Profesionalni mediji na mađarskom jeziku u nemilosti Saveza vojvođanskih Mađara

Prema poslednjem popisu stanovništva, obavljenom 2022. godine, u Srbiji živi nešto više od 184 hiljade Mađara (184.442). To znači da su Mađari, koji uglavnom žive u Vojvodini, i dalje najveća manjinska nacionalna zajednica u zemlji, iako je njihov broj značajno smanjen, za oko 70 hiljada ljudi, u odnosu na prethodni popis iz 2011. godine. Zajednica ove veličine ima svoj informacioni sistem, medije koji se obraćaju svojim gledaocima, čitaocima i slušaocima na njihovom maternjem jeziku. I naravno, taj sistem postoji. Pitanje je kako funkcioniše. Za čitaoca koji je manje upućen u ovu temu, situacija se možda najjednostavnije i najprikladnije može opisati tako što će se za osnovu uzeti društvene prilike u Srbiji i podeliti ih sa, recimo, pedeset. Drugim rečima: dimenzije su različite, naravno, zbog različite veličine populacije, ali su rad sistema i društveni odnosi isti. U konkretnom slučaju, to znači da mađarskim političkim prostorom u Vojvodini dominira jedna partija, Savez Vojvođanskih Mađara (SVM). Najviši organ samouprave Mađara koji žive u Srbiji, utvrđen posebnim zakonom i njime zagarantovan, je Mađarski Nacionalni Savet (MNS). Po svom popularnom, ali nezvaničnom nazivu, ovo je „parlament” Mađara u Vojvodini. Ovaj 35-člani parlament trenutno ima predstavnike sa jedne izborne liste (što znači: jedne partije). Nije iznenađujuće što je ovo lista SVM-a. Mađarski Nacionalni Savet je osnivač medija sa najvećom tradicijom, najbrojnijim uređivačkim kadrom i najvećim budžetom. To su dnevni list Mađar so (Magyar Szó) iz Novog Sada, nedeljnik Het Nap (Hét Nap) iz Subotice i Radio-televizija Panon (Pannon RTV), takođe iz Subotice. MNS imenuje (ili smenjuje) organe upravljanja ovih izdavačkih kuća, direktora, glavnog i odgovornog urednika, i upravni odbor. Znajući sve ovo, verovatno bi bilo potcenjivanje čitaoca da se u posebnom pasusu detaljno raspravlja i objašnjava kako pomenuti mediji prikazuju politiku SVM-a i mere MNS-a, koliko ih kritikuju, u kojoj meri i u kom kontekstu se mogu pojaviti druge političke alternative, i u kojoj meri potrošači ovih medija dobijaju objektivne i verodostojne informacije.

Strategija po „desničarskom ukusu”

Mađarski Nacionalni Savet usvojio je sopstvenu petogodišnju (2024-2029) strategiju razvoja informisanja i medija u oktobru 2023. godine, koja je u mnogim aspektima konkretan odraz gore opisanih političkih uslova i odnosa. „Arpad Fremond (Fremond Árpád), predsednik Mađarskog Nacionalnog Saveta je u javnoj raspravi o medijskoj strategiji izjavio da je to u sadašnjem sastavu desničarsko telo, zbog čega su ovaj nacrt pripremili po sopstvenom ukusu. Zato je, između ostalog, uneta i konstatacija da se medijska delatnost mora odvijati u skladu sa hrišćanskim vrednostima. Smatram da je to diskriminatorska formulacija, jer Savet treba da predstavlja celokupnu mađarsku zajednicu u Vojvodini, a među pripadnicima ove zajednice nema samo onih koji se pridržavaju hrišćanskih vrednosti, već i onih koji pripadaju drugim veroispovestima, ili se možda izjašnjavaju kao ateisti”, ocenio je novinar Čaba Presburger (Pressburger Csaba) prilikom gostovanja na televiziji RTV. (https://pressburger.org/category/vendegszereples/) Tokom debate svako je mogao da da sugestije u vezi sa medijskom strategijom, bilo usmeno tokom obaveznih javnih rasprava, tako i pismeno pre usvajanja strategije. Janoš Toke (Tőke János), izvršni direktor Fondacije „Sloboda štampe”, nezavisne izdavačke kuće koja objavljuje svoje sadržaje na mađarskom jeziku, to je učinio, ali ogromnu većinu njegovih predloga Savet nije prihvatio. On je, između ostalog, prigovorio da se u dokumentu (file:///D:/_Downloads/vajdasagi_magyar_media_startegia.pdf) uopšte ne pominje internet portal Slobodni mađar so (Szabad Magyar Szó) koji uređuju zaposleni u Fondaciji, iako je, prema svim dostupnim podacima, reč o najčitanijem medijskom portalu u Vojvodini na mađarskom jeziku. Istovremeno, drugi portali sa mnogo skromnijim brojkama posetilaca dobijaju mnogo veću ulogu u strategiji – što je očigledno iskrivljavanje realnog stanja. „U strategiji je na kraju ugrađena sledeća rečenica: ‘Naravno, nećemo podržati štampu koja negira potrebu očuvanja nacionalnog identiteta, kulturnog ili jezičkog nasleđa, koja favorizuje asimilaciju nad opstankom, koja je u suprotnosti sa pomirenjem sa većinskim narodom ili dobrosusedskim odnosima Srbije i Mađarske’. Ali pitam se ja, ko, koje telo će odlučiti o tome, koji mediji služe dobrosusedskim odnosima Srbije i Mađarske, a koji ne, i na osnovu kojih standarda?”, zapitao se Toke u istom programu. Po mišljenju Presburgera, uloga štampe je potpuno pogrešno shvaćena u MNS-u.

„Oni su mišljenja da među novinarima i medijskim kućama ima onih sa kojima treba graditi partnerstvo i onih sa kojima ne treba. Uloga novinara nije da uspostavljaju bilo kakav partnerski odnos sa politikom, već da prate i kontrolišu politiku. Da mogu političare pozivati na odgovornost za ono što rade. To je posao novinara, i ako novinari kritikuju, pokušavaju da ukažu na greške, to ne znači da su oni neprijatelji. A posao koji rade novinari u redakcijama koje je osnovao MNS je obična propaganda”, primetio je on. „Tokom javne debate, zvaničnik Nacionalnog Saveta je takođe rekao da po njihovom mišljenju nema nezavisnih novinara. Zna se ko odakle dobija sredstva, i u skladu s tim piše. Tako oni to vide“, dodao je Toke.

Kako izgleda primena strategije u praksi?

Ovi politički uslovi, kao i temelji odnosa prema pojedinim akterima u štampi zabeleženi u ovom dokumentu, suštinski određuju domete u kojima može delovati nezavisni medij, koji, prema oceni Mađarskog Nacionalnog Saveta, „negira nacionalnu samosvest“. Period od usvajanja strateškog dokumenta do danas pokazao je kako to izgleda u praksi. Pre svega, nezavisna štampa se mora što više ignorisati. Ne slati pozive na konferencije za štampu, ne odgovarati na pitanja postavljena putem e-pošte ili drugih kanala komunikacije i ne odgovarati na zahteve za intervjue. Ovako se svaka lokalna samouprava, čelnik lokalne samouprave, institucija i javno preduzeće u kojima SVM ima neku ulogu odnosi prema predstavnicima nezavisnih medija. Zanimljiv je fenomen da se potpuno ista reakcija može primetiti i od raznih kulturnih institucija, civilnih organizacija, udruženja, biblioteka, pa i sportskih organizacija. Iako ove organizacije u principu nemaju nikakve veze sa politikom, ili ne bi trebalo da imaju veze sa njom, one u čijem rukovodstvu SVM igra odlučujuću ulogu ili su finansijski zavisne od stranke takođe ne šalju pozive na sopstvene događaje i nerado razgovaraju sa nezavisnom štampom. Još jedno iskustvo je vršenje ekonomskog pritiska, čime je rad nezavisne štampe ekonomski onemogućen, ili bar otežan. Saradnici Fondacije „Sloboda štampe” u više navrata su se suočili sa slučajevima kada je potencijalni oglašivač na njihovu ponudu odgovorio: „Izvinite, ali ne mogu da se oglašavam kod vas, jer tada neću dobiti podršku od strane SVM”. Oni hrabriji su možda dali nešto keša, ali su rekli da se ne usuđuju da ga prebace na račun jer bi onda „bilo tragova“. A bilo je i takvih koji su rekli da će isplatiti uslugu, ali ne bi želeli da se sam oglas objavi. Drugim rečima, ponovo se nameće jasno uputstvo od strane SVM, gde kompanije, preduzeća i službe koje nekako pripadaju užem krugu stranke mogu da se oglašavaju, a gde ne. I na kraju, tu je i presecanje potencijalnih finansijskih sredstava, ovoga puta (zloupotrebom) zakonom predviđenih mogućnosti. Naime, Mađarski Nacionalni Savet ima pravo da da svoje mišljenje o tenderima za informisanje manjina raspisanim na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou, a nadležni odbor za informisanje redovno ne podržava predloge projekta od strane Fondacije „Sloboda štampe” (ili bilo koje druge nezavisne izdavačke kuće) na ovim tenderima. Prema oceni međunarodne organizacije Fridom haus (Freedom House) objavljenoj 2024. godine (https://freedomhouse.org/country/serbia/freedom-world/2024) , „demokratija u Srbiji je na istorijskom minimumu“, a prema mišljenju njihovog stručnjaka „katastrofalno je i stanje štampe, čitav sistem kontrolišu i dominiraju vlasti“. Imajući u vidu navedeno, može se konstatovati da ista ocena podjednako važi i za mađarsku zajednicu u Vojvodini.   Peter Kokai (NDNV)   Ovaj sadržaj nastao je uz finansijsku podršku Vlade Norveške, Balkanskog Fonda za demokratiju, projekta Nemačkog Maršalovog Fonda Sjedinjenih Američkih Država i Vlade Švajcarske. Za sadržaj je isključivo odgovorno Nezavisno društvo novinara Vojvodine i ne odražava stavove Vlade Norveške, GMF, BTD-a, Vlade Švajcarske ili njihovih partnera