Tri godine iščekivanja da se vlast smiluje i odreši kesu i isto toliko godina finansijski pogubnog bitisanja „ni na nebu ni na zemlji“ – u ovom slučaju: „ni na Mišeluku ni u gradu“ – završilo se ipak povoljno za Radio-televiziju Vojvodine (RTV).

Sa 534 miliona dinara, koliko im je pripalo poslednjim rebalansom pokrajinskog budžeta, Radio-televizija Vojvodine moći će da kupi opremu dovoljnu, uz ostalo, za opremanje još dva TV studija i potpuni prelazak oba TV programa u HD tehnologiju, a time bi istovremeno bilo omogućeno i da zaposleni, koji trenutno rade u zgradi u Sutjeskoj ulici, budu konačno usrećeni jer bi svoje radne zadatke nadalje mogli da ispunjavaju u novoj zgradi na Mišeluku.

Osim što ovo potonje, sva je prilika, neće baš tako brzo biti okončano, tu je nepoznanica da li će se u novoj zgradi naći baš svi trenutno zaposleni u RTV-u.

Tender iduće nedelje

Nakon što su poslanici Skupštine AP Vojvodine krajem avgusta usvojili rebalans budžeta za 2022. godinu, 10. oktobra ugovor o prenosu 534 miliona dinara za finansiranje projekta „Nastavak tehničko-tehnološkog opremanja nove zgrade Javne medijske ustanove RTV – faza 2“, potpisali su pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević i v.d. direktor RTV-a Jožef Klem.

Ugovor između Pokrajine i RTV-a omogućiće, kako je rečeno prilikom njegovog potpisivanja,  kompletno opremanje Studija 1 i Studija 2 i odgovarajućih audio i video režija, opremanje njuz deska dodatnom IT opremom i softverima, opremanje dela audio-video data centra, dopunu audio i video infrastrukture, sistem za emitovanje televizijskog programa u HD tehnologiji za oba televizijska kanala i centralizovani sistem za pripremu, proizvodnju, izvođenje, distribuciju i arhiviranje informativnog programa.

Neko ko je morao da gotovo sva svoja potraživanja u vezi sa novom zgradom stalno umanjuje, ovaj put je dobio više nego što je prvobitno procenio da mu je neophodno: RTV je krajem prošle godine procenio da je za drugu fazu opremanja dovoljno 492 miliona dinara (sa PDV-om), a dobili su 42 miliona više.

Vršilac dužnosti generalnog direktora RTV-a Jožef Klem objašnjava da je ta razlika u iznosu posledica „činjenice da je na međunarodnom tržištu došlo do znatnog pomeranja cena opreme koja će se ugraditi u dva nova studija i u režije programa“.

„Naše kolege su izvršile istraživanje tržišta i iznos potrebnih sredstava (povećanje iznosi nepunih devet odsto) procenile na osnovu tih istraživanja, kao i minimalnih potreba da se drugom fazom opremanja omogući kompletno preseljenje svih zaposlenih na RTV-u u novu zgradu. To znači da opremanje RTV-a ovim neće biti završeno, pošto će se od još neopremljena četiri televizijska studija finalizirati samo dva, koja će se koristiti za proizvodnju i emitovanje informativnih programa na svim jezicima na kojima proizvodimo naše televizijske programe, a opremanje još dva studija će sačekati treću fazu“, navodi Klem u pisanom odgovoru za VOICE.

Klem očekuje da će tokom ove nedelje biti gotova tehničko-tehnološka dokumentacija, koja obuhvata nabavku samo onoga što je neophodno za pripremu i emitovanje iz dva informativna studija, uz minimalnu opremu koja će omogućiti funkcionisanje svih redakcija, i koja će se naknadno moći dograđivati, kada za to bude finansijskih mogućnosti. Nakon toga, možda već iduće nedelje, biće raspisan tender za nabavku opreme.

„Prema planiranom hodogramu, nakon završetka tendera, ugovor sa dobavljačem/dobavljačima će se potpisati najkasnije do sredine decembra, dobijanje i ugradnja opreme, kao i osposobljavanje kolega za rad sa novom tehnikom se planira u roku od 6 do 9 meseci. Ergo: potpuno preseljenje kolega iz Sutjeske se planira za 4. kvartal sledeće godine“, prognozira vd direktora RTV.

Premalo kvadrata za sve zaposlene?

Završetak preseljenja ovde pre svega znači da će se kompletan RTV naći pod istim krovom, ali to, kako stvari stoje, ne znači da ta Kuća planira i da se svi koji trenutno rade u pokrajinskom javnom servisu – svi zajedno i nađu tamo.

Nezvanične informacije koje se mogu čuti u RTV-u, o socijalnom programu koji će biti ponuđen zaposlenima, ekskluzivno za VOICE ozvaničio je sam Klem.

„RTV zaista planira socijalni program jer se sa kompletnim preseljenjem u novu zgradu stiču uslovi za efikasniju organizaciju posla. Dakle, trenutno se tri važne stvari planiraju paralelno: preseljenje u novu zgradu, izrada novog dokumenta o organizaciji i sistematizaciji poslova koja bi obezbedila bolju funkcionalnost i efikasnost svih zaposlenih, i socijalni program koji bi doprineo i efikasnosti funkcionisanja firme i rasterećenju finansija. Trenutno imamo oko 1400 zaposlenih po raznim osnovama: neodređeno, određeno, privremeno-povremeni poslovi, autorski i izvođački honorari, a na zarade zaposlenih odlazi više od 60 odsto svih prihoda. Za sredstva koja su potrebna za racionalizaciju broja zaposlenih, bez smanjivanja broja jezika na kojima emitujemo program (16) i sa poboljšanjem kvaliteta ponuđenog programa obratićemo se državi u trenutku kada ćemo imati kompletirane sve proračune, koliko novaca bi nam bilo potrebno za realizaciju plana. U tom dokumentu ćemo definisati i planirano smanjenja broja zaposlenih, kao i iznos koji bismo ponudili kolegama koji bi prihvatili dobrovoljni odlazak“, naveo je Klem.

Poverenik Sindikata Nezavisnost u RTV-u Darko Šper otkriva za VOICE da je u planu da sa RTV-a ode do 400 ljudi, ali da o visini otpremnina do sada nije bilo reči. Prema njegovim rečima, spekuliše se sa cifrom od 300 evra ili više po godini radnog staža, ali je taj podatak niko zvanično još nije izneo.

„Pravi razlog za ideju o socijalnom programu mogao bi ležati u činjenici da u novoj zgradi, od oko 15000 kvadratnih metara, nema dovoljno fizičkog prostora za oko 1400 zaposlenih“, navodi Šper. „Da li je nova zgrada slučajno ili namerno tako projektovana ili je zgrada radija i Studija M u Ignjata Pavlasa slučajno ili namerno prešla u ruke Pokrajine, nije nam nikada saopšteno. Visina otpremnina će najverovatnije zavisiti od političke volje, odnosno od toga koliko će uspeti da dobiju novca od Republike i Pokrajine“, dodaje on.  

Najteža faza

Klemova procena „o 4. kvartalu 2023.“ kao krajnjem roku za završetak preseljenja, ili Šperova, nešto preciznija, o „septembru iduće godine“, manje-više su u skladu s procenama koje je izneo izvor VOICE-a iz RTV-a, po kojoj će završetak preseljenja i početak emitovanja TV programa u HD tehnologiji svečano biti ozvaničen za Dan RTV-a, 29. novembra 2023. godine.

Drugim rečima – čitav RTV naći će se pod istim krovom šest godina nakon svečanog početka izgradnje novog objekta.

Posle svega, ko je mogao da pretpostavi da će se finalna faza u višegodišnoj sagi zvanoj „nova zgrada pokrajinskog javnog servisa – useljenje svih zaposlenih“ – pokazati kao najkomplikovanija?

Jer, sve što se 2016. godine, kada je nova vlast u Vojvodini inicirala da se na mestu srušene zgrade RTV Novi Sad izgradi savremeni RTV dom, opravdano činilo da bi moglo biti problematično u realizaciji nesumnjivo državnog projekta od najvećeg značaja – urađeno je bez problema: naravno, zahvaljujući novcu koji su Pokrajina i država u prvo vreme velikodušno obezbeđivali u svojim budžetima.

Štaviše, uklanjanje krhotina u koje je su NATO bombe pretvorile nekadašnju zgradu novosadske televizije 3. maja 1999, ali i sama izgradnja novog objekta – završeni su pre zacrtanih rokova.

Pa ipak, tri godine nakon završetka zgrade, ona je i dalje poluuseljena. Oko 700 radnika, što je polovina zaposlenih na RTV-u, i dalje radi u neuslovnoj zgradi u Sutjeskoj ulici, za koju RTV plaća 42 miliona dinara NIS-u godišnje na ime kirije i drugih troškova.

Upravo je nabavka dodatne opreme, odnosno novac za njenu kupovinu, sve vreme kočio nastavak preseljenja zaposlenih koji je započet u jesen 2020. godine i prisilno okončan decembra iste godine. Do danas su, tako, kvadrate u novoj zgradi okupirale samo sve radijske redakcije (zgrada Radija u Ignjata Pavlasa u centru Novog Sada u međuvremenu je pripala Pokrajini, koja tu namerava da otvori muzej), prateće službe, menadžment i tek retke televizijske redakcije.

Za zgradu u Sutjeskoj 360.000 evra godišnje

Završetak preseljenja neće samo dovesti do toga da se, prvi put u istoriji, i radio i televizija (nekad Novi Sad, danas Vojvodine), kao i svi drugi segmenti te Kuće, nađu pod istim krovom, već će posle 24 godine RTV konačno prestati da plaća kiriju NIS-u.

Time bi kasa RTV-a bila „dobra“ za oko 360 hiljada evra, koliko godišnje iznosi renta NIS-u i drugi troškovi korišćenja zgrade u Sutjeskoj 1.

Prema važećem ugovoru između RTV-a i NIS-a, koji je VOICE pribavio putem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pokrajinski javni servis se u 2022. godini obavezao da će (kao i ranijih godina) plaćati 14.756,67 evra mesečno (3 evra po kvadratnom metru).

„Inicijativa za nastavak tehničko-tehnološkog opremanja RTV“, koju je UO RTV-a usvojio 2. decembra prošle godine, a koju VOICE takođe poseduje, pokazuje da su ukupni godišnji troškovi najma zgrade u Sutjeskoj broj 1 – čak 42 miliona dinara!

Jožef Klem je za VOICE potvrdio da će RTV i naredne godine morati da plaća kiriju NIS-u, ali da očekuje da taj iznos u 2023. bude umanjen.

„NIS je već negde početkom jeseni pitao da li ćemo produžiti ugovor o najmu zgrade u Sutjeskoj i mi smo im odgovorili potvrdno – tada još nismo znali da ćemo dobiti sredstva od Pokrajine – s tim da smo zahtevali da iznos najma bude umanjen, jer je usled ruiniranja zgrade (krov prokišnjava, mokri čvorovi su propali…) četvrti sprat zgrade postao neuslovan za korišćenje. Zbog toga smo tražili da se iznos zakupa smanji za kvadraturu koja se neće koristiti, tj. za ceo 4. sprat zgrade. Konačni odgovor od NIS-a još nismo dobili.“

Otkud sad novac od Pokrajine?

Ambicije prema obimu savremene tehnike koja je, oh tako oprimistički, zamišljena da se nađe u novoj zgradi, vremenom su – silom prilike – kopnile, naročito kada se uvidelo em da prvobitno planiranih 12 miliona evra (bez PDV-a) za novu tehničko-tehnološku opremu nema ko da iskešira odjednom, em da i tolika računica ugrožava plan o kompletnom preseljenju Kuće pod jedan krov.

Sa oko pet miliona evra, koliko je Pokrajina dala sredinom 2019. godine, RTV je mogao da kupi tek deo priželjkivane opreme i da isto tako u novu zgradu preseli tek deo zaposlenih. Iako zvanično nikad nisu odustali od punog iznosa, upadljiva nezainteresovanost države da im nakon 2019. godine ispunjava želje i odreši kesu, primorali su ljude u RTV da koriguju svoje ambicije: prioritet je naprasno postala makar tranša od 492 miliona (sa PDV-om), i za kupovinu dodatne opreme ali i za omogućavanje završetka preseljenja.

Elem, čitave tri godine morale su da prođu da bi obraćanje raznim nivoima vlasti, razgovori, molbe i preklinjanja urodila trenutno zadovoljavajućim ishodom. O tim aktivnostima govori i Klem:

„RTV je od preseljenja dela svojih zaposlenih u novu zgradu zaista kucala na mnoga vrata radi nastavka opremanja nove zgrade, pozivajući se na činjenicu da rad na dve lokacije dovodi do dodatnih troškova koji još više otežavaju funkcionisanje naše kuće“.

„Sredstva namenjena za ovu svrhu bila su, prema našim saznanjima, već dva puta predviđena u planu budžeta Republike, međutim, nepredviđena dešavanja, kao što su kovid i zatim rat u Ukrajini i dešavanja na međunarodnom tržištu energenata, dovela su do preraspoređivanja tih sredstava na druge, važnije stavke u budžetu. Moram da kažem da sam od mog dolaska na čelo RTV-a imao izvrsne odnose sa rukovodstvom Pokrajinske vlade i gospodinom Igorom Mirovićem koji je – u skladu sa mogućnostima Pokrajine – pokušavao da nam pomogne u rešavanju naših finansijskih problema. On je već ranije nagovestio da će se pronaći sredstva za drugu fazu opremanja, i mi smo računali na to da će se to desiti putem budžetskih sredstava za 2023. godinu. Međutim, prilikom rebalansa budžeta za ovu godinu uvažili su naše molbe da se sa drugom faze opremanja krene što pre kako bismo uspeli tokom sledeće godine da se kompletno preselimo u novu zgradu i smanjimo nepotrebne izdatke za najam i režijske troškove u Sutjeskoj“, naveo je Klem.

Interesantno, biće da je u međuvremenu došlo do epskog veleobrta u odnosu Mirovića i RTV-a jer je upravo predsednik Pokrajinske vlade aprila prošle godine zvučao prilično rezolutno kada je izjavio ovo:

„Mi smo pre godinu i nešto dana završili što se našeg udela tiče i rekli smo da smo mi limitirani sa stanovišta finansija u odnosu na ono što smo ranije radili, i da sve dalje oni razgovaraju sa Republikom“, kazao je 23. aprila 2021. novinaru VOICE-a predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

Početkom decembra 2019. godine pak Mirović je, kako bi to rekli ovdašnji mediji, „zagrmeo“ govoreći o potraživanjima RTV-a:

„Zgrada je završena, za nameštaj ćemo obezbediti sredstva kad se koriguje cena na niže, a za TV tehniku treba jednim delom da se potrudi i sama RTV. Ja nisam Deda Mraz da im tako delim 5, 10, 15, 20 miliona evra, to kod mene teško ide, a pored toga imamo i druge probleme u Vojvodini. Pred nama je 2020, nadam se useljenju, što pre, jedan deo tereta treba da podnese i RTV, i oni imaju prihode, nije valjda da su kompanija bez prihoda…“

Da nije bilo razgovora sa Pokrajinom pre dolaska Klema na čelo RTV-a (jula proše godine, nakon što je direktoru Miodragu Koprivici istekao mandat), potvrdio je i Mirović, aprila prošle godine, rekavši da predstavnici RTV-a sa njim nisu razgovarali o dodatnoj pomoći. To je dodatno za VOICE potvrdio i tadašnji generalni direktor Koprivica navodeći i razloge:

„Predsednik Pokrajinske Vlade Igor Mirović je u potpunosti u pravu da je Pokrajina svoje obaveze ispunila i da Radio-televizija Vojvodine sredstva za dalje opremanje  može da očekuje samo od Republike Srbije. Ovo, tim pre što je JMU ‘Radio-televizija Vojvodine’ 20.10.2020. godine dobila upotrebnu dozvolu za objekat na adresi Kamenički put 45, koja je u vlasništvu Republike Srbije, a za koju pravo korišćenja, po Zaključku Vlade RS, ima upravo JMU RTV“, objasnio je Koprivica.

Koprivica je tada zvučao opistimistički kada je naveo da je „RTV na vezi sa Vladom Srbije preko Ministarstva za kulturu i informisanje“ i da je potpredsednica vlade i resorna ministarka Maja Gojković posetila RTV. „To je bila jedna od prilika da razgovaramo o završetku opremanja. Uključeno je i Ministarstvo finansija i nadamo se da će, ako ne do kraja godine, onda svakako 2022. godine biti odobrena sredstva za završetak opremanja.“

Vidimo kako se to sve okončalo. Tako što je RTV svuda – navodno, čak i kod, sad već bivšeg gradonačelnika Novog Sada – naišao na, recimo to ovako, „manjak entuzijazma“, pa je Banovina ipak (pre)ostala kao jedina adresa kojoj su mogli da se obrate; po ko zna koji put.

Nekom je to bio obični odlazak u Banovinu, nekom pre kao „odlazak u Kanosu“.

Denis Kolundžija (VOICE)