Javna medijska ustanova Vojvodine otpustiće u narednom periodu više od stotinu zaposlenih, koji će moći da nastave da rade za Radio-televiziju Vojvodine samo ako budu sklopili ugovor sa agencijom koja bude imala najbolju ponudu u postupku javne nabavke. Nije poznat pravi razlog zbog kojeg se RTV odlučio na ovakav korak, jer je izostao zvaničan odgovor generalnog direktora Miodraga Koprivice.
Tačno 111 ljudi će ostati bez dosadašnjeg ugovora o radu na određeno vreme, na kojem su neki od njih i punih 10 godina. Da paradoks bude veći, postupak javne nabavke je okončan 27. septembra, ali rok za izbor najboljeg ponuđača još uvek traje. Za to vreme ugovor o radu već je prekinut sa nekoliko zaposlenih, koji su sada angažovani honorarno na istim poslovima putem autorskog ugovora. Njima navodno neće biti umanjena lična primanja, ali su već sada u svakom drugom pogledu u podređenom položaju u odnosu na ostale kolege.
Direktor Koprivica nije odgovorio na pitanja koja mu je redakcija VOICE-a uputila ovim povodom, dok su zaposleni koji će uskoro dobiti otkaz ugovora o radu očajni i nedovoljno informisani o svemu. Neki od njih potvrdili su za VOICE da sigurno neće nastaviti saradnju sa RTV-om. Mnogi od njih su trenutno neophodni za nesmetani proces rada JMU RTV (voditelji, snimatelji, lektori, vozači, radnici u restoranu, pravnici…).
„Situacija na televiziji je napeta, pošto određenom broju ljudi nije rešen status, a ističu im ugovori. Bez prestanka dolaze različite informacije o zapošljavanju preko agencije, ali se još ne zna o kojoj agenciji bi moglo da se radi. Jasno je da za takvu situaciju nije krivo samo trenutno rukovodstvo, već i prethodna. Ovakva nesređena sitaucija nije novina na RTV-u“, priča za VOICE jedan od urednika na televiziji koji je želeo da ostane anoniman.
Njegov kolega, koji je dugo godina na televiziji sa nerešenim statusom, upozorava da je mnogima koji će biti angažovani preko agencije posao na RTV-u jedini izvor prihoda. „Svi mi imamo porodice i kako sada deci i ženama da objasnimo da nismo mi krivi što gubimo status koji nam je omogućavao da dižemo kredite ili da se deci i nezaposlenim ženama obezbedi zdravstveno i slično. Među nama ima producenata, realizatora, snimatelja, montažera, prezentera, voditelja… To su kolege i koleginice koje svakodnevno viđate na ekranu, koji su lica naše kuće, a ili su honorarci ili će sada postati. Zamislite situaciju kada svi mi počnemo odlaziti na biro za zapošljavanje, prijavljivati se da smo nezaposleni, odlaziti do socijalnog i sređivati zdravstveno“, navodi sagovornik VOICE-a koji je takođe tražio anonimnost.
Nastavljen trend pada gledanosti emisija Prvog programa
Prosečan broj gledalaca koji su pratili određene emisije (AMR) na Prvom programu RTV-a nastavio je da opada i u avgustu mesecu. Razglednice je u avgustu pratilo prosečno svega 14.323 gledalaca, što je za oko 1.300 gledalaca manje u odnosu na junsko istraživanje AGB Nielsen Media Research. Junsko istraživanje pokazalo je najmanji udeo gledanosti emisija Prvog programa RTV-a za poslednjih pet godina. Ovog puta nisu predstavljeni uporedni podaci sa avgustom 2015. ali samo letimičan pogled na junsko istraživanje pokazuje da je RTV u avgustu izgubio još veći broj gledalaca.
Procentualni udeo osoba koje su pratile određenu emisiju, program ili segment, u odnosu na ukupan broj osoba koje su pratile TV program u tom intervalu (SHR) porazan je kada je u pitanju čuvena emisija Razglednice. Naime, uz taj segment programa u avgustu je bilo 2,89 odsto gledalaca televizije u Vojvodini. Da gledanost Razglednica strmoglavo opada, govore i podaci iz septembra meseca, kada je u jednom danu zabeleženo samo oko 6.000 gledalaca (AMR), sa udelom auditorijuma od 1,37 procenata! Za razliku od Razglednica, Jutarnji program u avgustu nešto se bolje kotirao i sa 8.600 gledalaca (AMR) zabeležio je udeo gledanosti od pet procenata (SHR).
Zanimljivo je da je u avgustu najgledanija informativna emisija bila Vojvođanski dnevnik sa 26.257 gledalaca (AMR) i udelom u gledanosti od 3,6 odsto (SHR). Ovaj segment programa doživeo je u avgustu najveći progres u odnosu na jun, kada je imao prosečno 19.000 gledalaca (AMR) i udeo od 2,47 procenata (SHR). Vojvođanski dnevnik pojedinačno je bio gledaniji i od Dnevnika u pet (koji se emituje i na Radio-televiziji Srbije), čije gledanost je u odnosu na jun bila manja za oko 1.000 gledalaca i sada ga gleda oko 22.186 televizijskih konzumenata u Vojvodini (AMR).
Kao i u junu, najgledaniji tematski informativni sadržaj Prvog programa RTV bila je emisija Svet oko nas sa prosečno 18.000 gledalaca i udelom u gledanosti od 3,28 procenata. Najgledanije programske celine Prvog programa u avgustu su bili filmski i sportski sadržaji, a ubedljivo najgledaniji segment bio je prenos fudbalske utakmice Dinamo Minsk -Vojvodina, sa oko 49.000 gledalaca (AMR) i udelom gledanosti od 8,7 procenata (SHR).
Nedim Sejdinović povodom pada gledanosti kaže da je prvobitno mislio da je cilj novog rukovodstva RTV-a da od ovog javnog servisa napravi huškački kanal po ugledu na Pink ili Studio B, na kraju po ugledu na zločinački RTV Novi Sad iz devedesetih. „Onda sam shvatio da ovo rukovodstvo ni za to čak nije sposobno, jer i to zahteva neki angažman i trud. Očigledno je da je cilj da se ova televizija provincijalizuje i uništi, a da je konačni cilj – ne kažem da je osvešćen kod svih koji ga ostvaruju – da se pretvori u multijezično dopisništvo RTS-a, što je i bila namera beogradske političke elite pre desetak godina. Nema tu nikakve veze sa novinarstvom, u pitanju je čist voluntarizam“, smatra predsednik NDNV.
RTV je pokrenuo postupak javne nabavke velike vrednosti 26. jula ove godine, a otvaranje ponuda usledilo je 27. septembra. Na portalu javnih nabavki i zvaničnoj internetskoj stranici RTV-a za sada nema podataka koliko se agencija prijavilo za posao koji je procenjen na maksimalan iznos od 18,75 miliona dinara. Planirana sredstva predstavljaju potrebe RTV-a za okvirno tri meseca. RTV može nakon zaključenja ugovora o javnoj nabavci bez sprovođenja postupka javne nabavke povećati obim predmeta nabavke, s tim da se vrednost ugovora može povećati maksimalno do pet odsto od ukupne vrednosti prvobitno zaključenog ugovora. Odluka o dodeli ugovora najboljem ponuđaču biće doneta u roku od 25 dana, odnosno do 22. oktobra.
Poverenik sindikata Nezavisnost RTV Mark Zakinski kaže za VOICE da je u nedavnoj prošlosti ove kuće već bilo sličnih pokušaja angažovanja radne snage i da se RTV baš nije proslavio. „Ta iskustva govore da radnici koji budu angažovani preko takve agencije uvek budu u podređenom položaju u odnosu na stalno zaspolene ili one koji imaju direktan ugovor sa JMU RTV. Dato je obećanje da će radnicima angažovanim na ovaj način novi honorari ostati kao dosadašnja neto plata. Veliko je pitanje da li će i na papiru, kasnije i u praksi stvarno biti tako, koliko će tu novca uzeti agencije, posrednici itd“, navodi Zakinski.
Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović kaže da se slaže sa potrebom da se izvrši ozbiljna reogranizacija i sistematizacija radnih mesta na RTV-u u cilju efikasnijeg poslovanja, ali da to ne znači da time treba ugroziti radna prava novinara i drugih zaposlenih i prema njima se ophoditi kao prema roblju. „Osim radnih, ovim će biti dodatno ugrožena i profesionalna prava novinara, jer je njihov status u ovim slučajevima posebno ranjiv, odnosno nedovoljno jasno definisan, što ostavlja prostor za mnogobrojne ucene i pritiske. Novinar u ovom slučaju prestaje da bude subjekt već se pretvara u robu, a novinarstvo se pretvara u uslužnu delatnost“, ocenjuje Sejdinović.
Prema njegovim rečima, činjenica da će više od 20 novinara biti ubuduće angažovano preko agencija, što je oko trećina redakcije informativnog programa, nova je prilika za čistku novinara na RTV-u. „Meni ovo zvuči kao još jedna prilika za političku čistku novinara na RTV zbog njihove nepodobnosti, kao kontinutet ponižavanja novinarstva kao profesije koju sprovodi novo rukovodstvo RTV-a, ali i celokupna vlast u Srbiji“, smatra Sejdinović.
Angažovanje radne snage putem agencije nije tako čest slučaj u Srbiji, ali postaje sve zastupljeniji. Najpoznatiji je slučaj Naftne industrije Srbije, čiji primer govori da oni koji su radno angažovani putem agencija uglavnom dobijaju manje plate i u lošijem su položaju od ostalih zaposlenih. Postavlja se pitanje zašto bi javna medijska ustanova Vojvodine, koja je većim delom na republičkom budžetu, primenila ovakav model poslovanja na deo zaposlenih.
Na osnovu tumačenja pravnika koje je VOICE konsultovao, očigledno je da na taj način RTV planira da smanji troškove koje ima za zarade i naknade zarada zaposlenima. Pravnici se slažu da je ovakva praksa očigledno zaživela ali nije učestala, pa nemaju često prilike da dođu u kontakt sa takvim agencijama i nemaju posebnih saznanja o njihovom poslovanju. Očigledno je da iza svega stoje finansijski aspekti i da agencije ostvaruju solidne prihode i povlastice.
Angažovanje agencija otvara put za manipulacije?
Ugovor će biti dodeljen najboljem ponuđaču do 22. oktobra, ali je podložan zahtevu za zaštitu prava ponuđača, što može dodatno produžiti rok za zaključenje. Do tada će velikom broju zaposlenih na određeno vreme već isteći ugovor o radu. Njima je najavljeno da će dobiti autorske ugovore, a da će im visina honorara biti ista kao dosadašnja neto plata. Mnogi od njih radili su na određeno vreme godinama, a neki od njih i više od decenije. Postavlja se pitanje da li su oni oštećeni i obespravljeni i na koji način?
Ukoliko sa zaposlenima kojima istekne rok važenja ugovora o radu na određeno vreme, pre nego što se okonča postupak javne nabavke, sklope autorski ugovor u kojem se ništa neće menjati u odnosu na prethodni (iako je autorski ugovor drugačiji od standarnog ugovora o radu), onda verovatno neće biti oštećeni. Međutim, to su samo nagađanja, jer nije poznato šta će se i na koji način na kraju postupka javne nabavke desiti, smatraju pravnici.
Ta vrsta neizvesnosti opredelila je već nekoliko zaposlenih da počnu da traže novi posao van RTV-a, a jedan od njih je i gorepomenuti dugogodišnji radnik televizije. „Govorim kao neko ko je potpuno ostao po strani poslednjih meseci i samo želeo da zaradi svoju platu. Ništa me više ne može ubediti da će u ovoj firmi biti bolje, nego me samo iznenađuju načini na koje se rukovodstva dovijaju kako da ne zaposle one koji najviše rade. I tako je već mnogo godina koliko radim tu. Posle mnogo godina provedenih u firmi, promena nekoliko garnitura, sada sam ponovo vraćen nekoliko koraka unazad, a zaista sam se trudio da ostanem po strani“, navodi ovaj zaposleni.
Iako se ne zna tačan broj zaposlenih u RTV-u, pretpostavlja se da ih je trenutno ima oko 1.300. Na ovaj način RTV bi prepustio agenciji brigu za oko 110 zaposlenih na određeno vreme. U konkursnoj dokumentaciji navedeno je da bi RTV zadržao pravo da bira ljude koji će biti angažovani kao izvršioci posla i obezbedio bi im sve uslove za rad na televiziji. S druge strane, nema nikakve finansijske obaveze prema njima već samo prema izabranoj agenciji. Postavlja se pitanje kakva je onda svrha i uloga agencije koje će naplaćivati posao od JMU RTV i biti u obavezi da redovno izmiruje plate i prinadležnosti angažovanim radnicima (NSZ, PIO i SZO).
Mark Zakinski kaže da se sindikat Nezavisnost protivi ovakvom vidu angažovanja ljudi, jer nema konkretnih, logičkih i ekonomski opravdanih odgovora od strane menadžmenta zašto se opredeljuje za ovakav model. „Ne zna se još šta će biti sa tim ljudima dok ne potpišu ugovore. Takođe se ne zna kako će proizvodnja funkcionisati, jer se većinom radi o zaposlenima koji su neophodni za proizvodnju programa. Znate, uvek ispaštaju oni koji rade, čiji posao je stvarno neophodan za proizvodnju programa“, tvrdi i Zakinski i dodaje da se ovakvim vidom rada otvara i put za manipulativne radnje.
Njegovo mišljenje deli i Nedim Sejdinović, koji smatra da se veoma često ova vrsta partnerstva u deregulisanim društvima kao što je naše ostvaruje radi manipulativnih radnji. „Neophodno je veoma temeljno pratiti šta se dešava, s kim će ugovor biti potpisan, ko stoji iza tih firmi i, naravno, koristiti sve institute za sprečavanje zloupotreba. Nadamo se da će se sindikati na RTV-u usprotiviti ovome, nadamo se da će se napokon probuditi iz dubokog sna“, ocenjuje predsednik NDNV-a.
Minimalna neto cena radnog sata definisana je ugovorom koji će biti potpisan sa nabolje rangiranom agencijom za sve vrste izvšilaca posla. Ali već na prvi pogled je uočljivo da je ona umanjena u odnosu na trenutne neto plate ljudi koji će ubuduće biti angažovani preko agencije. To potvrđuju i zaposleni sa kojima je VOICE ostvario kontakt. Neimenovani urednik tvrdi da je zaposlenima sve manje stalo do programa, i da se obaveze odrađuju sa minimumom rada, uz nezadovoljstvo visinom primanja
Iako se to u predlogu budućeg ugovora sa odabranom agencijom napominje, nije potpuno jasno na koji će se način biti obračunati radni sati, na primer novinara, odnosno ko im može garantovati da će im biti isplaćen i prekovremeni rad. I ovo pitanje VOICE-a ostalo je bez odgovora rukovodstva RTV-a.
Mark Zakinski navodi da je problem prekovremenih sati i sada veliki problem unutar kuće, jer nije konkretno definisano radno vreme. „Na primer, u Kolektivnom ugovoru RTS-a postoji više vrsta radnog vremena, ako se dobro sećam četiri. To u slučaju RTV-a nije ni približno tako. Zato, čisto sumnjam da će se to rešiti u korist zaposlenih posredstvom tih agencija.
U konkursnoj dokumentaciji se navodi i da agencija mora da ispunjava određene uslove (vrsta delatnosti, godišnji obrt kapitala…), ali i da može delimično da angažuje podizvođača. Podizvođač bi u ovakvoj situaciji mogao da izvrši najviše polovinu poslova koji su ugovoreni sa agencijom od strane RTV-a. Da bi se izbegle mogućnosti za manipulativne radnje, pravnici smatraju da u ugovoru o javnoj nabavci i propratnoj dokumentaciji mora biti jasno navedeno šta su obaveze i odgovornosti podizvođača i ko odgovara za rad podizvođača (ponuđač), a naručilac posla obično vrši nadzor o sprovođenju ugovora o javnoj nabavci.
Mark Zakinski je mišljenja da će angažovanje podizvođača značiti podizanje cene koštanja celog posla. „Ovde se opet vraćamo na isto: da li će RTV stvarno uštedeti nešto na ovaj način ili je ovo pokušaj angažovanja nekih novih ljudi na štetu onih koji su tu već godinama, a nikako da im reše status“, upozorava poverenik sindikata Nezavisnost.
Uskoro zakon o angažovanju radnika na lizing
Ministar za rad u Vladi Srbije Aleksandar Vulin nedavno je najavio da će zakon koji će regulisati rad preko agencija za privremeno zapošljavanje, odnosno takozvani rad na lizing, do kraja godine ući u skupštinsku proceduru, što će zavisiti i od dogovora sa sindikatima i poslodavcima. Prema njegovim rečima, novim zakonskim rešenjima predviđeno je da se izjednače prava onih koji rade na lizing i onih koji se zapošljavaju na bilo koji drugi način. On smatra da je suštinski problem rada na lizing ukoliko postoji mogućnost različitog tretiranja radnika za isti posao.
Miloševe Razglednice umesto Žikine šarenice
Nedavno je menadžment JMU RTV predstavio novu programsku šemu koja kreće 3. oktobra. Većina emisija ostala je u etru, a kao što je od ranije poznato, više neće biti jedine emisije koja se bavila istraživačkim novinarstvom Radar, što je obrazloženo istekom ugovora autorki Marini Fratucan. Neće više biti ni emisije Prostorija Marka Jakovljeva koji se „ogrešio“ o menadžment zbog govora na jednom od protesta Pokreta PodržiRTV. Osim ovih emisija, gledaoci neće moći da gledaju ni priloge više od deset novinara informativnog programa sa kojima je iz različitih razloga RTV prekinuo dalju saradnju.
Najveća promena je što više neće biti ni Razglednica. Ova emisija će se 3. oktobra podeliti na dve polusatne: Novosadske razglednice i Vojvodinom. Prva će se baviti pretežno komunalnom politikom grada, a drugu će raditi dopisnička mreža. Aktuelni šef centralnog deska Budimir Marković najavio je da će u Novosadskim razglednicama svakog meseca gostovati gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, a da će glavno težište biti praćenje rada komunalnih preduzeća u gradu. Štaviše, urednica nove informativne emisije išla je sa Markovićem i na sastanak kod gradonačelnika gde su se dogovarali o programskom sadržaju Novosadskih razglednica!?
U dosadašnjem terminu izuzetno popularne muzičke emisije Gruvanje, koja po svemu sudeći više neće biti emitovana na RTV-a, ići će emisija Ino strana koju će uređivati i voditi funkcioner Srpske napredne stranke Nemanja Starović. On u etar javnog medijskog servisa dolazi sa Novosadske televizije, gde je jednom nedeljno sa svojim istomišljenicima sat vremena „razglabao“ o svetskoj politici.
Emisiju Zdravoskop radiće Gorjana Stojković, doskorašnja urednica i voditeljka emisije Razglednice. Predstavljeno kao unapređenje programskog sadržaja, Stojković je ovim praktično kažnjena za drastičan pad gledanosti nekada jedne od najpopularnijih dnevnih emisija na Prvom programu RTV. Osim nje iz etra je skinut i glavni urednik i voditelj Razglednica Goran Pavlović te brže-bolje vraćen na Prvi program radija. Pavlović se u javnosti „proslavio“ Razglednicama uživo petkom koje su više ličile na Žikinu Šarenicu nego na emisiju informativnog sadržaja.
Prema oceni urednika koji je želeo da ostane anoniman, najava jesenje šeme jasno je pokazala da nema mnogo mesta za kritički glas prema vlastima ili uopšte za neki dubinski informativni sadržaj. „U kontaktu sa poznanicima koji su ranije pratili naš program dolazi se do jednostavnog zaključka da sada to ni ne pokušavaju, jer je sadržaj postao potpuno očekivan. Sve one pohvale o raznovrsnosti programa, prilagođenog različitim generacijama i ukusima sada gotovo izgledaju kao šala“, navodi on.
Što se tiče ostalih medija u okviru RTV-a, u toku je nespretna realizacija plana da se O radio pripoji Prvom programu radija kao omladinska redakcija. Odluka nije doneta, a problem za one koji ideju žele da sprovedu predstavlja to što je O radio registrovan u APR-u kao poseban medij u okviru JMU RTV. Slušaoci jednog od najboljih omladinskih radija u Evropi nemaju razloga za zadovoljstvo, jer popularni Jutarnji program Alarm uz Daška i Mlađu od 1. oktobra više neće moći da slušaju. Vršiteljka dužnosti programskog direktora RTV Slavica Subotić Braun novinarima je nedavno rekla da je njima istekao ugovor 1. oktobra.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić nedavno je ocenila da je donošenje ovog zakona neophodno, jer bi radnici angažovani preko agencija na taj način mogli da ostvare prava koja proizlaze iz Zakona o radu. Zakonskim regulisanjem radnici na lizing imali bi veću sigurnost i ostvarivali bi prava po osnovu rada, smatra Savić. „Trebalo bi da bude precizirano i kolika je zarada za određeni posao, pa ona neće moći da za isti posao, kakva je sada praksa, bude i do 30 odsto manje od primanja zaposlenih po ugovoru na određeno i nedodređeno vreme“, navodi Savić.
Prema podacima ASNS-a, pre donošenja Zakona o radu 2014. godine u Srbiji je preko agencija za zapošljavanje radilo oko 50.000 ljudi, a sada ima više od 70.000, jer agencije niču svakodnevno, pošto su procedure za njihovo otvaranje jednostavne. S druge strane, radnici na lizing u Srbiji su nezaštićeni, a njihovo postojanje omogućava jedino primena konvencije Međunarodne organizacije rada u Skupštini Srbije. Nijedan drugi akt ne regulište njihov pravni status, kao što su zarade, primanja, topli obrok, prekovremeni rad.
Nedim Sejdinović misli da je veoma važno da se novinari bore za svoja prava i da ne pristanu da se pretvore u robu i robove. „Radna i profesionalna prava su uvek veoma povezana, a oni novinari koji imaju nejasnu radnu poziciju veoma često prestaju da budu novinari i postaju zanatlije koje rade prema narudžbi ‘gazde’. Protest novinara na RTV-u protiv političke instrumentalizacije ovog javnog servisa nešto je najbolje što se u novinarstvu ne samo Vojvodine nego i cele Srbije desilo u proteklih petnaestak godina. Oni su nam vratili veru u novinarstvo kao profesiju“, ističe predsednik NDNV-a.
Zaposlenima na RTV-u onog momenta kad pređu kod agencije više niko ne garantuje da će biti zaposleni na duži vremenski period i teoretski potreba za njihovim angažovanjem može prestati za svega nekoliko dana. „Poenta je da su svi isti, a ja sam počeo tražiti drugi posao, jer je ova firma nekome majka, a nekome maćeha“, zaključuje sagovornik VOICE-a.
Ekipa VOICE-a
