Riblja pijaca u Zemunu, radni dan. Na pijačnim tezgama prodavci ne samo da hvale i prodaju sveže ulovljene štuke i smuđeve čiji je izlov sada zabranjen usled mresta, već i linjaka, retku i strogo zaštićenu riblju vrstu. Ribe koje se sada ne bi smele loviti kao i strogo zaštićene vrste mogu se kupiti i na ribljim pijacama u Novom Sadu, Titelu, Zrenjaninu i ostalim gradovima u Srbiji.
Za Ljubomira Pejčića, predsednika Ujedinjenih ribolovaca Srbije, prodaja ribe čiji je izlov trenutno zabranjen kao i strogo zaštićenih vrsta, nije samo dokaz razmera ribokrađe već i neefikasnosti državnih institucija u borbi sa sve izraženijim fenomenom ekološkog kriminala.
“Smuđ, štuka ili linjak nisu ribe koje se masovno gaje u ribnjacima već su uglavnom ulovljene u divljini. Takođe je sporan način na koji je većina tih riba ulovljena jer ne bih isključio mogućnost upotrebe nedozvoljenih alata. Dakle, imamo niz krivičnih dela i zbog toga nadležne inspekcije, ali i policija i pravosuđe, moraju reagovati kako bi se riblji fond Republike Srbije zaštitio od lopova”, kaže Pejčić.
Zvanični podaci Ministarstva poljoprivrede, predstavljeni i Evropskoj uniji u okviru pregovora o Poglavlju 13. posvećenom ribarstvu, pokazuju da se godišnje u Srbiji ulovi oko 5.000 tona ribe. Oko 2.200 tona ulovi oko 500 registrovanih privrednih ribara, dok ostatak izlovi oko 76.000 sportskih ribolovaca.
Šta kaže Krivični zakonik
Član 277. Nezakonit ribolov
(1) Ko lovi ribu ili druge vodene životinje za vreme lovostaja ili u vodama u kojima je lov zabranjen,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.(2) Ko lovi ribu ili druge vodene životinje eksplozivom, električnom strujom, otrovom, sredstvima za omamljivanje ili na način štetan za razmnožavanje tih životinja ili kojim se te životinje masovno uništavaju, kazniće se zatvorom do tri godine.
(3) Kaznom iz stava 2. ovog člana kazniće se i ko lovi ribu ili druge vodene životinje veće biološke vrednosti ili u većoj količini ili pri lovu uništi veću količinu riba ili drugih vodenih životinja.
(4) Ulov i sredstva za ribolov oduzeće se.
Na osnovu procena ribočuvara, privrednih ribara kao i sportskih ribolovaca realna godišnja vrednost ulovljene ribe je mnogo veća. Na taj način budžet Srbije trpi milionske štete, pokazuje istraživanje VOICE-a.
“Riba se masovno krade a potom preprodaje u restoranima i na pijacama”, najčešće je ponovljena rečenica u razgovoru sa profesionalnim ribarima, sportskim ribolovcima, ribočuvarima i državnim službenicima.
Da nije reč samo o “ribolovačkim” pričama potvrđuju i gotovo svi strateški dokumenti Vlade Srbije koji se dotiču i ribarstva. U Strategiji očuvanja biološke raznovrsnosti tvrdi se ”nezakonit i neregulisan lov predstavlja pretnju mnogim vrstama”.
Najveći pritisak na riblji resurs i vodene ekosisteme predstavlja ilegalni ribolov, navodi se u Strategiji upravljanja vodama u Srbiji do 2034. godine.
Šta država čini kako bi zaštitila svoj riblji fond?
U Sektoru za inspekcije za zaštitu životne sredine Ministarstva poljoprivrede kao i u Javnim preduzećima Vode Vojvodine i Vojvodinašume, koja upravljaju najvećim ribarskim područijima u zemlji, tvrde da su zakonito, blagovremeno i odgovorno sprovodili propise iz oblasti održivog korišćenja ribljeg fonda.
Inspektori Odeljenja za ribarstvo tokom 2016. godine izvršili su 175 inspekcijskih nadzora i podneli 126 prekršajnih prijava, piše u izveštaju o radu tog sektora.
Sličnu statistiku prikazuju i ribočuvarske službe JP Vode Vojvodine i Vojvodinašume. Međutim, statistički podaci o broju zaplenjenih mreža, podnetih prijava i izrečenih zabrana nedovoljno govore o drami koja se gotovo svakodnevno odvija na rekama i jezerima u Srbiji.
“Ribokradice imaju razgranatu mrežu saradnika i dobro su opremljeni a njihovu društvenu moć, pogotovo u malim sredinama, ne treba potcenjivati. Ribokradice su spremne na sve i zato su verbalni pa čak i fizički obračuni sa ribočuvarima vrlo česti” kažu nam ribočuvari iz JVP Vode Vojvodine.
Samo u jednoj noći (između 9. i 10. marta), tokom rutinske kontrole na Dunavu u rukavcima između Futoga i Novog Sada ribočuvari Vode Vojvodine iz vode su izvukli preko 200 metara ilegalno postavljenih mreža.
Nenad Kiselički, rukovodilac službe za ribarstvo tog preduzeća, potvrdio nam je da su na njega i njegove kolege u okolini Smedereva ribokradice pucale iz vatrenog oružja.
Branislav Stankov, pomoćnik direktora za lov i ribarstvo JP Vojvodinašume, kaže da su ribočuvari tog preduzeća prošle godine pronašli ručnu granatu koja je bila privezana za nelegalno postavljenu mrežu.
“Krađa ribe u pojedinim mestima u Vojvodini predstavlja neku vrstu narodne tradicije i vrlo je teško zaštiti riblji fond u tim okolnostima bez asistencije policije i pravosuđa”, kaže Stankov.
Prema rečima naših sagovornika, policija redovno izlazi u susret njihovim pozivima. Ribočuvari Voda Vojvodine, koji sami kontrolišu potez Dunava od Bačke Palanke do Beške, posebno su zadovoljni saradnjom sa PU Stari Grad iz Novog Sada.
Pravosuđe je usko grlo, tvrde ribočuvari. “Prijave koje inspektori podnose često su bez efekta, tokom suđenja inspektori nemaju pravnu pomoć, kazne su ispod zakonskog minimuma i kao takve deluju destimulišuće na počinioce”, piše u izveštaju Sektora za inspekcije za zaštitu životne sredine Ministarstva poljoprivrede.
Ribokradice iz nadležnih javnih preduzeća
Međutim, sportski ribolovci tvrde da čuvara nema dovoljno kao i da se riblji fond Srbije neadekvatno čuva. U anketi koju je sprovelo Udruženje sportskih ribolovaca Srbije 79 odsto ispitanih ribolovaca reklo je da nije zadovoljno radom ribočuvarskih službi.
U JP Vojvodinašume potvrđeno nam je da je bivši ribočuvar Miodrag Marijan iz Kupinova, koji je usled optužbi za učestvovanje u ribokrađi, dobio otkaz u tom preduzeću, ponovo vraćen na posao.
Branislav Stankov, pomoćnik direktora za lov i ribarstvo JP Vojvodinašume, kaže da je sud poništio odluku tog JP i naložio da se Marijan vrati na posao, jer je u međuvremenu ključni svedok promenio svoj iskaz i promenio mesto stanovanja.
“Marijan nije i ne može biti ribočuvar Vojvodina Šuma ali poštujemo odluku suda i njemu je određeno mesto traktoriste”, tvrdi Stankov.
U JVP Vode Vojvodine prvo nam je potvrđeno da je Dragan Jocić, protiv koga se vodi sudski spor zbog nezakonitog lova ribe, zaposlen u tom preduzeću ali ne kao ribočuvar, kako se Jocić predstavljao na terenu. (DOC1).
Pred Osnovnim Sudom u Somboru a po krivičnoj prijavi upravljača Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“ JP Vojvodinašume vodi se sudski spor protiv Jocića, koji je optužen da je 2014. sa još dve osobe počinio krivično delo nezakonit lov. U tom rezervatu prirode nalaze se čamac i motor registrovani na ime Dragana Jocića, koji su oduzeti kao sredstva izvršenja krivičnog dela a u skladu sa zakonom, saznaje VOICE.
Nekoliko dana posle razgovora sa predstavnicima JVP Vode Vojvodine, stiglo nam je novo saopštenje tog preduzeća u kojem se tvrdi da je sa Jocićem sporazumno raskinut radni odnos.
Zaposleni u Vodama Vojvodine,potvrdili su nam da je Jocić često isticao svoju političku povezanost sa vladajućom političkom strankom. Pretpostavlja se da je, usled pritiska javnosti, pre svih ribolovaca iz okoline Sombora kao i medija, Jocić bio prisiljen da se povuče.
Sve manje ribe, šteta minimum dva miliona evra
Predstavnici udruženja sportskih ribolovaca kao i profesionalnih alasa tvrde da je ribokrađa jedan od najvažnijih razloga zbog čega u domaćim rekama i jezerima ima sve manje ribe.
Dragoljub Ristić, predsednik Asocijacije alasa Srbije, tvrdi da su prosečni ulovi privrednih ribara značajno manji u odnosu na pre deset godina. “Moj godišnji ulov sada ne prelazi tri tone, a nekada sam lovio preko 10 tona ribe. Ribokrađa nije jedini ali je svakako najvažniji razlog zašto je ribe u našim rekama sve manje”, kaže Ristić.
Zakon o zaštiti i održivom korišćenju riboljeg fonda
Član 11. Čuvanje ribarskog područja
Korisnik je dužan da obezbedi čuvanje ribarskog područja. Čuvanje ribarskog područja vrši lice koje je zaposleno na neodređeno vreme kod korisnika, koje ima stečeno obrazovanje četvrtog stepena, položen stručni ispit i licencu za ribočuvara i koje nije osuđivano za neko od krivičnih dela kao član organizovane kriminalne grupe, krivična dela protiv imovine, krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv životne sredine, krivično delo primanja ili davanja mita i krivično delo prevare.
Više od 70 odsto profesionalnih ribara na Dunavu, Tisi i Savi, od države je zatražilo reprogram dugova, jer nisu u mogućnosti da izmiruju sve obaveze prema državi, pokazuju podaci Asocijacije alasa Srbije, koja okuplja većinu od 320 registrovanih profesionalnih ribara.
Procenjuje se da ribokrađa, koja predstavlja najveći pritisak na riblji fond, bužetu Srbije pričinjava materijalnu štetu od minimum dva miliona erva godišnje.
Dragan Gmizić (VOICE)
