Veći broj radnika fabrike Hačinson iz Rume pre isteka ugovora na određeno vreme dobilo je otkaz zbog smanjenog obima posla, početkom aprila usred vanrednog stanja. Time nije prekršen Zakon o radu, ali se dovodi u pitanje opstanak onih koji nemaju druge izvore prihoda.
„Pozvani smo da dođemo u dva sata popodne na sastanak, iako smo taj dan bili treća smena, da bismo se dogovorili šta će biti dalje jer firma neko vreme neće raditi. Kada smo došli, sačekali su nas poređani ugovori o prekidu rada”, navodi otpušteni radnik koji je tražio da ostane anoniman. On dodaje da ne može tvrditi koliko radnika je otpušteno jer je isprva nezvanično čuo da se radi o 100 ljudi, a kasnije da ih je 300 ili 350.
Prema njegovim rečima, nikakve prethodne najave nije bilo, iako se obim posla postepeno smanjivao od decembra prošle godine. Od tada je fabrika radila sa prekidima, koji su radnicima računati kao godišnji odmori. Iz kompanije Hačinson do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovore na pitanja u vezi sa otpuštenjem radnika.
Iako Zakon o radu omogućava da zaposleni može raditi pod ugovorom na određeno vreme maksimalo dve godine u kontinuitetu, Ranka Savić, predsednica Asocijacije nezavisnih i slobodnih sindikata, tvrdi da je ovo čest predmet zloupotrebe, čak i u državnim firmama gde postoje slučajevi da zaposleni rade pet, deset ili 15 godina sa ugovorom na određeno vreme.
„Sindikat je neprestano upozoravao da ćemo doći u situaciju da svaki poslodavac radi šta hoće i kako hoće, u cilju zaštite svog profita i svog kapitala – i to je upravo sada slučaj jer su otpuštanja radnika tokom vanrednog stanja posledica forsiranja fleksibilnih oblika rada”, navodi Savić.
Kasnile maske
Otpušteni radnici navode da su od mera zaštite u Hačinsonu imali obezbeđena dezinfikaciona sredstva i da im je merena temperatura svakodnevno, ali da su zaštitne maske dobili tek dve nedelje nakon uvođenja vanrednog stanja, iako u pogonu stoje „rame uz rame”.
Veliki broj ljudi se zbog sličnog problema javio portalu Radnik.rs. Urednik Miloš Vučković za VOICE objašnjava da otpušteni nemaju na raspolaganju nikakve mehanizme u ovim situacijama.
„Iako ugovor o radu na određeno vreme zaposlenima nije istekao, sam ugovor je zaključen zbog povećanja obima posla, a tokom vanrednog stanja obim posla kod velikog broja poslodavaca je opao i poslodavac može da raskine ugovor”, navodi Vučković i dodaje da poslodavci mogu odlučiti da zadrže radnike, i one koje angažuju na određeno vreme, ukoliko procene da ekonomske mere vlade pomažu da prebrode krizu.
„Niko nije u prilici da traži novi posao“
Hačinson je francuska firma, koja je kao strani investitor dobila nemale subvencije i olakšice za kupovinu zemljišta, navodi Ranka Savić. Ona dodaje da je to velika kompanija, koja nema problematične bilanse, te da je sigurno bila u mogućnosti da – na primer – pošalje zaposlene na kolektivni godišnji odmor. To se savetuje i u vladinoj Uredbi o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja (i u objašnjenju Uredbe).
„Usled smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog (član 116. Zakona o radu), poslodavac može uputiti zaposlene na ‘prinudni godišnji odmor’ (45 radnih dana ili i duže u skladu sa Zakonom) i tada zaposleni imaju pravo na naknadu zarade minimalno 60 posto od prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, uz to zarada ne može biti manja od minimalne”, navodi se u Uredbi.
Vlada je usvojila i Program ekonomskih mera za podršku privredi Srbije pogođenoj posledicama epidemije kako bi očuvala zaposlenost i pomogla privrednim subjektima kojima je otežano poslovanje. Mere neće važiti za privredne subjekte koji su tokom vanrednog stanja umanjili broj zaposlenih za više od 10 odsto, ili privremeno prekinuli poslovanje pre 15. marta kada je proglašeno vanredno stanje.
Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović izjavio je za RTS da su se mnogi poslodavci koji su planirali da otpuste radnike „predomislili“ nakon najave mera vlade.
Nacionalnoj službi za zapošljavanje se mogu javiti i otpušteni radnici koju su prethodnih 12 meseci neprekidno (ili 18 meseci sa prekidima) u osiguranju kako bi ostvarili pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti. Naš anonimni sagovornik navodi da im je to rečeno tokom uručenja otkaza, ali da se to na njega ne odnosi jer je zaposlen deset meseci. Sem toga, u prekidu ugovora o radu radnika Hačinsona, navedeno je da će sve neisplaćene naknade i zarade biti izmirene u roku od 30 dana, kaže sagovornik.
Martinović dalje navodi da je oko dve hiljade ljudi tražilo novčanu naknadu (od 4300 ukupno prijavljenih na tržište rada u martu), ali da su to većinom ljudi koji se do sada nisu prijavljivali, a ne oni koji su izgubili posao tokom vanrednog stanja jer drastičnog povećanja prijava ljudi na tržište rada nema. Ranka Savić upozorava da brojka od 4300 ljudi nije konačna jer postoje oni koji nisu u mogućnosti da se na tržište rada prijave zbog ukidanja javnog prevoza ili nepoznavanja rada na računaru, ali je saglasna da masovnog otpuštanja po firmama još uvek nema mnogo. Ona napominje da će Asocijacija obaveštavati Vladu Srbije o slučaju u kompaniji Hačinson i sličnim slučajevima kada se kompanije ponašaju krajnje neodgovorno i nesolidarno.
„Mi ćemo tražiti od Vlade Srbije da te firme budu registrovane, kako bi im se oduzelo pravo na bilo kakvu pomoć države jer nisu pokazale ni solidarnost ni humanost”, navodi Savić.
Otpuštanja bilo i pre pandemije
Radnik koji je dobio otkaz u Hačinsonu navodi da je otpuštanja u ovoj firmi bilo i pre pandemije, ali ne ovako masovno. Razloga toga je, kako on zaključuje, zapošljavanje velikog broja radnika zbog dobijanja subvencija od države. Deo radnika, nakon isteka prvog ugovornog roka, bude otpušten uz navode da se radi o privremenom prekidu, ali oni nikada ne budu vraćeni na posao, navodi sagovornik.
Najveća muka je, kaže bivši radnik Hačinsona, to što sada živi u neizvesnosti. Niko ne zna do kada će ovo trajati i da li će posle tri-četiri nedelje, kada se situacija popravi, biti postepeno vraćani na posao, kako im je nezvanično rečeno u rukovodstvu fabrike.
„Meni posao treba, uklopio sam se sa kolegama i voleo bih da firma stane na noge. Navikao bih se i negde drugde, ali nemam ja više 18 godina da počinjem ispočetka”, navodi on i dodaje da zbog vanrednog stanja niko nije u prilici da traži novi posao.
„Baš je u nevreme. Ima dosta ljudi koji imaju velike kredite, i šta sada? Dok nas ne budu ponovo zvali, ako uopšte budu zvali, šta sa ratama, odakle?”
Tekst i foto: Darija Stjepić (VOICE)
Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!
