Ministarstvo privrede oglasilo je privatizaciju Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”, čime će vlast ukloniti i poslednju prepreku struke naspram profita. Upravo Institut “Černi” radi hidrološke studije od kojih zavisi nekoliko infrastrukturnih projekata nad vodnim resursima koje vlast uporno pokušava da “izgura”, uprkos njihovoj ekološkoj upitnosti. Među njima su gradnja na Makiškom polju sa izgradnjom beogradskog metroa, Studija opravdanosti i generalnog projekta izgradnje vodoizvorišta podzemnih voda na Velikom ratnom ostrvu, kao i projekat “Jadar” Rio Save.

Prema javnom pozivu sa sajta Ministarstva privrede, procenjena vrednost kapitala Instituta “Jaroslav Černi” iznosi 2,8 miliona evra, a početna cena dela koji se nudi na prodaju je oko 2,58 miliona evra. Predmet prodaje je paket od 924.900 akcija u vlasništvu Republike Srbije, što predstavlja nešto više od 92 odsto ukupnog kapitala Instituta. Preostali deo kapitala, 80.400 akcija, kako se se navodi, nalazi se u vlasništvu građana, odnosno akcionara. U javnom pozivu, raspisanom 1. oktobra, takođe se navodi da pravo na učešće u postupku imaju i domaće i strane firme, ali samo one koje su u poslednje tri godine, zaključno sa 2020. “u svakoj ostvarile poslovan prihod od najmanje 30 miliona evra”.

Država je napravila prvi korak ka privatizaciji Instituta za vodoprivredu još početkom godine, kada je Ministarstvo privrede objavilo javni poziv za prikupljanje pisama zainteresovanosti za privatizaciju. Ono što je izostalo i tada i sada je objašnjenje zašto država prodaje instituciju koja ima strateški značaj za vodoprivredu u regionu, posebno imajući u vidu da svaku godinu “Jaroslav Černi” prihoduje milionske sume i da posluje u dobitku. Upravo to je razlog što mnogi veruju da se iza privatizacije “Černija” krije ambicija vlasti da i stručno mišljenje stavi u službu vlasti i investotora.

Opasno po život

Vesna Jakovljević, predsednica nevladine organizacije OSNA za zaštitu životne sredine, smatra da se privatizacijom “Černija” interes kapitala i profita stavlja ispred odgovornog upravljanja javnim dobrima.

“Institut ‘Jaroslav Černi’ važi za prestižnu naučnu ustanovu u kojoj radi 17 doktora nauka, 13 magistara i još 136 fakultetskih obrazovanih stručnjaka. Time je od svoga nastanka predstavljao garanciju odgovornog i nezavisnog upravljanja vodnim resursima Srbije. Upravo njegova privatizacija govori nam da je vlada svesna opasnosti i štetnosti planiranih infrastrukturnih projekata nad vodnim dobrima koja su interes svih građana i njihovo neotuđivo dobro. Umesto da, poučena negativnim iskustvom susednih država u regionu poput Hrvatske i Mađarske koje su otkupile ponovo svoja vodoprivredna preduzeća, uvidevši da su napravili kardinalnu grešku njihovom privatizacijom, obustavi ovaj proces u našoj državi, lošom politikom vode nas u opasnosti koje mogu biti pogubne po živote i imovinu građana, prevashodno zbog opasnosti od poplava i gubitka hidroloških rezervoara pitke vode”, kaže  Vesna Jakovljević podsećajući da je država već nešto slično uradila početkom godine.

“U martu 2021.godine, Vodoprivredno privredno društvo Smederevo kupila je IT kompanija Khaoticen, koja je, da bi ispunila uslov za konkurisanje, promenila svoju delatnost iz oblasti IT tehnologija u ‘Izgradnja hidrotehničkih objekata’ za samo pet meseci, koliko je i trajao postupak privatizacije. Bitno je istaći da je VPD Smederevo pre privatizacije, bilo odgovorno za održavanje kanalske mreže JP Elektroprivreda Srbije i Hidroelektrane Đerdap, što treba dovesti u vezu sa najavom Ministarstva rudarstva i energetike o investicionim ulaganjima u nove elektrane, odnosno reverzibilne hidroelektrane (RHE) Đerdap 3 i Bistrica”, navode iz OSNA napominjući da je broj vodoprivrednih preduzeća koja su u procesu privatizacije velik.

Vesna Jakovljević podseća da je ova privatizacija dodatno indikativna jer je Institut “Jaroslav Černi” angažovan i u jednom od najspornijih vladinih projekata. 

“Jedan od kontroverznih projekata Vlade Srbije jeste Projekat ‘Jadar’ kojim kompanija Rio Sava planira da eksploatiše rudu na hidrološki bogatom aluvionu Drine. Upravo ‘Jaroslav Černi’ je subjekat koji će biti zadužen za vršenje monitoringa površinskih i podzemnih voda kao i za izradu hidroloških studija potrebnih da bi kompanija Rio Sava dobila upotrebnu dozvolu za eksploataciju”, kaže naša sagovornica.

Ana Lalić (VOICE, foto: N1)