Ukupna potraživanja poverilaca Jugoremedije iznose oko 27 miliona evra. Isplatnu grupu poverilaca prvog reda čine banke, poverioci drugog reda su zaposleni i Poreska uprava, dok su poverioci trećeg reda ponovo radnici i kooperanti Jugoremedije. Predstavnik radnika i kooperanata Vladimir Pecikoza navodi da radnici potražuju oko pet miliona evra, a kao prioritet priznato je potraživanje od oko 1,7 miliona evra, što predstavlja ukupno 12 plata. „Ostatak će dobiti samo ukoliko kupoprodajna ponuda bude dovoljno velika“, kaže Pecikoza za VOICE.
Prilikom prve prodaje Jugoremedije iz stečaja cena je iznosila 32 miliona evra, ali nije bilo zainteresovanih kupaca. Potom je cena prepolovljena, ali ni ona čak sedam puta nije prihvaćena. Poslednja cena iznosila je 760 miliona dinara (manje od 6,5 miliona evra) i to je ujedno poslednja cena ispod koje se neće prodavati imovina fabrike na zakazanim prodajama. Cena može biti manja samo ako se do nje dođe direktnom pogodbom sa potencijalnim kupcem.
Blizu 400 nekadašnjih radnika Jugoremedije na takvu vest čeka od 2012. kada je proglašen stečaj. Ovog puta se ispostavilo da od prodaje nema ništa, jer Odbor poverilaca tvrdi da je stigla bolja ponuda o kojoj tek treba da se razgovara.
Pecikoza objašnjava da je turska firma Birgim Avrupa, dugogodišnji partner i jedan od najvećih poverilaca Jugoremedije, spremna da otkupi fabriku i ponovo pokrene proizvodnju. „Birgim je poverilac sa preko milion evra potraživanja i oni imaju svog predstavnika u Odboru poverilaca. Upravo oni nisu hteli da prihvate ponudu firme Project one jer ne bi naplatili ni jedan evro svojih potraživanja“, pojašnjava Pecikoza.
Najveći poverilac Jugoremedije u stečaju je Heta real koja je poslovala u sklopu sada već propale Hipo banke. Prema rečima Vladimira Pecikoze, oni su godinama tražili strateškog partnera bez uspeha, pa je Jugoremedija bankrotirala. „Kada je Hipo banka bankrotirala, stečajni upravnik 2013. dao je u zakup Jugoremediju novosadskom preduzeću Union medic na period do 2016. Tokom zakupa bilo je angažovano između 50 i 100 radnika od ukupno 450 koliko je radilo u fabrici pre stečaja“, navodi Pecikoza.
Vlasnik Union medica je Milan Selaković, član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije. Njega Pecikoza optužuje da je pre odustanka od daljeg zakupa Jugoremedije prebacio dozvole za proizvodnju lekova na Union medic (dozvole inače izdaje Agencija za lekove), zbog čega je i stečajni upravnik Radovan Savić pokrenuo krivični postupak. Borba radnika se tu nije zvršila, jer već godinama vode spor sa bivšim zakupcem koji odbija da vrati dozvole za proizvodnju i promet lekova, što dodatno umanjuje interesovanje potencijalnih kupaca.
Ko je Jovica Stefanović Nini
Jovica Stefanović je osamdesetih otvorio malu nišku firmu „Nini“. Zbog veza sa Smiljkom Kostićem, tadašnjim direktorom Duvanske industrije Niš (DIN), bio je jedan od ekskluzivnih distributera cigareta niške fabrike. Tokom 1998, nakon afere s fabrikom DIN i hapšenja Smiljka Kostića, Jovica Stefanović je napustio zemlju. Osumnjičen je za krivična dela zloupotrebe službenog položaja i zloupotrebe ovlašćenja u privredi od oko dva miliona dinara izvršenih tokom poslovanja s DIN-om i Srpskom komercijalnom bankom i drugim bankama i firmama u gradu.
U Srbiju i Niš vratio se 2003. pošto mu je Okružno tužilaštvo iz Niša ukinulo pritvor i nacionalnu poternicu koja je bila raspisana za njim zbog pomenutih krivičnih dela. Položio je kauciju od 250.000 evra. Jovici Stefanoviću ponovo je „krenuo“ biznis nakon 5. oktobra, jer je za veoma kratko vreme uspeo je da od gazde male niške firme „Nini“ postane vlasnik poslovne imperije.
Stefanović je poznat i iz afere o privatizaciji Srboleka. Kompanija Srbolek je privatizovana 2005. a Savet za borbu protiv korupcije je tokom 2010. Vladi Srbije dostavio izveštaj o privatizaciji Srboleka u kom navodi da je Stefanović nezakonito stekao akcije preduzeća. Nakon toga je usledilo i njegovo hapšenje u novembru 2010. zbog sumnje da je oštetio ovu farmaceutsku kompaniju za više od pet miliona evra.
Ponovo je uhapšen 2012, zajedno sa bivšim direktorom Jugoremedije Zlatkom Markovićem i direktorkom preduzeća „Nini“ Olgom Antić, pod sumnjom da su zloupotrebom službenog položaja na štetu Jugoremedije Stefanoviću pribavili korist od oko 7,5 miliona evra.
Kako su mediji pisali, od marta 2006. godine do februara 2007. godine oni su uvećavali fakture za nabavku sirovina za proizvodnju lekova Jugoremedije od preduzeća Jaka 80 iz Radoviša koje je tu istu sirovinu poreklom iz Indije nabavilo po 70 puta nižoj ceni od prodajne. Na osnovu tako uvećanih faktura osumnjičeni su pribavili imovinsku korist preduzeću Jaka 80 u ukupnom iznosu od 396 miliona dinara, a na štetu Jugoremedija.
Takođe, na isti način preduzeće „Nini“ je nabavljalo sirovinu od inostranih dobavljača iz Indije, Nemačke i Italije po 50 puta nižoj ceni od prodajne preduzeću Jugoremedija. Na osnovu tako uvećanih faktura pribavljena je imovinska korist preduzeću „Nini“ u iznosu od 177 miliona dinara, a na štetu Jugoremedije. Uvećevanjem faktura pribavljena je ukupna korist preduzećima „Nini“ i Jaka 80 u ukupnom iznosu od 590 miliona dinara (oko 7,5 miliona evra).
Trinaest godina kasnije Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal je 25. decembra 2019. Stefanovića oglasio krivim za pomenuto krivično delo. Osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 7.11.2012. do 06.09.2013. godine.
Sud je obavezao privredna društva Jaka 80 u stečaju i MD „Nini“ u stečaju da na ime imovinske koristi koja im je pribavljena izvršenjem krivičnog dela – 683 miliona, odnosno 183 miliona dinara, uplate u korist budžeta Republike Srbije, u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Okrivljeni Zlatko Marković i Olga Antić oslobođeni su optužbe. Protiv ove presude stranke u krivičnom postupku mogu izjaviti žalbu Apelacionom sudu u Beogradu. Redakcija VOICE u dva navrata tražila je od Višeg suda tekst presude, ali je portparolka Višeg suda Tatjana Nešić navela da „pisani otpravak presude nije još uvek izrađen, imajući u vidu obimnost spisa predmeta kao i brojnost izvedenih dokaza tokom postupka“.
Od izvoza od 50 miliona dolara do stečaja
Jugoremedija je prošla dug i trnovit put, poput zemlje u kojoj je nastala i koje više nema. Da li će Jugoremedija nastaviti da živi sa nekim novim vlasnikom i da li će on izabrati da se bavi proizvodnjom lekova ili nekom drugom delatnošću – za sada nije poznato.
Prema rečima Vladimira Pecikoze, fabrika je u proizvodnom stanju i mogla bi vrlo brzo da otpočne proizvodnja u njoj. „Razlog za to je što je neposredno pred stečaj izgrađen nov proizvodni pogon vredan 12 miliona evra. Jedini problem predstavlja dotrajali vozni park za transport lekova“, navodi on.
Prema njegovim rečima, pomenuto investiciono ulaganje trebalo je Jugoremediji da omogući dugoročnije poslovanje, ali je došlo do bankrota usled raznih okolnosti. „Okidač je bio tužba Jugohemije koja je sudski potraživala 50 miliona dinara na ime udela u vlasništvu akcija Jugoremedije. Pravosnažno presudom Jugoremedija je obavezana da Jugohemiji sa kamatama isplati 180 miliona dinara“, navodi on.
Pecikoya navodi da je dogovor bio da se Jugohemiji, umesto novca, potraživanja isplate u lekovima. „Oni su uzimali samo najtraženije lekove na tržištu i samim tim su nam zatvorili tržište. Uz to, imali smo i kredit kod Hipo banke. Tražili smo mogućnost da taj kredit refinansiramo, ali nam nijedna banka nije izašla u susret. Od turskog Birgima stizala nam je određena finansijska pomoć, ali nam dugoročno ona nije pomogla, pa je 2012. proglašen stečaj“, navodi Pecikoza.
Jugoremedija ponovo ponuđena na prodaju
Stečajni upravnik zrenjaninske „Jugoremedija“ oglasio je novu prodaju te fabrike lekova javnim nadmetanjem po početnoj ceni od 762,7 miliona dinara.
Na prodaju je ponuđen industrijski kompleks sa opremom i mašinama, 28 vozila, inventar i zalihe, ali i intelektualna svojina, odnosno 24 žiga, navedeno je oglasu.
Pravo na kupovinu imaju sva pravna i fizička lica, a javno nadmetanje održaće se 16. aprila u Zrenjaninu.
Do sada je bilo više pokušaja prodaje „Jugoremedije“, a poslednji neuspeli pokušaj bio je krajem 2019. godine metodom neposredne pogodbe.
Odbor poverilaca odbio je ponudu kompanije „Project One“ od 470 miliona dinara za Jugoremediju, a interesovanje da kupi ovu fabriku pokazala je turska Birgim Avrupa, rekao je za tada predsednik odbora poverilaca Vladimir Pecikoza.
Fabrika lekova je u stečaju od 2012. godine.
(Beta)
Prema rečima Zdravka Deurića, u momentu kada je došlo do naglog pada proizvodnje u Jugoremediji zbog visokih potraživanja i problema oko obezbeđivanja sirovina i repromaterijala, Hipo banka je pokrenula stečajni postupak. Dodaje i da je Hipo banka kasnije svoja potraživanja prodala investitionom fondu iz Češke koji je nedavno hteo preko beogradske ekpoziture da kupi imovinu Jugoremedije.
Deurić, koji je sa nekoliko saradnika takođe hapšen zbog navodnih zloupotreba (suđenje i dalje traje), tvrdi da je teško pomisliti da će Jugoremedija stati na noge i ostati da se bavi farmaceutskom proizvodnjom. „Svih osam godina sve paralele za naše lekove su uvezli pojedinci i dobili dozvole za to. Mi smo pokrivali oko sedam odsto tržišta, a sada smo u poziciji da neki privatnici uvoze te lekove i od toga zarađuju“, smatra on.
Za njega, kako kaže, zvuči neverovatno da neko dođe u posed novog pogona i da za to plati samo četiri miliona evra. „Drago mi je što je Odbor poverilaca odbio takvu ponudu, jer je nepihvatljiva i zbog toga što se potencijalni kupac ne bavi ovom branšom i ne bi nastavio farmaceutsku proizvodnju. Ovoj fabrici samo su potrebne supstance da bi se pokrenula proizvodnja. To dokazuje period kada je fabrika bila u zakupu jer je pokrenuta za svega mesec dana i taj zakupac ovde je zaradio lepe novce, a čak je i preneo na svoju firmu licence za lekove“, zaključuje Deurić.
Do tada ljudi koji su nekada radili u Jugoremediji i dalje čekaju. Neki od njih čekaju da steknu uslov za odlazak u penziju, a pitanje je da li će je dočekati. Prema rečima njihovih predstavnika, neki od bivših radnika Jugoremedije našli su drugi posao i bukvalno preživljavaju, a neki su nažalost i umrli. „Svi smo mi stradalnici i gubitnici u sopstvenoj zemlji“, poručuje Deurić.
(Kraj)
Darko Šper (VOICE)
Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!
