Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja svojom prvom rečenicom kaže da on postoji radi „ostvarenje slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva“. Ipak, po poslednjem izveštaju Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, postulatima tog zakona branitelj je bio potreban oko 3.500 puta. Prema rečima pravnika, najveći krivac za to je Vlada Srbije.
U tom izveštaju naglašena je zabrinutost te institucije za negativni trend u poštovanju ovog zakona, koji se ogleda u sve većem nepoštovanju rešenja Poverenika od strane vlasti, kao i u sve manjem stepenu odgovornosti za kršenje tog zakona.
Da je i na lokalu pristup informacijama ograničen, za VOICE svedoči i novinar novosadskog radija i portala 021 Zoran Strika koji kaže da se do odgovora na pitanja novinara sve sporije dolazi.
„Svelo se na to da gotovo za sve morate da pišete PR timu neke institucije i onda oni to prosleđuju dalje pa to ode kod direktora, pa to on odobri, pa se sve vraća istim putem i mnogo vremena tu prođe u čekanju. Neretko jednostavno ne dobijete odgovor. Jednostavno, institucije i političari apsolutno nemaju svest o tome da odgovaranjem na pitanja novinara odgovoraju javnosti, ne meni kao osobi sa imenom i prezimenom“, kaže Strika.
Svest možda i postoji, ali volja da se kaže istina ne. Odgovori često bivaju uskraćeni onima koji pitanja postavljaju.
„Svež primer toga je slučaj direktora SPENS-a koji je hteo da prikrije zagađenost vode u bazenima. Na kraju su novinari sami došli do dokumenata koji pokazuju da je ovo javno preduzeće skrivalo informacije od javnosti, od ljudi koji ih posećuju. Interesantno je to da je direktor dao ostavku, ali je isto tako interesantno da pres konferencija koju je organizovao grad, a na kojoj je rečeno da je data ostavka direktora, nisu pozvani novinari koji su otkrili čitav slučaj. Zašto? Zato što bi imali dodatna pitanja“ zaključuje Zoran Strika.
Raste broj nerešenih zahteva
Sličnu situaciju ilustruju i podaci iz Informatora o radu Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja. Broj rešenja Poverenika koja nisu izvršena u poslednjem izveštaju je skoro tri puta veći nego što je bio u 2015. godini. Sa 135, broj nerešenih slučajeva se u 2018. godini popeo na 392. Unutar ovih slučajeva, rastao je i broj nerešenih slučajeva od strane lokalnih samouprava. Taj broj porastao je devet puta, i po poslednjem izveštaju postoji 110 takvih primera. Najveći deo odnosi se na Beograd. Ipak, u trećini slučajeva, organi i organizacije lokalne samopurave iz Vojvodine su oni koji ignorišu rešenja Poverenika.
Za novinarku Magločistača iz Subotice Nataliju Jakovljević ovo nije iznenađenje. Njeno iskustvo pokazuje da situacija ne ide ka boljem.
„Ranije smo imali iskustva da je lokalna samouprava bila gotovo potpuno zatvorena za javnost, odnosno za one novinare za koje oni smatraju da nemaju pravo da traže te informacije. Retko su kad odgovarali. Ako smo se pozivali na Zakon o dostupnosti informacijama od javnog značaja, odgovarali bi nam u poslednjem trenutku ili bi nam davali deo dokumentacije“, kaže ona i dodaje da danas komunikacija sa lokalnim funkcionerima funkcioniše centralizovano.
„Pitanja sada moraju da se prosleđuju lokalnom pres centru, koji kontaktira osobu ili instituciju kojoj je pitanje postavljeno, a i onda dobijamo odgovore koji se jedva mogu koristiti“, navodi Natalija Jakovljević.
Kada je u pitanju potraga za razlogom ovog problema, odgovor je jasan. Zakon je dobro napisan, samo ga se treba pridržavati, ali mu je neophodna i podrška drugih institucija. Otvorenost i pristup informacijama nisu na nivou na kom treba da budu, zbog čega i dolazi do situacije da se za većinu informacija mora pisati zahtev. Izvršni direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine i stručnjak za medijsko pravo Veljko Milić kaže da je glavni krivac za rast nerešenih slučajeva pred Poverenikom – Vlada Republike Srbije.
„Sam Poverenik nema mehanizam da izvršava svoja rešenja, nego je zakonom predviđeno da mu u tome asistira Vlada, odnosno da Vlada prinudi organ javne vlasti da dostavi informacije. Novinarska i medijska udruženja su pre dve godine tražila od Vlade Srbije da preduzme sve što je u njenoj nadležnosti da organi javne vlasti počnu da postupaju po rešenjima poverenika, međutim ništa nije učinjeno“, rekao je Milić za VOICE.
Zakasnelo informisanje o radu opštine
Istim zakonom, regulisano je i postojanje Informatora o radu državnih organa. Ovaj dokument služi kako bi se šira javnost obavestila o radu nekog državnog tela. Uputstvo za izradu i objavljivanje informatora o radu državnog organa doneto je 2010. godine i ono jasno propisuje da taj dokument mora da bude periodično ažuriran, kako bi posedovao najsvežije informacije. Ipak, analizom informatora o radu svih opština na teritoriji Vojvodine, VOICE je uočio da se ovo pravilo ne poštuje svuda. Primera radi, poslednji objavljeni informator za opštinu Stara Pazova je iz oktobra 2018. godine, dok je najsvežiji informator opštine Sečanj objavljen 30. septembra 2017. godine.
Pored pravila o ažurnosti, Upustvo obavezuje državne organe na objavljivanje Informatora na svojim veb stranicama, ukoliko ih poseduju. U slučaju opštine Opovo, Informator o radu ne postoji na njihovoj zvaničnoj veb prezentaciji.
Prema rečima Veljka Milića, i za ove propuste kriva je Vlada. Glavni problem je, kako kaže, nedostatak sankcija za one koji ovo pravilo krše.
„Organi javne vlasti se često oglušuju o svoje obaveze, međutim problem je u tome što se tiče tih informatore ne postoji nikakva sankcija za njihovo neobjavljivanje. To praktično jeste obaveza, ali nepostupanje po toj obavezi ne proizvodi nikakve posledice“, zaključuje Milić.
Milovan Nikolić (VOICE, foto: Pixabay)
Tekst je nastao u okviru projekta „Informisani građani, kontrolori lokalne vlasti“, koji NDNV realizuje u saradnji sa organizacijom CRTA
Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!
