RTV: Imaju novu zgradu, a i dalje plaćaju paprenu kiriju

31. May 2021 by Denis Kolundzija | Nema komentara

Od završetka preseljenja u novu zgradu nema ništa bar do iduće godine – ako se država smiluje

I pored nove zgrade, koja dominira novosadskim Mišelukom, Radio-televizija Vojvodine još će izvesno vreme biti prinuđena ne samo da i dalje bude podstanar, već i da za taj, inače višedecenijski status, mesečno plaća prilično visoku kiriju.

Preseljenje organizacionih celina RTV u svoj novi dom, započeto prošle jeseni, obustavljeno je silom prilika u decembru 2020. i od tada je situacija sledeća: kvadrate u novoj zgradi okupirale su sve radijske redakcije, prateće službe, menadžment i tek retke televizijske redakcije (koje ipak i dalje koriste kapacitete u gradu), dok su u zgradi u Sutjeskoj ulici – tamo gde je od uništenja stare zgrade 1999. smeštena televizija – ostali kompletan informativni program, sve manjinske redakcije i Veb redakcija.

Kada će i oni biti preseljeni – to niko u RTV sa sigurnošću ne ume da kaže. Ali znaju bez čega tu operaciju nije moguće finiširati: nove tehničke opreme. Ili barem njenog dela. Koju pokrajinski javni servis, i ovako u ozbiljnoj dubiozi, nekako logično očekuje da finansira država, koja je u čitav projekat nove zgrade RTV već uložila blizu 35 miliona evra.

Aut nova oprema, aut nihil!

Plan je svojevremeno zvučao idealno: na ruševinama stare zgrade na Mišeluku izgraditi – naravno, novcem poreskih obveznika – moderno dizajnirani i isto tako opremljeni objekat u kojem će  svi segmenti RTV (radio, televizija, prateće službe, menadžment i ostalo), prvi put u svojoj istoriji, biti pod istim krovom.

Tri i po godine nakon svečanog polaganja kamena temeljca za novu zgradu, na kraju maja 2021. taj plan je tek delimično ostvaren – tačnije: nova zgrada je tek delimično useljena. Postavka problema zvuči jednostavnije od njegovog rešenja: da bi se konačno završilo preseljenje, potrebno je dodatno tehnički opremiti novu zgradu – za to pak RTV nema novca, ima zato država ali država… trenutno ima druge prioritete, da kažemo to maksimalno ublaženo.

RTV se, tako, našao u paradoksalnoj situaciji – njegovi čelni ljudi vole da se na sva zvona hvale novom i skupom zgradom, ali je pokrajinski servis i dalje prinuđen da NIS-u, baš kao i prethodne 22 godine, plaća papreno visoku kiriju za nekih 4000 kvadratnih metara u Sutjeskoj ulici. Koliko? Pa, nekih 19 hiljada evra mesečno, što virmanski, što preko kompenzacije.

Kupovina dodatne opreme, rečeno je VOICE-u u RTV, nije nikakav hir niti manifestacija bahatosti: savremeni tehnološki procesi, koji su osmišljeni u vreme kada je država pokazivala vanredni entuzijazam prema građevinskom poduhvatu na Mišeluku, bazirani su na savremenom tehničko-tehnološkom opremanju nove zgrade.

Poneseni entuzijazmom s vrhova vlasti, stručnjaci RTV-a su još onomad svoje potrebe za punim tehničko-tehnološkim opremanjem nove zgrade procenili na 12 miliona evra (bez PDV-a), uz kalkulaciju da je u novu zgradu moguće preneti do 20 odsto već postojeće opreme. Do sada su, međutim, dobili tek nešto više od trećine traženih sredstava – sredinom 2019. dobili su blizu pet miliona evra za prvu tranšu opreme i nju RTV, kako nam je potvrđeno, već koristi. I to je to od države, za sada.

„Radio-televizija Vojvodine prijavila je svoju potrebu u punom iznosu od osam miliona evra (bez PDV-a), ali su naša realna očekivanja da taj iznos bude podeljen – jedna polovina u 2021. godini, a druga u 2022. budžetskoj godini“, kaže nam Miodrag Koprivica i napominje zbog čega im je važna kupovina nove opreme.

„Kupovina dodatne opreme neophodna je za rad tzv. dnevne informative i zbog toga ne možemo da preselimo deo Televizije, iz zgrade u Sutjeskoj 1 u novu zgradu na Mišeluku. U novoj zgradi imamo pet televizijskih studija, a da bismo mogli da radimo u sadašnjem obimu, neophodno je da u potpunosti budu opremljena, najmanje, tri studija“, navodi Koprivica.

U opremanje zgrade dobro upućeni izvor VOICE-a u RTV-u zvučao je skeptično prema mogućnosti da RTV bude obezbeđen kompletan nedostajući iznos za kupovinu nove opreme, no istakao je da bi i sa pola iznosa (četiri miliona evra bez PDV-a) bilo moguće završiti proces preseljenja.

„Sa tim parama (četiri miliona evra, prim.a.) moguće je završiti opremanje tri (od pet studija) i instaliranje posebnog softverskog sistema za proizvodnju vesti i priloga, čime se stvaraju uslovi da u novu zgradu budu prebačene i one redakcije i segmenti koji su trenutno u Sutjeskoj ulici. Što se tiče opremanje još jednog televizijskog studija kao i onog muzičkog, te softver za arhiviranje i druge potrepštine, za šta je okvirno potrebno dodatnih četiri miliona evra, to bi sve ipak moralo da sačeka neka bolja vremena“, navodi izvor VOICE-a koji je tražio da mu ne spominjemo ime jer nema ovlašćenje da govori za medije.

Država duradi nešto

Iz pozicije RTV-a, ima dosta rezona u njihovim očekivanjima da novac za kupovinu opreme obezbedi država. Najpre, funkcionisanje čitavog RTV-a dobrim delom zavisi upravo od novca iz budžeta (900 miliona dinara godišnje). Dalje, država je – u sadejstvu svih nivoa vlasti – u samu izgradnju nove zgrade RTV-a od nekih 17,5 hiljada kvadrata uložila 27 miliona evra; Pokrajina je obaška izdvojila blizu 61 milion dinara u uklanjanje ruševina stare zgrade, 150 miliona u enterijersko opremanje, kupovinu apsorbera i računara i još 570 miliona za gorepomenutu kupovinu nove tehničke opreme.

Ne zaboravimo i to da je izgradnja novog doma pokrajinskog javnog servisa onomad bila označena kao jedan od najvažnijih prioriteta Pokrajinske vlade pod sveže uspostavljenom komandom SNS-a. Nakon svega, niko nije ni pomislio da, je li, država može čitav posao ostaviti nedovršenim; polovično opremljenu zgradu, to jest.

No, već dve godine u budžetima Pokrajine i Republike nema mesta za potrebe RTV-a – evo, poslednji novac koji je RTV dobio od države, tačnije Pokrajine (150 miliona dinara za enterijersko opremanje), januara 2020, isplaćen je iz – budžetske rezerve.

I, kao da žive u paralelnom univerzumu, u RTV-u optimizma prema dobijanju novca za novu opremu – od države, nego od koga drugog? – nije bome manjkalo čak ni tokom prošle godine, u jeku borbe s koronavirusom i njenim posledicama. Tako u Finansijskom planu RTV-a za 2021. godinu stoji da „plan investicija za 2021.godinu obuhvata plan preseljenja proizvodnje i izvođenja informativnog programa i emitovanja kompletnog televizijskog programa iz nove zgrade“.

„Kompletnim preseljenjem radnih procesa u novi objekat, kada se za to steknu uslovi, obezbeđivanjem sredstava za nastavak i završetak tehničko-tehnološkog opremanja, konačno će se objediniti svi radni procesi na proizvodnji, emitovanju i distribuciji programa svih medija na svim platformama RTV na visokim tehničkim standardima, na efikasan i racionalan način, uz visoku pouzdanost primerenu Javnom medijskom servisu Vojvodine“, navodi se, između ostalog, u Finansijskom planu

Očekivanja autora Finansijskog plana bila je da bi se u 2021. moglo obezbediti 580 miliona dinara za II fazu tehničko-tehnološkog opremanja, iako se u dokumentu navodi da ta pozicija „trenutno nema planirane izvore sredstava“.

Na kraju, prvu polovinu 2021. RTV dočekuje s delimično useljenom zgradom, sa trećinom potrebne nove tehničke opreme i dela već korištene ali i dalje funkcionalne, i s nameštajem čija je vrednost na kraju bila višestruko niža od, hm, željene.  No,čak i da se sutra država smiluje i obezbedi neku količinu novca, ni sa maksimalno ubrzanom procedurom javne nabavke nove opreme – završetak preseljenja ne bi se mogao očekivati pre iduće godine.

To, faktički, znači da će do daljeg RTV morati da plaća podstanarstvo u zgradi NIS-a, koji je vlasnik zgrade u Sutjeskoj ulici (Tamo se RTV uselio nakon uništenja svoje zgrade u NATO-bombardovanju, 3. maja 1999). RTV je i ovako u priličnim finansijskim problemima – beleži gubitak od 1,6 milijardi dinara! – i na sve to mesečni zakup od „2,3 miliona dinara bruto koji, virmanski ili kompenzaciono, svojim uslugama, RTV plaća za zgradu u Sutjeskoj“, kako nas je informisao direktor Koprivica, pokrajinski javni servis stavlja u još nepovoljniji položaj, i, da se ne lažemo, u još veću zavisnost od države. U svakom pogledu.

Koliko ta kirija predstavlja ogroman kamen oko vrata RTV-u, svedoče i navodi još jednog izvora VOICE-a u toj kući. „Dug za kiriju bio je svojevremeno oko 2,5 miliona evra, pa je spušten u međuvremenu na sadašnjih oko 500 hiljada evra. Zna se da  je kvadrat u zgradi sada tri evra, a zgrada ima oko 4000 kvadrata, dok je nekad bilo čak šest evra po kvadratu!“

Pokrajinska vlada: Dosta je bilo

I dok se spirala finansijskog posrtanja RTV-a neumitno nastavlja, država za sada na sve to gleda nemo.

Ono što je jasno – RTV ne može više da računa na susretljivost Pokrajine.  

„Mi smo pre godinu i nešto dana završili što se našeg udela tiče i rekli smo da smo mi limitirani sa stanovišta finansija u odnosu na ono što smo ranije radili, i da sve dalje oni razgovaraju sa Republikom“, kazao je za VOICE predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

Kad je pukla tikva? (foto: novisad.rs)

Mirović napominje i da predstavnici RTV-a sa njim nisu razgovarali o dodatnoj pomoći, što za VOICE potvrđuje generalni direktor RTV Miodrag Koprivica.

„Predsednik Pokrajinske Vlade Igor Mirović je u potpunosti u pravu da je Pokrajina svoje obaveze ispunila i da Radio-televizija Vojvodine sredstva za dalje opremanje  može da očekuje samo od Republike Srbije. Ovo, tim pre što je JMU ‘Radio-televizija Vojvodine’ 20.10.2020. godine dobila upotrebnu dozvolu za objekat na adresi Kamenički put 45, koja je u vlasništvu Republike Srbije, a za koju pravo korišćenja, po Zaključku Vlade RS, ima upravo JMU RTV“, objašnjava Koprivica.

Koprivica ističe da je RTV na vezi sa Vladom Srbije preko Ministarstva za kulturu i informisanje i da je potpredsednica vlade i resorna ministarka Maja Gojković posetila RTV. „To je bila jedna od prilika da razgovaramo o završetku opremanja. Uključeno je i Ministarstvo finansija i nadamo se da će, ako ne do kraja godine, onda svakako 2022. godine biti odobrena sredstva za završetak opremanja“, kaže Koprivica.

Kome nakon pet godina smeta finansijsko poslovanje RTV-a?

Uz ogradu da Pokrajinska vlada ima pravo da brine i druge svoje probleme i da trenutno ima drugačije prioritete, pobuđuje pažnju to što neko ko tvrdi da je emotivno vezan za RTV („moj prvi honorarni posao bio je u TVNS“) i ko je bio predsednik Odbora za izgradnju nove zgrade RTV – pričamo o predsedniku Pokrajinske vlade Igoru Miroviću – danas, čini se, gotovo bezosećajno gleda na ono sa čim se RTV suočava.

I nije ovo prvi put da finansijska potraživanja RTV-a predsednik Pokrajinske vlade dovodi u pitanje. U decembru 2019. dosta je oštro kritikovao ispostavljene potrebe RTV-a za enterijerskim opremanjem nove zgrade, pa je na kraju prilično raskalašna računica pokrajinskog javnog servisa ipak drastično umanjena.

Može li se ovde govoriti o postojanju stvarnog problema i da li, u tom slučaju, problem na relaciji Pokrajinska vlada – RTV, ili, bolje reći, na relaciji Mirović – Koprivica, u svom korenu imao samo beskrajne i po pravilu neumerene finansijske prohteve pokrajinskog javnog servisa koji se ispostavljaju Banovini, narušene lične odnose ili u svemu tome ipak ima i nešto politike – o tome je teško dati precizan sud.

Indikativno je da je tikva prvi put pukla nekoliko meseci uoči zakazanih (pa odloženih) pokrajinskih izbora 2020. a da se situacija nije u međuvremenu poboljšala.  Iako je posle izbora u junu prošle godine Mirović obnovio mandat, u ovom trenutku teško je predvideti da li će na tom mestu ostati do 2024. ili pak do vanrednih izbora iduće godine. U međuvremenu, i sam Koprivica je došao u situaciju da ne zna hoće li nakon jula ove godine uspeti da obezbedi novi mandat ili će morati da pronađe zanimaciju za penzionerske dane.

A to raspisivanja konkursa za izbor novog generalnog direktora RTV, e to će morati još da se sačeka jer je većini članova Upravnog odbora RTV-a još sredinom aprila istekao mandat a u međuvremenu nisu izabrani novi članovi, pa faktički  trenutno nema ko da raspiše taj konkurs. Koprivica nije da nije zainteresovan za obnovu mandata, ali – kako saznajemo – nije jedini aspirant na čelnu funkciju RTV-a. Ono što mu, u određenoj meri, remeti ambiciju jesu napisi koji se šire raznim portalima, nekako svi su isključivo naklonjeni vlastima, a u kojima se – nekako baš sada, kao da je problem nastao juče – poimence upravo generalni direktor Miodrag Koprivica proziva zbog katastrofalnih rezultata poslovanja pokrajinskog javnog servisa.

Denis Kolundžija (VOICE)

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!

Print Friendly, PDF & Email