"Nepodobni mediji su i nepoželjni mediji"
Medijska scena južnog Banata je do te mere devastirana da izostaje solidarnost i uzajamnost branše u slučajevima napada, diskriminacije ili odbrane od sudskih postupaka ili orkestriranih kampanja koje političari na vlasti i njima bliski medijski radnici s vremena na vreme pokreću protiv kolega i koleginica koji se ovim poslom bave poštujući etičke standarde i zanatska pravila profesionalnog novinarstva.
Pažljiviji posmatrač društvenih pojava i procesa u Pančevu i okolnim mestima – a kamoli novinar koji po prirodi posla prati događaje i učestvuje u javnom životu – lako bi se složio sa tvrdnjom da je medijska scena u ovom gradu, kao i u čitavom južnom Banatu, do te mere razvaljena, raspolućena, osiromašena, atomizovana i antagonizovana da bi se teško moglo reći da uopšte postoji.
Iako u Pančevu živi i (u lokalnim, u dopisništvima beogradskih i novosadskih medija ili u prestoničkim redakcijama, PR agencijama i državnim ustanovama) radi osamdesetak novinara (plus nekoliko penzionera), komunikacija među njima je krajnje sporadična i nasumična – fizičke tačke okupljanja pripadnika esnafa nisu spontano uspostavljene, recimo neki neformalni novinarski kafe, nisu napravljeni čak ni internetsko čvorište ili grupa za razmenu informacija na bilo kojoj društvenoj mreži.
Još manje ima povoda za komuniciranje i prilika za susrete uživo iniciranih izvan branše, recimo na pres konferencijama, koje skoro da su nestale kao format obraćanja javnosti, ili na, nezamislivo, (novo)godišnjem koktelu na koje bi žurnaliste pozvao gradonačelnik.
Izostaju, posledično, i zajedničke simboličke akcije kao što bi bilo obeležavanje 3. maja, Svetskog dana slobode medija, a u zaborav su pala i iz kolektivnog sećanja izbrisana mesta ili događaji važni za istoriju nezavisne pečatnje – Štamparija braće Jovanović, na primer.
U pre tri godine formirano Medijsko sklonište zalaze i koriste ga samo novinari profesionalnih medija i aktivisti nevladinih organizacija koji se bave opštom kulturom i slobodnim informisanjem.
U takvim uslovima, osnivanje podružnice nekog novinarskog udruženja ili nečeg nalik onome što se u socijalizmu zvalo Aktiv novinara Pančeva, spada u domen fantastike.
Drugim rečima, žurnalistički eko-sistem kao takav ne pokazuje znake živote; nema ni resursa, ni raspoloženja da se on ustroji, čemu uzroke treba tražiti u, slutimo, političkim motivima.
Sledstveno, nije realno ni očekivati ispoljavanje viših i suptilnijih formi odnosa među kolegama, kao što su solidarnost i uzajamnost u slučajevima napada, diskriminacije ili odbrane od tužbi i orkestriranih kampanja koje političari na vlasti ili njima bliski medijski radnici s vremena na vreme pokreću protiv kolega i koleginica koji se ovim poslom bave u skladu sa Kodeksom novinara Srbije i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Akreditacija dobijena u roku od odmah
Na tragu dalekog eha priče o „uspostavljanju dijaloga”, medijsku blokadu uspeo je da probije izveštač sajta Pančevo Si Ti, kome je akreditacija za praćenje rada Skupštine Grada izdata takoreći odmah, nakon što je on nije ni zatražio, nego je samo dopisom, koji je i objavio na matičnom sajtu, obavestio predsednika Skupštine Grada Tigrana Kiša da će se pojaviti na zasedanju zakazanom za 20. mart.
Sednica se, međutim, „završila pre no što je počela” jer Kiš nije, „iz bezbednosnih razloga”, odobrio grupi od dvadesetak građana da joj prisustvuju, pa preko 30 pripadnika privatnog obezbeđenja (!), pojačanih devetoricom policajaca, u zgradu Gradske uprave toga dana nisu pustili ni građane, ni opozicione odbornike, te su naprednjaci razgovarali sami sa sobom i jednoglasno odlučivali.
Poseta ministra
Novi slučaj diskriminacije usledio je već posle nekoliko dana, 26. marta: ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić i zamenik gradonačelnika Pančeva Predrag Stojadinov „održali su konsultativni sastanak” u Gradskoj upravi, o „komunikaciji sa medijskim sektorom”.
Iako je Stojadinov sportista i nema ama baš nikakve veze sa medijskim prilikama, on je u razgovoru sa ministrom izjavio, između ostalog, da Grad Pančevo „ima preko 15 godina dugu tradiciju projektnog finansiranja u oblasti javnog informisanja” i da je, ukratko, konkurs i ove godine raspisan u skladu sa zakonom.
Ristić je, sa svoje strane, rekao da „ono što mi kao Ministarstvo očekujemo od svih medija u Srbiji jeste profesionalno, objektivno, nepristrasno i etičko izveštavanje o svim temama koje su od značaja za naše građane”.
U pet utešnih reči sa obe strane – sve je u najboljem redu. Ministar se potom sastao i sa predstavnicima lokalnih medija, jer su „saradnja, dijalog i međusobno poverenje ključni za napredak medijske zajednice u Srbiji”.
Izveštaj i fotografije sa tog zajedničkog sedenja ministra i njegovih saradnika sa dogradonačelnikom i odabranim predstavnicima sedme sile u međuvremenu su, iz nepoznatih razloga, uklonjeni (!) sa FB profila Grada Pančeva.
Izveštaji o ovom događaju ne spominju da ovako idilično stanje kvari upravo Gradska uprava, koja pravi ljute razlike između, po meri njenih interesa, podobnih i nepodobnih medija, što se najbolje vidi na primeru konkursa za sufinansiranje izrade medijskih sadržaja; niti da su Stojadinov i pozvani novinari izrekli jednu jedinu reč o stvarnim konkursnim (ne)prilikama: da je prošle i ove godine za sufinansiranje izrade medijskih sadržaja izdvojeno po četiri miliona dinara, za razliku od pređašnje prakse da se iz budžeta isplati čak 40, što je Pančevo dovodilo na drugo mesto u apsolutnom iznosu u čitavoj Srbiji, odmah posle Novog Pazara; da su lokalnoj i široj javnosti nepoznati članovi konkursne komisije izabrani po isto tako nepoznatim kriterijumima; da je čitav proces veoma netransparentan; da podršku dobijaju mediji i agencije koji uporno i upadljivo glasno hvale vlast; da su grantove dobijali i beogradski tabloidi kojima je Savet za štampu često izricao upozorenja; da podržani projekti i nisu projekti, nego opis proizvodnje redovnih programa i sadržaja; i da postoji osnovana sumnja da se „srećni dobitnici” znaju i mimo ove konkursne šarade, i pre njenog završetka.
Verovatno zato što ove reči i nisu izgovorene i verovatno baš zato što su na sastanku i prisustvovali predstavnici medija čiji konkursni predlozi prolaze oštre selekcione standarde komisija godinama unazad.
Nepodobni mediji su i nepoželjni mediji
Na razgovor sa ministrom, nimalo čudno, nisu pozvani novinari sajtova Panpress, Pančevo Si Ti i K-013, koji su zadržali nedvosmisleno kritičku distancu prema lokalnoj vlasti.
Nezvanični, ali pouzdani izvori bliski PR sektoru u Gradu tvrde da je lista pozvanih dostavljena iz Ministarstva, što su činovnici na domaćem terenu prihvatili bez dopuna, kao da je naređenje. Ti isti izvori su, čak, neformalno obećali da će, ukoliko bude sličnih sastanaka u budućnosti, jer ministar Ristić sa saradnicima namerava da ih redovno-povremeno organizuje širom zemlje, svakako pozvati sve medije. Dotični je u međuvremenu ispao sa liste članova Vlade premijera Macuta, a o namerama ministra Bratine prema lokalnom novinarstvu se u javnosti još uvek baš ništa ne zna.
Da diskriminacija neće biti ukinuta i da će od najave normalizacije odnosa ostati samo pusta obećanja, postalo je jasno 27. maja, kada je Pančevo posetila pokrajinska premijerka Maja Gojković.
Na sastanak sa gradonačelnikom pozvani su samo fotoreporteri lojalnih lokalnih medija i ekipa RTV Vojvodine, a sajtovi Pančevac, ePančevo, Zdravo Pančevo i Pančevo moj kraj objavili su vrlo slične izveštaje, zapravo tek blago redigovane verzije istog PR teksta, objavljenog na sajtu Grada Pančeva.
Još veće iznenađenje usledilo je povodom svečanosti obeležavanja 80 godina neprekidnog izlaženja lista na rumunskom Libertatea, organizovane istog dana na istom mestu, sa kojeg su izveštavali samo TV Pančevo i pokrajinski javni servis, dok su Pančevac i epancevo opet preradili „zvaničan izveštaj”.
Za razliku od predsednice vojvođanske Vlade, među zvanicama se nije našao nijedan kolega niti ijedna koleginica iz medija sa kojima je Libertatea sarađivala godinama i decenijama.
Nenad Živković (NDNV)
“Ovaj sadržaj nastao je uz finansijsku podršku Vlade Norveške, Balkanskog Fonda za demokratiju, projekta Nemačkog Maršalovog Fonda Sjedinjenih Američkih Država i Vlade Švajcarske. Za sadržaj je isključivo odgovorno Nezavisno društvo novinara Vojvodine i ne odražava stavove Vlade Norveške, GMF BTD-a, Vlade Švajcarske ili njihovih partnera.”
