ističući da taj Beograd dubinski ne poznaje Crnu Goru, pa ni najsrbiziranije Crnogorce.

U lošim odnosima i sa samom sobom”

Goran Kaluđerović iz Asocijacije filozofa, sociologa i politikologa “Polis” kazao je da je predstavljanje rezultata prvobitno zamišljeno kao okrugli sto na kome je trebalo da se okupe i nevladine organizacije i državna tela poput Kancelarije za ljudska i manjinska prava, ali da se niko od pozvanih nije odazvao.

Tumačeći rezultate, Kaluđerović je upozorio da što je društvena pokretljivost u jednoj zajednici manja, time je podrška za autoritarne vođe veća, odnosno da autoritarne vođe takvim licima male društvene pokretljivosti u jednoj zajednici nameću svoje ideje po kojima mogu kreirati stvarnost onako kako njima odgovara – pa i animozitet prema Crnoj Gori, prema Mađarima, Rusinima…

Goran Kaluđerović: Ne priznavati identitet drugome je uslov za tiraniju nad tim drugim. (Foto: VOICE)

– Tako kreirana stvarnost služi interesu vladajuće grupacije jer ona svoje postojanje jedino bazira na neprijatelju. Nepriznavati identitet drugome jeste uslov za tiraniju nad tim drugim. A danas je u Srbiji na vlasti grupacija koja želi da vlada stvarnošću ne samo u Srbiji, nego i u okolnim državama – istakao je Kaluđerović.

A Perović, pak, upozorava da “elite” u Srbiji neće lako odustati od projektovanja nacionalističke i fašističke mržnje, ni od od osvajačkog pogleda na komšijska dvorišta, jer “njihova netrpeljivost i mržnja prema Crnoj Gori i Crnogorcima nije ni privremena niti je od juče”. On dodaje da sa crnogorske suverenističke tačke gledišta, “Crna Gora nema nikakvih problema s komšilukom, osim sa velikosrpskim nacionalizmom koji je u posljednje vrijeme poprimio klerofašistička obilježja”.

– Cilj mu je da iz temelja uništi sve što je u Crnoj Gori vrijedno. Objektivno, ni Srbija nema nikakvih problema, osim s velikosrpskim nacionalizom. Po nesreći, taj jedan jedini problem generira sve druge probleme koje ona danas ima i koje će imati u budućnosti. Zbog njega, Srbija je u lošim odnosima s većinom susjeda. U lošim je odnosima i sa samom sobom! Srpski nacionalizam u Srbiji uništava sve što joj je vrijedno, dobro i najbolje, a “afirmiše” sve što je u njoj najlošije u duhovnom, kulturnom, političkom, ekonomskom i svakom drugom smislu! Čovjek ni najgorem neprijatelju ne bi poželio da ga spopadne zlo apsolutnog nacionalizma kao što je Srbiju spopalo. To zlo neće lako pustiti Srbiju iz svog čeličnog zagrljaja – smatra Perović.

Dalibor Stupar (VOICE)

Naslovna fotografija: Antena M

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!