Radio-televizija Vojvodine (RTV) objavila je 9. marta ove godine na svom portalu tekst i prilog dopisnika sa Kosova “Šta će biti sa imovinom Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji?” u kojem pokrajinski javni servis upozorava gledaoce da je na Kosovu „moguće preslikavanje crnogorskog scenarija“.
Kao glavni argument za to iskorišten je Nacrt zakona o kulturnom nasleđu Kosova koji je Vlada Kosova usvojila još 2015. godine, ali Skupština Kosova nije prihvatila da ga uvrsti u dnevni red iste te godine.
Prilog je emitovan u jeku protestnih okupljanja širom Crne Gore, na isti način kako je RTV već izveštavao o protestima podrške Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) u Crnoj Gori po gradovima Vojvodine – jednostrano, neobjektivno i neprofesionalno, a time i protivno Zakonu javnim medijskim servisima koji upravo ove principe ističe kao ključne.
„Višegodišnji pokušaji svojatanja imovine Srpske pravoslavne crkve i istorije Srba na Kosmetu, postavljaju pitanje mogućnosti preslikavanja crnogorskog scenarija na južnu pokrajinu. Srbi sa Kosova i Metohije su jedinstveni u očuvanju svojih svetinja. Tu nema nikakve dileme“, naveo je portal www.rtv.rs.
U prilogu koji je istog dana emitovan i u centralnom Dnevniku u 17 sati, citirani su i navodni stručnjaci koji su razradili ideju „preslikavanja crnogorskog scenarija“, a kao razlog za bojazan naveli su nacrt Zakona o kulturnom nasleđu iz 2015. godine, koji nikada nije usvojen u Skupštini Kosova.
Iako novinarka Milica Stojanović Kostić u prilogu kaže da kosovsko zakonodavstvo garantuje imovinu i identitet Srpskoj pravoslavnoj crkvi, naglašava „da je ipak bilo pokušaja da se ta činjenica promeni“.
Politikolog Stefan Filipović, spominjući Nacrt zakona o veroispovesti u Crnoj Gori iz 2015. godini, izjavio je za RTV da se iste godine pojavio i Nacrt zakona o kulturnom nasleđu Kosova, koji je usvojila vlada ali nije prošao parlament.
„U tom nacrtu Zakona koji je uvojen ne pominje se nigde Pravoslavna crkva, a svakako se ne pominje nigde Srpska pravoslavna crkva. Takozvana svojatanja ili negiranja prisustva SPC i srpskog naroda se trenutno ne dešavaju formalno i zvanično već su deo nekog javnog diskursa“, rekao je Filipović.
U pomenutom Nacrtu zakona o kulturnom nasleđu Kosova ne pominje se Srpska pravoslavna crkva, ali se ne pominje niti bilo koja druga crkva ili verska zajednica, samim tim ni islamska zajednica. Naime, u ovom dokumentu jedino se pominju verski objekti, bez aludiranja kojoj konfesiji pripadaju.
Zakon nikada nije usvojen ni u formi nacrta
U nacrtu zakona doslovce piše „da će kulturno nasleđe koje se odnosi ili potiče iz verskih konfesija biti upravljano zakonodavstvom kojim se reguliše status verskih zajednica na Kosovu“. Poseban zakon koji se pominje, a odnosio bi se na SPC i ostale konfesije, dakle, nikada nije usvojen na Kosovu ni u formi nacrta.
O tome govore završne odredbe Nacrta zakona o kulturnom nasleđu u kom piše „da će stepen primene Zakona o kulturnom i verskom nasleđu biti predmet kasnijeg zakonodavstva ili međunarodnih sankcioniranih sporazuma“.
Jedina mesta na kojima se pominje vera je deo nacrta zakona u kojem se nabraja pokretno nasleđe. Pa tako piše da se pokretnim nasleđem, pored ostalog, smatraju „rukopisi, verski ili civilni dokumenti, knjige i publikacije, odnosno objekti koji su vezani verskim kultovima“.
Nacrt zakona odnosi se i na javne kolekcije za koje se kaže da su u vlasništvu javnih institucija na Kosovu. Shodno zakonu, pokretni objekti sastavni su delovi kulturnog nasleđa, istorijske celine i verske zgrade pod zaštitom i one se ne mogu pokretati sa mesta gde su postavljeni, bez pismene dozvole nadležne institucije. Dodaje se da se pokretno nasleđe starije od 100 godina automatski stavlja pod zaštitu.
Istoričar Aleksandar Gudžić ocenio je spornom u prilogu RTV-a da „kosovske vlasti žele da srpske manastire svrstaju u albansko kulturno nasleđe“. Takođe je rekao da albanski istoričari i političari prave istorijsku konstrukciju kada su u pitanju srpske crkve i manastiri na Kosovu.
U prilogu je emitovana i anketa sa Srbima sa Kosova za koje novinarka tvrdi da smatraju „da očuvanje svetinja, njihova obnova i poštovanje nemaju alternativu“. Mišljenja nesrpskog stanovništva o ovoj temi novinarka RTV-a nije koristila, niti je saopštila da li je probala da do njih dođe. Anketa je inače granični novinarski žanr a često se koristi u propagandne svrhe.
Tek na samom kraju priloga novinarka konstatuje da se zakoni na Kosovu ne mogu donositi bez konsenzusa srpskih političkih predstavnika u Skupštini Kosova i da za sada nema bojazni da bi na Kosovu moglo doći do takozvanog crnogorskog scenarija. Nacrt zakona o kulturnom nasleđu Kosova povučen je iz skupštinske procedure još 6. maja 2015 jer ga nije prihvatila Srpska lista. Srpski poslanici u kosovskom parlamentu smatrali su „da je celokupan predlog pogrešan i na štetu srpske zajednice“.
(Ekipa VOICE, foto: Flickr)
