Poslednjih dana 2020. godine vlast u Novom Sadu pohvalila se kako je pre četvrt veka Skupština Novog Sada osnovala „Ekološki fond“, na koji način je Novi Sad postao prvi grad koji kontinuirano obezbeđuje sredstava za zaštitu i unapređenje životne sredine.
Još je navedeno da su 25 godina sredstva korišćena za brojne projekate u oblasti zaštite i unapređenja životne sredine, ali i da je „poslednjih osam godina, više nego ikada rađeno na sprovođenju ekoloških programa, što je Novi Sad dovelo na korak do ulaska u porodicu gradova Zelene prestonice Evrope“.
I pored brojnih kontroverzi, ovo saopštenje je u neizmenjenom obliku preneto na portalu Radio-televizije Vojvodina. Iako se istog dana i istim povodom oglasila organizacija Inžinjeri zaštite životne sredine, njihovo kritičko viđenje funkcionisanja fonda pokrajinski javni medijski servis nije zanimalo.
U saopštenju Grada citirana je izjava članice Gradskog veća za zaštitu životne sredine Mire Radenović, koja je rekla da je zahvaljujući sredstvima Fonda nakon 40 godina podignuta nova parkovska površina u Novom Sadu kod Ranžirne stanice koja će tokom 2021. biti na usluzi građanima.
Ono što Radenović nije rekla i na šta u RTV-u nisu podsetili građane koji finansiraju i rad Fonda i rad ove medijske kuće, jesu zloupotrebe Fonda prilikom navodnog nameštanja posla za firmu kojoj je poveren posao uređenja pomenutog praka. Zbog sumnje da su počinili malverzacije sa sredstvima fondauhapšeno je više osoba, a među njima i nekoliko radnika Gradske uprave.
Kako je navela policija prilikom hapšenja, ovakvo upravljanje sredstvima dovelo je do nezakonitog sticanja oko 124 miliona dinara jednom lozničkom preduzeću na tenderu za uređenje parka sa potrebnom infrastrukturom i javnom rasvetom.
Radenović je rekla i da su sredstva iz Fonda korištena za ozelenjavanje grada, te da će biti nastavljena akcija „Oživimo parkove“ jer je ozelenjavanje „najefikasniji način da se borimo protiv klimatskih promena i urbanog zagađenja vazduha“… Svoje utiske završila je ocenom da je Novi Sad nakon 25 godina „lider po korišćenju svih raspoloživih resursa u cilju zaštite i unapređenja životne sredine“.
Da nije sve tako bajkovito ukazali su iz organozacije Inžinjeri zaštite životne sredine. Predsednik Upravnog odbora Igor Jezdimirović izjavio je za VOICE da Ekološki fond nije ispunio očekivanja i da, nažalost, Novi Sad gubi svoje zelene površine ubrzano pred naletom neumoljive izgradnje objekata i parking mesta.
„Budžetski fond za zaštitu životne sredine nije uspeo da ispuni namenu za koju je formiran, a to je da reši dva goruća problema Novog Sada, izgradnju centra za upravljanje otpadom sa sanitarnom deponijom i fabrike za preradu otpadnih voda“, rekao je Jezdimirović.
Umesto da se iz Budžetskog fonda finansiraju kapitalna ulaganja u zaštitu životne sredine kao što su centar za upravljanje otpadom sa sanitarnom deponijom i fabrika za preradu otpadnih voda, Jezdimirović je naveo da najveći deo novca odlazi JKP „Gradsko zelenilo“ i JKP „Čistoća“ i to za aktivnosti koje su im već u opisu poslova koje im je Grad poverio.
Nedavno je organizacija Inžinjeri zaštite životne sredine u saradnji sa UNDP-jem pokrenula portal Nsekodinar.rs gde se na jednom mestu mogu videti sve pojedinosti oko trošenja sredstava, bolje reći nedovoljnog trošenja sredstava iz Ekološkog fonda Novog Sada.
Pogledom na podatke koji su dostupni na ovom portalu uočljivo je da je od 2015. do 2020. ostalo neutrošeno oko 87 miliona dinara u Fondu. Poslednjih godina Fond raspolaže sa oko 280 miliona dinara godišnje, koliko je planirano da bude prikupljeno i 2020. godini, za koju podaci još nisu objavljeni.
Skoro polovina novca iz Fonda svake godine koristi se za finansiranje aktivnosti novosadskih javnih preduzeća „Čistoća“ i „Zelenilo“.
Da zloupotrebe sredstava iz Ekološkog fonda u Novom Sadu nisu usamljen primer pokazalo je nedavno istraživanje ekološkog centra „Stanište“, po kojem je u proteklih osam godina u Srbiji prikupljeno 407 miliona evra od ekološke naknade, a samo trećina tog novca je potrošena namenski.
Istraživanje Staništa je pokazalo, na osnovu podataka iz opštinskih izveštaja o korišćenju sredstava fondova za zaštitu životne sredine u periodu između 2010. i 2018, da je 54 odsto gradova i opština u Srbiji finansiralo aktivnosti koje ne pripadaju životnoj sredini.
Darko Šper (VOICE, Foto: Grad Novi Sad)
