Skip to main content

Sebastijan Nađ: Za pobedu važniju od života

19. sep 2022. Biografija
4 min čitanja

Nađ je koristio kolut-bacanje, za šta je inspiraciju pronašao u svom ranom detinjstvu

Autori

Denis Kolundžija

Do ove godine ni na jednom rvačkom svetskom šampionatu nismo – kao Jugoslavija ili Srbija – uzeli četiri medalje, a onda na nedavno završenom, a prvom ikada održanom u Beogradu, takmičari Srbije u grčko-rimskom stilu osvojili su čak četiri zlatne medalje, čak četiri titule svetskih šampiona!

Sebastijan Nađ (kategorija do 63 kg), Mate Nemeš (do 67 kg) i Ali Arslan (do 72kg) pridružili su se „šampionskoj sedmorci“ koji su titule svetskih šampiona osvojili braneći boje Jugoslavije i Srbije: Zurabiju Datunašviliju (do 87 kg), koji je ove godine odbranio titulu iz 2021,  Viktoru Nemešu (šampion 2017), Davoru Štefaneku (2014), Refiku Memiševiću (1981), Sreti Damjanoviću (1971), Borivoju Vukovu (1963) i Stevanu Pišti Horvatu (1963. i 1966).

Najmlađem među osvajačima šampionskih pojaseva, dvadestpetogodišnjem Sebastijanu Nađu ovo je bilo prvo svetsko takmičenje u seniorskoj konkurenciji – i nije se po njega moglo bolje završiti.

„Olimpijski šampion iz Rija Davor Štefanek me je pitao da li mogu da osvojim zlato. Rekao sam da ne znam, a on mi je odgovorio da moram jer je Svetsko prvenstvo u Beogradu. Dodao je da ovo neću nikada da zaboravim, a pamtiće i ljudi u Srbiji“, rekao je Nađ nakon finalne borbe.

U borbi za zlatnu medalju i šampionski pojas savladao je Lerija Abuladzea iz Gruzije rezultatom 4:1. Prethodno je u polufinalu ubedljivo savladao Taleha Mamadova iz Azerbejdžana 5:0.

„Danas sam bio spreman da umrem u borbi, sve sam želeo da uradim kako bih pobedio (u finalu). Rvao sam bez greške i zadovoljan sam pobedom. Ovo je prvi put u karijeri da sam učestvovao na velikom seniorskom takmičenju u Beogradu, bilo je sjajno što sam imao podršku domaće publike.“

Jedan detalj iz svih borbi na Svetskom prvenstvu u rvanju u Beogradu Nađ je otkrio kolegi Marku Zakinskom sa Radio-televizije Vojvodine, inače našem redovnom konsultantu kada je reč o biografijama sportista iz Vojvodine.

„Tokom svih borbi na prvenstvu Nađ je koristio kolut-bacanje, za šta je inspiraciju pronašao u svom ranom detinjstvu“, ispričao mi je Mark. „Imao je oko pet godina i tada je voleo da dubi na glavi na betonu, i onda se tog događaja setio tokom borbi kada mu je zafalio ključni zahvat. Kako mi je rekao, taj zahvat je veoma ličio na to dubljenje na glavi, samo što je sada imao protivnika.“

Poznavaoci rvanja navode da je Nađova normalna telesna težina oko ili možda malo preko 70 kg,  što znači da je za ovo Svetsko prvenstvo morao dosta kilograma da skida. Zato je na strunjači izgledao da je mnogo krpuniji i jači od protivnika.

Nađ je rođen u Senti, ali je odrastao u Kanjiži. Njegov prvi klub bio je RK Potisje, u kom je bio  do 2017. godine kada prelazi u RK Spartak iz Subotice. Iako rvanje u Kanjiži ima zaista dugu traciju, do ove godine najsuspešniji Kanjižanin bio je Čaba Ferenc, jedini olimpijac iz tog mesta, višestruki državni prvak i reprezentativac, i osvajač zlatne medalje na Mediteranskim igrama u Splitu 1979.

Kanjižani sa kojim smo pričali o Sebiki, kako ga odmilja zovu, kažu da je u rvanju još od malih nogu i da se brzo mogao primetiti njegov talenat pa samim tim i njegov potencijal. Naravno, kako ističu, da se nije odmah znalo kako će mu se razvijati karijera – ipak rvanje nije naročito popularan sport – ali kad je krenuo da se takmiči – kao kadet i junior je više puta bio na korak od medalje, više puta je bio 5. na evropskim i svetskim takmičenjima sve do 2019. godine kada je osvojio prvu veliku medalju, drugo mesto na Evropskom prvenstvu za mlađe seniore – više nije bilo pitanje da li će osvojiti medalju na nekom velikom takmičenju, nego kad.

Od 2010. i prve titule državnog prvaka u pionirskoj kategoriji, Nađ je nanizao šampionske titule u svim uzrasnim kategorijama, da bi od 2020. bio neprikosnoven i u seniorskoj konkurenciji.

Kao član RK Potisje ih Kanjiže osvaja 2017. peto mesto na Evropskom prvenstvu u Sombathelju za takmičare do 23 godine. Te godine biva proglašen za sportistu godine u Kanjiži.

Dve godine kasnije, ovaj put kao takmičar RK Spartak iz Subotice, takođe na Evropskom prvenstvu za takmičare do 23 godine osvaja srebrnu medalju. Postaje sportista godine u Subotici.

Na seniorskim turnirima najviše klase postiže odlične rezultate. Na turniru „Ibrahim Mustafa“ (Egipat) 2021. osvaja prvo mesto. Na Gran priju Zagreb osvaja drugo mesto.

Ove godine na turniru „Jon Kornianu i Ladislav Simon“ (Rumunija) osvaja treće mesto. Na domaćem turniru  „Ljubomir Ivanović Gedža“ uzima prvo mesto. Na turniru „Dan Kolev“ (Bugarska) gubi u finalu i osvaja drugo mesto.

Na nedavnom seniorskom Evropskom prvenstvu u Budimpešti osvaja srebrnu medalju, izgubivši u finalu od Jafarova iz Azerbejdžana.

Kao član Sportske jedinice MUP-a, koja je osnovana aprila ove godine, osvaja prvo mesto na Svetskim policijskim igrama, koje su održane od 22. do 31. jula u Roterdamu.

Rvanje je i dalje najtrofejniji sport, svejedno da li gledate konačni skor takmičara bivše Jugoslaviju ili Srbije. Uprkos više hiljada godina postojanja, kao i činjenici da je bio prisutan još na antičkim Olimpijskim igrama, pre desetak godina njegov status olimpijskog sporta bio je privremeno ugrožen. Međutim, zahvaljujući sadašnjem predsedniku Svetske rvačke federacije, ujedno i članu Izvršnog odbora Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) Nenadu Laloviću, rvanje je ostalo u olimpijskoj porodici sportova.

Sebastijan Nađ, avaj, neće moći da se takmiči na narednim Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine. Razlog je – olimpijske kategorije u rvanju su 60, 67 ,77, 87, 97 i 130 kg, dakle nijedna u kojoj se Nađ takmiči. Njegova šansa su Igre u Los Anđelesu kada će, kažu upućeni, biti u najboljim takmičarskim godinama: evo, Datunašvili je prvo svetsko zlato uzeo sa 3o, a drugo sa 31 godinom života.

Rođen je 30. maja 1997. u Senti. Pohađao je osnovnu školu u Kanjiži a gimnaziju u Senti. Upisao je Fakultet sporta i fizickog vaspitanja u Novom Sadu.

Posle napornih priprema i takmičenja voli da pobegne u prirodu i peca, najrađe „na vodi“ u okolini Kanjiže i na Velebitskom jezeru.

Denis Kolundžija (foto: Wikimedia