Predizborne kampanje političkih stranaka na društvenim mrežama u Srbiji predstavljaju plodno tlo za političko reklamiranje, dok su podaci o finansiranju reklama i dalje netransparentni, zajednički je zaključak stručnjaka koji su govorili za VOICE.
Jedna od najpoznatijih svetskih društvenih mreža Fejsbuk početkom marta ove godine najavila je proširenje sistema transparentnosti i potvrde autentičnosti izbornih i političkih oglasa. Uvođenjem ovog sistema u još 32 države, među kojima su Srbija i Severna Makedonija, građani bi uz svega nekoliko klikova mogli doći do informacija koliko su neke stranice platile oglas, koliko je ukupno novca utrošeno u oglašavanje, kojeg pola i starosne dobi su osobe koje se targetiraju reklamama, gde se sve reklame pojavljuju, i slično. Trenutno građani mogu videti samo koja stranica je sponzorisala oglas, otkad postoji i na kojoj se platformi može videti. Međutim, aktuelna pandemija kovida-19 odložila je ovaj poduhvat.
Kako prenosi SHARE fondacija, razlog za uvođenje ove novine je sprečavanje mogućeg ponavljanja situacije koja se desila tokom predsedničkih izbora u Americi i referenduma o Brexitu iz 2016. godine. Tada je putem kviza koji su korisnici dobrovoljno popunjavali Fejsbuk prikupio podatke od 87 miliona korisnika koji su zatim prodati kompaniji za analizu podataka “Kembridž analitika”. Ova kompanija je podatke iskoristila za pravljenje psiholoških profila korisnika i načina na koje im se mogu ponuditi materijali koji su favorizovali tadašnjeg kandidata za predsedničke izbore u SAD Donalda Trampa. Na isti način su iskorišćeni podaci građana Velike Britanije za proces izlaska iz Evropske unije, poznatiji kao Brexit. Fejsbuku je izrečena kazna od pet milijardi dolara zbog kršenja privatnosti podataka, što predstavlja najveću kaznu dodeljenu tehnološkoj kompaniji.
Uticaj reklama na društvenim mrežama teško je proceniti
Bojan Perkov, istraživač SHARE fondacije, smatra da su građani Srbije zbog odlaganja proširenja sistema autorizacije ostali uskraćeni za dosta informacija.
„Kada je reč o oglašavanju na Fejsbuk stranicama, mi ne možemo da znamo detalje oglasa u pogledu potrošenih sredstava, targetiranih ciljnih grupa i tome slično jer Fejsbuk, prema informacijama koje imamo, još uvek za Srbiju nije uveo obaveznu autorizaciju oglašivača za političke i izborne oglase. Istraživači SHARE-a prate relevantne stranice političkih stranaka i lidera i prikupljaju oglase koji se pojavljuju u tzv. biblioteci oglasa (Ad Library). Trenutno se oglasi sa stranica iz Srbije ne čuvaju u Ad Library nakon što isteknu ili budu povučeni, te nije moguće videti njihov sadržaj, što u velikoj meri utiče na transparentnost političkog oglašavanja na Fejsbuku“, kaže Perkov.
Prema informacijama monitoringa predizbornih kampanja na društvenim mrežama koji se ostvaruje saradnjom SHARE fondacije i fondacije Hajrnih Bel, političke stranke u Srbiji su u prethodnom periodu znatno pojačale reklamiranje na društvenim mrežama.
Docentkinja na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Jelena Kleut kaže da je reklamiranje na društvenim mrežama dobilo na značaju jer stranke zbog pandemije kovida-19 i mera distanciranja imaju sužen prostor delovanja.
„Uticaj reklama na društvenim mrežama je teško proceniti, kao što je i inače efekte kampanje teško precizno odrediti. Svakako doprinose mobilizaciji postojećih glasača i donose prepoznatljivost novim političkim akterima. Vidimo neke nove formate, lajv razgovore sa biračima, video sadržaje koji odgovaraju estetici mimova a ne političkih spotova, ili promene profilnih slika, kako bi se kreirao utisak masovnosti i autentične podrške. Ukratko, politika se pod prinudom korone prilagođava digitalnoj tehnologiji”, rekla je Jelena Kleut.
Prema rečima Bojana Perkova, pre dve nedelje se opozicija daleko više reklamirala na društvenim mrežama.
„Zanimljiv izuzetak predstavlja stranica ‘150+ Borba za bolji život u Srbiji’ za koju se može videti da ima afilijaciju sa Srpskom naprednom strankom i preko koje se pušta veliki broj oglasa SNS-a. Sa druge strane, kod zvanične stranice SNS-a nismo zabeležili veliki broj oglasa“, kaže on.
Građani su umorni od vesti i reklama i strateški ih izbegavaju
Međutim, situacija se brzo promenila. Prema podacima SHARE fondacije od pre dve nedelje, najviše se na Fejsbuku oglašavala Ujedinjena demokratska Srbija sa 50 Fejsbuk promocija, dok je drugo mesto na ovoj listi zauzeo predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić sa 24 oglasa. Treće mesto zauzeo je gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović sa 23 oglasa.
Prema poslednjim informacijama od prethodne nedelje, prvo mesto na ovoj listi zauzima Srpska napredna stranka sa 94 oglasa na Fejsbuku, od kojih je 77 objavljeno putem stranice „150+ Borba za bolji život u Srbiji“, a svega 11 preko zvanične stranice stranke i šest putem ličnog naloga Aleksandra Vučića. Drugo mesto na listi zauzima Ujedinjena demokratska Srbija sa 83 oglasa, treće mesto zauzima Nebojša Zelenović sa 40 oglasa, dok je Šapić imao 33 oglasa.
Prema istraživanjima iz inostranstva, na koja se Jelena Kleut poziva, građani su umorni od vesti i reklama i strateški ih izbegavaju.
“Građani su morali da prate medije tokom uvođenja mera za suzbijanje širenja epidemije, a to ih je umorilo. Nemamo slična istraživanja u Srbiji, ali ne bi me čudilo da je slična situacija i kod nas. Građani koji su povećali vreme upotrebe medija na početku i na vrhuncu epidemije, danas to vreme verovatno smanjuju. Iako reklame iskaču iz svakog ugla interneta, oni se u njih ne upuštaju. Tome doprinosi i opšta izborna klima u kojoj deo stranaka poziva na bojkot, a konačni rezultat će malo koga iznenaditi, osim u slučaju malog broja stranaka koje su oko cenzusa”, kaže naša sagovornica.
Ekonomija glavna tema nemaštovite kampanje
Nevladina organizacija Novosadska novinarska škola (NNŠ) trenutno sprovodi monitoring zvaničnih naloga izbornih lista na društvenim mrežama tokom trajanja predizborne kampanje. Istraživač NNŠ Milovan Nikolić navodi za VOICE da monitoring pokazuje da stranke u predizbornoj kampanji društvene mreže koriste pretežno kao servis za informisanje svoje glasačke publike o najnovijim predizbornim aktivnostima.
“Bitno je naglasiti da su glavne teme ove kampanje ekonomija i privreda (zajedno sa poljoprivredom). To su teme kojima stranke poklanjaju najviše pažnje. Sa druge strane najmanje se priča o medijima, rodnoj ravnopravnosti, pravima LGBT populacije i ljudskim pravima u globalu”, kaže Nikolić.
On ocenjuje da su kampanje ovaj put osmišljene vrlo nemaštovito, sa ponekim kreativnim iskorakom od strane pojedinih izbornih lista.
“Ipak, bitna stvar u kampanji na društvenim mrežama je da je primetno da stranke desne političke orijentacije mnogo više bivaju one koje se koriste negativnim narativom i karakterizacijom različitih stranih i domaćih ‘neprijatelja’. U ovome daleko najviše prednjači Srpska radikalna stranka. Interesantan primer u ovoj kampanji je Pokret obnove kraljevine Srbije čija stranica na Fejsbuku generiše najviše lajkova i šerova u odnosu na sve ostale posmatrane stranice. Utisak je da su simpatizeri ove političke opcije daleko više skloni da lajkuju objavu te stranke, nego glasači bilo koje druge stranke”, zaključuje Nikolić.
Aleksandar Bugarin (VOICE, naslovna ilustracija: Pixabay)
Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!
