Srbija se saglasila sa Zagrebačkom deklaracijom koja je usvojena na majskom onlajn Samitu EU-Zapadni Balkan, ali se već godinama ponaša kao da je zaboravila da vodi pregovore sa Evropskom unijom, ističu sagovornici Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE). Poređenja radi, od 2014. godine, Srbija je otvorila 18 od 35 poglavlja, a Hrvatska je za nepunih šest godina potpuno završila pregovore sa EU.
Podsećanja radi, Zagrebačkom deklaracijom koju su nakon Samita usvojili lideri Evropske unije uz konsultacije sa liderima Zapadnog Balkana, potvrđena je “nedvosmislena podrška evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana”. Takođe, davanje zelenog svetla za otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom u martu pokazalo je da je pažnja EU bila usmerena na region.
U Zagrebačkoj deklaraciji navodi se i da su “partneri sa Zapadnog Balkana potvrdili svoju posvećenost evropskoj perspektivi kao svoj strateški izbor”, i time poslali poruku da odgovornost za tempo napretka na evropskom putu ne zavisi samo od Brisela nego od samih država kandidata. Međutim, koliko je članstvo u EU zapravo strateški izbor Srbije, kada se osvrnemo na dosadašnje rezultate?
Srbija je formalno započela pregovore o pristupanju u januaru 2014. godine. Od tada je otvoreno 18 od 35 poglavlja, a dva su privremeno zatvorena. Hrvatska je za to vreme, tačnije za nepunih šest godina, završila celokupan proces pregovora. Za sada jedina država kandidat osim Srbije, jeste Crna Gora (Severna Makedonija i Albanija još uvek nisu formalno otvorile pregovore), koja je pregovore započela 2012, otvorila je 32 od 33 poglavlja, a privremeno zatvorila tri.
Tempo otvaranja poglavlja se u Srbiji usporava iz godine u godinu, dok kod usklađivanja zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU imamo višegodišnja kašnjenja. Osim toga, mesto šefa/šefice pregovaračkog tima Srbije sa EU upražnjeno je od septembra.
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Vladimir Međak ističe da samim održavanjem Samita u vreme pandemije, Brisel šalje poruku da proširenje jeste na njihovoj agendi. Međutim, dodaje da to nama kao državi koja pregovore vodi već šest godina ne donosi promene.
“Mi smo država koja vodi pregovore, imamo pregovarački okvir, poglavlja, merila… Nema potrebe da Srbiji neko svakodnevno potvrđuje da će jednog dana, nakon što ispuni uslove, postati članica. Problem je to što se iz načina na koji se Srbija ponaša čini kao da smo zaboravili na to da vodimo pregovore”, kaže Međak za VOICE.
On podseća na to da je Evropska komisija još 2011. godine istakla da Srbija može da ispuni sve uslove u roku od pet godina, ako upregne sve svoje kapacitete.
„Međutim, mi nakon šest godina pregovora nismo došli ni do pola puta. Imamo ozbiljna kašnjenja od po tri godine u poglavljima 23 i 24, kao i sa promenom Ustava. Imamo još devet poglavlja za koja nismo ispuniili merila za otvaranje. Ne možemo da kažemo da je naš deo posla završen i da čekamo Brisel. Činjenica da nismo predali pregovaračku poziciju za poglavlja 10 i 28 već tri, odnosno četiri godine od kako smo dobili pozive za to, pokazuje koliko evropske integracije nisu prioritet“, ističe Međak.
Sa njim se slaže i Nikola Burazer, izvršni urednik portala European Western Balkans, koji ukazuje na to da je zahvaljujući trenutnom tempu gotovo izvesno da Srbija neće postati članica EU do 2025, kako je predviđeno Strategijom za Zapadni Balkan,
“Ukoliko se brzina napretka ne promeni, pitanje je hoće li Srbija postati članica u toj deceniji. Čak i da ostavimo po strani utiske o uspešnosti, jasno je da Srbija nije ni blizu ispunila sopstvene zacrtane ciljeve, budući da je stupanjem na dužnost ove vlade 2016. godine najavila potpuno usaglašavanje sa zakonodavstvom EU, odnosno zatvaranje svih poglavlja do 2019. godine. Trenutno deluje da za sopstvenim ciljevima kaska najmanje još jedan mandat vlade“, ističe Burazer.
Posledice antievropske retorike u Srbiji
Osim podsećanja na to da su same države kandidati odgovorne za svoj uspeh na evropskom putu, Zagrebačkom deklaracijom se prvi put navodi da “kredibilitet posvećenosti EU takođe zavisi i od jasne komunikacije vlasti Zapadnog Balkana prema javnosti, odnosno stanovništvu svoje zemlje, da je članstvo u EU zapravo izbor nas samih”.
“Ovo se kod nas često zaboravi. Članstvo u EU se predstavlja kao nešto na šta smo naterani. Imali smo izjave naših ministara da moramo da uđemo u EU zato što mozak kaže da je to dobro, dok je srce na drugoj strani”, ističe Međak.
On objašnjava da datom odredbom Zagrebačke deklaracije EU kaže da “imate budućnost u EU, ali morate da budete privrženi tome”, dok će se privrženost meriti kroz način na koji vlast komunicira sa javnošću.
Upravo komuniciranje srpskih vlasti s javnošću bilo je nedavno predmet naslova širom sveta. Naime, pandemija kovida-19 nije donela sa sobom jedino žrtve, karantin i vanredno stanje, nego i jasno iskazan afinitet predsednika Srbije Aleksandra Vučića ka Kini.
Njegova izjava da je “evropska solidarnost samo bajka na papiru”, izazvala je reakcije na globalnom nivou. Međak ističe da će pisanje domaćih medija i izjave političara za vreme pandemije ostaviti ozbiljan trag u EU, a da smo zahvaljujući tome postali predmet analize i prismotre.
“Kad god neko priča o kineskoj kovid diplomatiji, on pokazuje slike bilborda iz Srbije. Postali smo ‘frontraner’ prokineske propagande u Evropi. Do sada su nas gledali kao ruskog trojanskog konja, sad smo postali i kineski. Dospeli smo na naslovne strane svetskih medija kada se priča o kineskoj ‘mekoj’ diplomatiji. Poruku predsedniku o ‘smrti evropske solidarnosti’ su i te kako čuli u Briselu i prestonicama EU. Bojim se da će ostati trajna fleka i da je šteta učinjena, nepopravljiva“, smatra Međak.
Svakako, reakcija EU na pomenute izjave srpskih političara jeste od najvećeg značaja, s obzirom na to da naši sagovornici ukazuju na činjenicu da je upravo EU najveći donator Srbiji, i to ne samo tokom pandemije, poplava iz 2014. ili svetske krize 2008. Stoga, postavlja se pitanje da li ponašanje srpskih vlasti tokom pandemije može da izazove posledice po evrointegracije Srbije?
“Postoji realna mogućnost da bi neko u EU ili neka članica EU mogla postaviti pitanje – zašto mi ovoj zemlji dajemo novac, povoljne kredite, i promovišemo investicije, kad nas ovako tretiraju? Zagrebačka deklaracije jasno utvrđuje da će povećanje pomoći EU zavisiti od konkretnog napretka u oblasti vladavine prava i poštovanja EU vrednosti, a nova metodologija pregovora usvojena u martu, jasno govori o ‘reverzibilnosti procesa’“, upozorava Međak.
Srbija još uvek nije odlučila da li će prihvatiti novu metodologiju proširenja, ali je zato prihvatila Zagrebačku deklaraciju koja se velikim delom oslanja na nju. Jedna od novina nove metodologije jeste što će deo godišnjeg izveštaja za države kandidate da bude i monitoring izveštavanja vlasti i javnog nastupa političke elite u državama na putu ka EU.
Potpredsednik EPuS-a izdvaja peti član Zagrebačke deklaracije u kojem piše da podrška koju je EU dala daleko prevazilazi podršku bilo kog drugog partnera, i da to treba jasno da se promoviše.
„Ovo je ozbiljna poruka da komunikacija treba da se promeni. Odjednom je nakon usvajanja deklaracije usledila priča, čak i u skupštini, od strane predsednika i premijerke, da EU daje novac. U Beogradu su se pojavili i bilbordi sa plavim zastavama uz zahvalnost EU što je najveći donator. Promena retorike u Srbiji je direktna posledica deklaracije“, zaključuje Vladimir Međak.
Da li je šteta po stav građana već načinjena?
Naši sagovornici ističu da medijske kampanje koje u fokusu imaju antievropsku politiku ostavljaju posledice po spoljnopolitički stav građana Srbije.
“Po prvi put prošle godine se desilo da omladinska populacija bude više protiv EU nego za. To je direktna posledica postojeće medijske kampanje, koju je kovid-19 zapravo demaskirao, i uveličao kao lupa“, objašnjava Međak.
Apel za Evropu
Samit EU-Zapadni Balkan bio je i povod da grupa nevladinih organizacija i intelektualaca uoči njega uputi Apel za Evropu, u kojem je od predsedništva EU i Evropske komisije zatražena podrška za proevropske i antinacionalističke snage u Srbije.
“Stabilnost, demokratizacija i mir u regionu nisu mogući bez stabilnosti, demokratizacije i mira u Srbiji. Stoga plediramo da se na predstojećem Samitu EU i Zapadnog Balkana u Zagrebu 6. maja, posvećenom trenutnoj i dugoročnoj borbi s pandemijom, imaju u vidu i posebne okolnosti kao što je opasna stagnacija demokratije u Srbiji”, navodi se u Apelu za Evropu.
Oni su od EU zatražili da podrži zahteve proevropskih i demokratskih snaga da se u Srbiju vrati parlamentarizam i da Skupština Srbije povrati svoju funkciju nadzora nad radom izvršne vlasti i predsednika Republike.
Osim toga, traže od EU da zahteva poštovanje slobode medija i pruži adekvatnu podršku svim institucijama koje građane Srbije obaveštavaju o vrednostima i značaju EU za razvoj demokratije i bolji život građana, kako bi javnost dobila uvid u prave vrednosti EU i potencijal razvoja zemlje u njenim okvirima.
Međutim, jedna od potpisnica Apela, narodna poslanica Gordana Čomić smatra da se majski Samit Zagrebačkom deklaracijom skoro uopšte ne bavi stagnacijom demokratije u našem regionu.
“Postoje najmanje tri razloga zašto je to tako: prvi, jer će se time baviti izveštaji Evropske komisije o napretku pojedinih država, drugi – jer nova metodologija proširenja podrazumeva političke kriterijume koji se tiču stanja demokratije, i treći – jer postoji izveštaj Fridom hausa o ‘hibridnim režimima’ koji će EU sasvim sigurno vrlo ozbiljno uzeti u obzir”, ističe Gordana Čomić.
S druge strane, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je u svom uvodnom izlaganju na Samitu da je važno da se nastavi sa reformama, vladavinom prava, demokratskim vrednostima i borbom protiv korupcije, jer su one suštinske.
Nikola Burazer za VOICE ističe da su građani Srbije i pre pandemije imali pogrešnu sliku o količini međunarodne pomoći i investicija koje dolaze iz različitih zemalja, budući da dominacija Evropske unije u ovim kategorijama nije bila adekvatno prepoznata.
„Ljudi su daleko potcenjivali količinu pomoći iz EU, a precenjivali pomoć iz Rusije, Kine i drugih zemalja. Bez sumnje je tome najviše uzrok medijska slika koje se stvarala. U vremenu pandemije, kada je međunarodna pomoć postala izuzetno važno i osetljivo pitanje, ovaj disbalans postaje još očigledniji. Kineska pomoć stiže uz pompu i obećanja o ’čeličnom prijateljstvu’, dok pomoć iz EU dolazi gotovo neprimetno. Svakako da će sve ovo imati uticaj na negativnu percepciju građana Srbije o EU, budući da će se o njoj stvoriti slika da nije htela da pomogne kada je bilo najvažnije“, objašnjava Burazer.
On dodaje da činjenice ne govore u prilog ovoj slici, ali činjenice nažalost i nisu od velikog značaja kada je u pitanju medijska propaganda.
Sandra Maksimović (VOICE)
Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!
