Skip to main content

Subotička industrija Zorka: Istorijsko zagađenje za buduće generacije

27. Sep 2021. Analitički članci
7 min čitanja

Malo novca, mnogo odgovornosti…

Uprkos prijavama meštana i aktivista na kvalitet vazduha u obližnjim delovima grada, postrojenje „Zorka-Klotild-Agrotehnohem“ nastavlja s proizvodnjom sredstava za zaštitu bilja. Pored toga, ova kompanija posluje na području nekadašnjeg kompleksa hemijske industrije „Zorka“, iako od 2004. godine ne postoje detaljne studije procene uticaja koje je njena višedecenijska proizvodnja imala na životnu sredinu. Nacrt novog Prostornog plana Republike Srbije svrstava ovo područje u grupu alarmantno zagađenih zemljišta, a još je izveštaj Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd iz 2011. konstatovao prisustvo radioaktivnosti u podzemnim vodama na jednom mernom mestu. Više od deceniju nakon toga, Gradska uprava Grada Subotice i dalje nije počela s sanacijom prostora, za koju tvrde da prevazilazi kapacitete i nadležnosti lokalne samouprave.

„Da li ste nekada osetili miris proleća ili jeseni“, upitao je meštanin mesne zajednice „Dudova šuma“ pokazujući na usahli list pored puta, i odmah odsečno odgovorio, „niste“. Potom je nemim pogledom usmerio pogled ka nebu na severozapadu, čime je ujedno uputio i na razlog zbog kojeg godišnja doba više ne dolaze u ove krajeve. Naime, na svega nekoliko kilometara udaljenosti nalazi se područje nekadašnjeg kompleksa hemijske industrije „Zorka“, jednog od onih postrojenja za koja se kaže da su bili „jugoslovenski giganti“, urezanih u sećanje subotičke radničke klase.

Međutim, teški metali i ostale štetne sirovine koje su se koristile u ovoj proizvodnji mineralnih i veštačkih đubriva su se tokom godina nataložile u zemljištu. Svojim prekomernim prisustvom, ovi hemijski skupovi atoma i molekula mogu da imaju negativan uticaj na životnu sredinu i organizme koji od nje zavise.

Napušteno područje nekadašnjeg kompleksa hemijske industrije „Zorka“, jednog od postrojenja za koja se kaže da su bili „jugoslovenski giganti“

Pojedini stanovnici Subotice bili su posebno glasni kada je reč o posledicama koje bi ovakva vrsta zagađenja mogla da ima i po njihovo zdravlje. Pogoni i objekti kompleksa „Zorke“ su napušteni i sravnjeni s zemljom, ali je omaleno i izdvojeno postrojenje za proizvodnju pesticida i herbicida „Zorka-Klotlid-Agrotehnohem“ nastavilo da radi.

Iako aktivno, ovo preduzeće se ne nalazi u Lokalnom registru izvora zagađenja za 2020. godinu, što čudi jer je na tom spisku bilo 2018. i 2019. godine. Za prethodnu godinu, kako tvrde iz Sekretarijata za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, pomenuta kompanija nije dostavila podatke.

I na nebu

Firma „Zorka-Klotlid-Agrotehnohem“ ima kapacitet za godišnju proizvodnju od oko 400.000 litara gotovog proizvoda iz široke palete navedene u portfoliju. Pored sredstava za zaštitu bilja, njihove aktivnosti su proizvele i nekoliko građana koji su se žalili na nesnosan smard koji dopire iz postrojenja, koji je posebno nepodnošljiv zbog velike izloženosti područja vetru koji raznosi taj neprijatan miris.

Jedan od „Zorkinih“ proizvoda u rukama našeg sagovornika

-Neprijatnosti i njihove posledice zavise od toga šta je „na traci“, priča stanovnik koji živi u blizini industrijskog kompleksa saradniku „Agrosmarta“. – Ponekad mi curi nos kao kod prehlade, suze oči, nadražene su mi glasne žice. Nekada se desi i da osećam i peckanje pluća. Međutim, obrazac postoji – dan-dva nakon što osetim isparenja, počinju da se pojavljuju ovi simptomi“.

Ipak, izveštajem inspekcije Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine iz 2020. godine konstatovano je, na osnovu merenja koje je sprovela laboratorija koju je angažovala „Zorka-Klotild-Agrotehnohem“, da na ispitivanim tačkama nije prekoračena vrednost stirena – polutanta koji se tokom sagorevanja emituje u vazduh, a koji u malim količinama utiče na iritaciju nosa i grla.

Zvezdan Kalmar, koordinator programa Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), ističe da bez postojanja sveobuhvatne studije uticaja, ne može se s sigurnošću reći koliki je štetan otisak koji ostavlja ova hemijska proizvodnja.

-Nije uspostavljen, niti postoji pouzdano praćenje kvaliteta vazduha, zemlje i vode na tom području. Pored toga, inspekcijski nadzori i merenja se najavljuju, vreme i mesto uzorkovanja su poznati. Ne govorim napamet – najavom kontrole operatera dolazi do značajnog smanjenja štetnih aktivnosti kompanije, da li u vremenu ili obimu proizvodnje, objašnjava Kalmar.

Dragana Vidojević, šefica odseka za indikatora i izveštavanje pri Agenciji za zaštitu životne sredine (SEPA), kaže da se pojedina industrijska postrojenja koja su istraživali nalaze upravo u blizini urbanih zona ili na obalama reka.

-Usled ovoga, treba voditi računa o prisustvu i rasprostranjenosti dominantnih pritisaka koji dovode do degradacije zemljišta pretežno pod uticajem čoveka. Lokalne samouprave su po zakonu u obavezi da sprovode monitoring zemljišta koji uključuje i lokacije pod povećanim rizikom, kao što su i lokacije sa istorijskim zagađenjem, naglašava ona.

S druge strane, obaveza zagađivača je da obezbedi kontinuiran monitoring ispuštanja štetnih materija u vazduh.

U tom smislu, ne ohrabruju rezultati izveštaju SEPA-ekvaliteta vazduha za 2020. godinu, gde se pominje da je Subotica od 2016. godine svaki put bila svrstana u III kategoriju – područja s prekomerno zagađenim vazduhom.

I na zemlji

Agencija za zaštitu životne sredine je svrstala industrijski kompleks „Zorka“ na listu 32 industrijske lokacije u Srbiji za koje se pretpostavlja da su zagađene. Kao posebno zabrinjavajuć podatak navode prekoračene granične, ali i remedijacione vrednosti za elemente – arsen, kadmijum, olovo, kao i PAH jedinjenja, u koje spadaju i benzo(a)piren i stiren.

Sirovine za proizvodnju u „Zorki“, čiji je godišnji kapacitet oko 400.000 litara gotovih proizvoda

Teški metali su sastavni deo ekosistema, ali čovekove aktivnosti mogu da doprinesu njihovom nesrazmernom povećanju, što može da ima negativne posledice po ljude i životnu sredinu. Oni se najčešće oslobađaju tokom aktivnih ili dugotrajnih industrijskih procesa proizvodnje. Kada se u većoj meri rasprše po zemljištu, vodi i vazduhu, onda se može govoriti o potencijalno kontaminiranoj lokaciji. Izloženost dejstvu teških metala na duže staze može da izazove i zdravstvene tegobe kod ljudi – pre svega, na meti su nervni, digestivni i imunološki sistem, pluća i bubrezi.

Slučaj „Zorke“ se, naime, izdvaja i zbog toga što se u neposrednoj blizini nalazi Vodozahvat 1, centralni kompleks za obezbeđivanje pitke vode gradu Subotici.

Na jednoj od nekoliko lokacija na području industrije „Zorka“ s koje su uzimani uzorci za ispitivanje kvaliteta podzemnih voda, uočeni su povišeni nivoi alfa i beta radioaktivnosti, značajno iznad graničnih vrednosti.

U odgovoru redakciji „Agrosmarta“, Žika Reh pri Sekretarijatu za poljoprivredu i zaštitu životne sredine je obrazložio da su vrednosti u tom izveštaju date u odnosu na vodu za piće.

– Gradska uprava se potom za instrukcije obratila nadležnoj Agenciji za zaštitu od jonizujućeg zračenja (danas Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije), i dobila informaciju da za granične i remedijacione vrednosti radioaktivnosti u podzemnim vodama nisu propisane, te na osnovu dobijenih merenja nije predviđeno sprovođenje hitnih interventnih mera, objašnjava on.

Iz lokalne samouprave je saopšteno da su sva dosadašnja istraživanja bila na nivou preliminarnih i da nije utvrđena tačna količina i stepen zagađenja, pa se samim tim ne može proceniti ni potencijalni rizik.

-Postavlja se pitanje svrsishodniosti sanacije samo jednog dela površine, ukoliko će ona ostati u fizičkoj i hidrološkoj vezi sa susednim lokacijama koje su u privatnom vlasništvu. Takođe, treba imati u vidu da je površina koja je u vlasništvu Grada kontaminirana u manjoj meri, jer su to parcele na kojima nije bilo industrijske proizvodnje, navedeno je u odgovorima dostavljenim saradniku „Agrosmart-a“.

I krivi i dužni

Grad Subotica je na prostoru kompleksa „Zorke“ kupio 19 katastarskih parcela, ukupne površine preko 22 hektara, od kompanije „Zorkakop“ za oko 51 milion dinara krajem 2015. godine. Od ukupnog iznosa, privatna firma uplatiti oko 30 miliona dinara za poreze i naknade. Međutim, ovime se dodatno produbilo pitanje vlasništva, a samim time i odgovornosti za istorijsko zagađanje, pošto se na ovom području nalaze parcele u vlasništvu čak pet različitih privatnih vlasnika.

Skladište firme „Zorka Klotild Agrotehnol“

Zakonom o zaštiti zaštiti životne sredine propisano je da ukoliko se „šteta naneta životnoj sredini ne može sanirati odgovarajućim merama, lice koje je prouzrokovalo štetu odgovorno je za naknadu u visini vrednosti uništenog dobra“.

Međutim, iz lokalne samouprave nam je stiglo sledeće tumačenje.

– Pomenute odredbe se ne odnose na istorijska zagađenja i ne mogu se primenjivati retroaktivno, te stoga lokalna samourpava nema osnova za potraživanje ove naknade. Upravo iz tog razloga smatramo da propisi iz oblasti zaštite životne sredine nisu na odgovarajući način razradili prava i obaveze prilikom sanacije istorijskih zagađenja, navodi se u odgovoru poslatom redakciji „Agrosmarta“.

Dodatno zabrinjava podatak da važeći propisi ne predviđaju obavezu izrade izveštaja o stanju životne sredine prilikom promene vlasništva.

Svedoci smo toga da su mnoge fabrike nestale ili otišle u stečaj tokom privatizacije, objašnjava Zvezdan Kalmar iz CEKOR-a.

-Time je odgovornost prešla na lokalnu samoupravu, pokrajinsku administraciju i, na kraju, državu. Međutim, „zaboravili“ smo da odlažemo sredstva koja su uplaćivana na njen račun od strane zagađivača u zaseban fond namenjen upravo za sanaciju i remedijaciju jednom kada proizvodnja prestane ili kompanija ode u stečaj, priča Kalmar.

Prema rečima ovog aktiviste, na građanima ostaje da nagađaju koje i kolike su štetne posledice delovanja ovih industrija, pogotovo onih u urbanim zonama. Međutim, stava je da njima nije mesto u gradskim sredinama – kao što nije ni držanju živine ili velikim pilanama drveta.

U Srbiji 709 potencijalno kontaminiranih lokacija

U Srbiji je identifikovano ukupno 709 potencijalno kontaminiranih lokacije, navodi se u studiji „Ka dekontaminaciji zemljišta u Republici Srbiji“ Agencije za zaštitu životne sredine. Međutim, za svega 52 lokacije je urađena remedijacija. Pored toga, od ukupno 32 industrijska lokaliteta koja su detaljnije ispitivana u pomenutoj publikaciji, dva vojvođanska kompleksa se nalaze na listi područja prioritetnih za sanaciju – Fabrika akumulatora Sombor i Radijator a.d. iz Zrenjanina. Među ostalim analiziranim lokacijama su i subotička „Zorka, kao i industrijski kompleks „Toza Marković“ u Kikindi. Na svim mestima je zabeleženo izraženo prisustvo nikla, olova, kadmijuma, arsena, bakra i drugih zagađujućih čestica.

Vlasnici parcela ćute

Pored Grada Subotice, vlasnici parcela na području „Zorke“ je i kompanija „Victoria Group“, koja je za oko 186 miliona dinara kupila 55 hektara fabrike „Zorka“ na tenderu održanom 2010. godine. Ubrzo nakon toga je krenulo i intenzivno raščišćavanje prostora, s kojim se iz nepotvrđenih razloga stalo. Firma Firma „Victoria Group“ je u većinskom vlasništvu „MK Group d.o.o.“ iz Beograda. S druge strane, Grad Subotica je 2015. godine kupio parcele od kompanije „Zorkakop d.o.o.“, čiji je većinski vlasnik Srđan Zeković. Zekovićeva firma je registrovana, prema podacima APR-a, na adresi zgrade čija je parcela, kao i svi delovi tog objekta, u vlasništvu firme Lajoša i Judit Čakanj – „Andex d.o.o.“. Nijedna kompanija nije odgovorila na upite saradnika „Agrosmarta“.

Igor Išpanović (Agrosmart i VOICE)

Napomena: ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi izrečeni u tekstu pripadaju isključivo autoru Igoru Išpanoviću i ne predstavljaju zvaničan stav Evropske unije