Skip to main content

Sumnjiva privatizacija, još sumnjivije upravljanje – kako je propala autobuska stanica u Rumi

18. Feb 2021. Istraživanja
6 min čitanja

Autor

Marija Grbić je diplomirala novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 2018. godine kao najbolji student generacije Odseka za medijske studije. Trenutno studira master studija komunikologije na istom fakultetu. U dosadašnjoj profesionalnoj karijeri radila je za Radio 021, Novosadski reporter i Novu ekonomiju. Na festivalu "On the record" 2017. godine osvojila je nagradu za radijski prilog "Surogat materinstvo", dok je iste godine dobila nagradu i za radijsku reportažu o nomadskom životu Roma "Sa šatorima pokraj srećnih puteva" na festivalu Interfer. Dobitnica je specijalne nagrade Univerziteta u Novom Sadu za rad "Branislav Nušić - paradigma vrednog žurnaliste i kulturnog radnika".

Kroz autobusku stanicu u Rumi kao da je protutnjao tajfun: zgrada je ruinirana, autobusi je odavno zaobilaze. Ali, nije tajfun, već posledice loše privatizacije, lošeg upravljanja i nerešenih imovinsko-pravnih odnosa.   

Slobodan Borovica je „na pokvaren način“ postao većinski akcionar rumskog preduzeća Rumatrans, tvrde bivši radnici, a naše istraživanje pokazuje da je on 2003. godine kupio 44.655 akcija ovog preduzeća, dok na sajtu Centralnog depoa hartija od vrednosti stoji da je sada vlasnik 66.895 akcija. Epilog: deceniju nakon privatizacije, Rumatrans je propao, kao i rumska autobuska stanica koja je delom u njegovom vlasništvu. Nakon višegodišnjeg nefunkcionisanja stanice, lokalna vlast je odlučila da odustane od postojeće i da gradnju nove poveri nekoj privatnoj firmi.

Preduzeće za prevoz robe i putnika u drumskom saobraćaju „Rumatrans“ Ruma, od svog osnivanja, bilo je u većinskom vlasništvu radnika i organizovano po principima jugoslovenskog socijalističkog samoupravljanja. Sa tadašnjim društvenim preduzećima, sremskomitrovačkim „Mitrotransom“ i rumskim Ugostiteljskim preduzećem „Korzo“,  učestovao je u izgradnji autobuske stanice u Rumi 1974. godine.

Radnici se prisećaju da je do sredine devedesetih gopdina 20. veka Rumatrans bila zdrava i jaka firma koju su radnici podizali, voleli, odricali se povećanja zarada da bi se u nju ulagalo. U jeku sezone bilo je i do 800 vozača. Imali su veliki vozni park i poseban deo firme bio je za tehnički pregled. Pokrivali su sva sela i naravno Rumu. Onda je dvehiljaditih došla privatizacija. Zainteresovani su bili „Luki komerc“ iz Pećinaca i firma Slobodana Borovice.

Sumnjiva privatizacija

Izbor je pao na Borovicu i državne akcije Rumatransa 2003. godine kupila je firma „Borovica transport put“. U dokumentu koje je Ministarstvo privrede dostavilo VOICE-u navodi se da je u postupku privatizacije tadašnje Ministarstvo za privredu i privatizaciju 2001. godine verifikovalo  vlasničku strukturu ovog preduzeća – Akcijski fond je bio vlasnik 33.491 akcije (28,66 odsto ukupnog kapitala), Republički fond PIO je posedovao 11.164 akcije (9,55 odsto), dok je u posedu radnika bilo 72.185 akcija (61,78 odsto).

Sledeći korak bila je sama privatizacija – Akcijski fond je, na osnovu naloga Agencije za privatizaciju,  2003. godine prodao  44.655  državnih akcija (33.491 i 11.164)  Rumatransa na Beogradskoj berzi firmi „Borovica transport put“. Cena je bila 23.041.980 dinara, što znači da je vrednost jedne akcije bila 516 dinara.

Međutim, aktuelni podaci Centralnog depoa hartija od vrednosti pokazuju da firma „MLD Transport doo“ Ruma, čiji je zastupnik i vlasnik Slobodan Borovica, poseduje 66.895 akcija Rumatrans-a. Ostali, mali akcionari, bivši su radnici ovog preduzeća.

Kako je Borovica od manjinskog postao većinski akcionar Rumatransa i njegov zakonski zastupnik prema podacima APR-a?  Bivši radnici kažu: „na pokvaren način“.

„Ono što smo čuli jeste da je Borovica nakon privatizacije dokapitalizovao Rumatrans tako što je dovezao neke kamione od drugih firmi iz mreže porodice Borovica. To je potom uspeo da uz pomoć pravnih stručnjaka, određenim pravnim mahinacijama, prevede u vlasništvo“, kaže radnik koji je eleo da ostane anoniman.

On dodaje da je jednom prilikom bio pozvan u pravnu službu firme da uzme svoje akcije i da je video da su umanjene, iako ih nije prodao.

Predsednik Opštine Ruma Slađan Mančić u medijskim nastupima kaže da „neće da ulazi u to na koji način je neko izvršio privatizaciju i kako je to uknjižio“. „Neko je to nekada, odnosno jedan deo toga, privatizovao. Uspeo je da uknjiži, ne želim da ulazim na koji način“, rekao je Mančić za šabačku televiziju AS krajem prošle godine.

Propast Rumatransa i stanice

Od nekadašnjeg „zlatnog doba“ kako su ga radnici opisali, Rumatrans je posle desetak godina od privatizacije stigao do blokade. Ona traje od 2016. godine sa ukupnim iznosom od 25,4 miliona dinara,prema podacima Narodne banke Srbije.

Bivši radnici sa kojima smo razgovarali kažu da je do toga došlo zbog „nedomaćinskog“ upravljanja.

„Borovica je preko Rumatransa dizao kredite, izvlačio novac za druge stvari i druge firme u njihovoj mreži firmi. Isisao je sve što je mogao i doveo do propasti. Ništa nije uradio za Rumatrans. Iskoristili ga, bacilli, a stanicu ostavili u korovu“, kaže bivši radnik Rumatransa.

Slobodan Borovica nije odgovorio na naša pitanja u vezi sa ovim navodima radnika, kao ni u vezi sa tim kako je postao većinski akcionar Rumatransa.

Kako je propao Rumatrans, propala je i rumska autobuska stanica koja je delom u njegovom vlasništvu. Zvanično je ključ u bravi od 2015. godine, kada su svi radnici otišli i to, kako kažu, bez isplaćenih zarada i staža za poslednjih nekoliko meseci.

Opštinska vlast nije odgovorala na naše poruke i pozive, a oglušili su se i o Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja kada smo ih pitali da objasne šta se desilo sa postojećom stanicom i zašto problem nije rešen godinama.

Drugim medijima govorili su da su pokušavali da stanicu vrate pod okrilje opštine. Prema njihovim rečima, želeli su da otkupe Borovičin udeo u Rumatransu, ali je on dao „nerealno visoku cenu“.

Opština je, kao poverilac, pokušavala da pokrene i stečaj nad Rumatransom po osnovu poreskog duga, ne bi li u stečajnom postupku kupila te akcije, ali je dug izmiren i do stečaja nije došlo. Iako ne radi, ovo preduzeće, prema podacima APR-a, nije ugašeno.

Lokalna vlast je nastojala da reši i stanični udeo „Korzoa“,  drugog preduzeća koje je učestvovalo u izgradnji stanice.

Naime, firma Korzo je 2014. godine, nakon stečajnog postupka, ugašena. U tom procesu, nekoliko puta je bezuspešno pokušana prodaja njenog udela. Opštinsko pravobranilaštvo Opštine Ruma pokušavalo je da sazna kome pripada deo Korzoa i da li može da se prevede u državno vlasništvo. Obraćali su se Republičkoj direkciji za imovinu, ali se ona proglasila nenadležnom upućujući na rešenje Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici prema kome je za nerešena pitanja Korzoa nadležna Agencija za privatizaciju.

Tako su propali pokušaji da se udeli preduzeća Korzo i Rumatrans prevedu u vlasništvo opštine.

Nerešeni  imovinski odnosi – čija je zapravo stanica?

Ponovno pokretanje stanice, prema rečima nadležnih, otežavali su i nerešeni imovinsko-pravni odnosi između Rumatransa i Korzoa.

Zemljište na kom je stanica zapravo  je u državnom vlasništvu, a ova preduzeća imaju pravo korišćenja. Na zemljištu pod staničnom zgradom i ostalim zemljištem oko stanice Korzo ima udeo od tri petine, dok Rumatrans ima ostatak. Podaci iz katastra pokazuju da na tom zemljištu postoji još jedan manji objekat i da je raspodela zemljišta pod njim i oko njega identična. Međutim, svi ti predmeti u vezi sa udelom nad zemljištem su pod žalbom.

Pod žalbom je i vlasništvo nad staničnom zgradom. Katastarski podaci pokazuju da Rumatrans i Korzo imaju zajednički udeo nad zgradom, odnosno – udeli nisu određeni.

Međutim, kako je Republički geodetski zavod dostavio VOICE-u, Korzo je 2012. godine uložilo žalbu da se izvrši promena podataka u vezi sa udelima nad zgradom, i to tako da je šest desetina udeo Korzoa, a četiri desetine Rumatransa. Služba za katastar nepokretnosti Ruma još nije donela rešenje o ovoj žalbi, stoji u odgovoru RGZ-a.

Važno je napomenuti da u katastru stoji da je stanična zgrada uneta kao „zgrada za koju nije poznata namena“ i „objekat izgrađen bez građevinske dozvole“. Stoga je deo žalbe Korzoa i da se „zgrada za koju nije poznata namena“ promeni u „zgrada autobuske stanice“.

Nova stanica, novi  privatnik

Nakon godina propadanja postojeće stanice, rumska vlast odlučila je da odustane od nje i da izgradi novu kroz javno-privatno partnerstvo: opština će prema najavama dati zemljište, a stanicu će izgraditi privatna firma.

Još nije poznato ko je investitor i gde će buduća stanica biti, ali je predsednik opštine Slađan Mančić izjavio da će biti „bliže centru“. Ne zna se ni koliko će nova stanica da košta i ko će to da plati, ali prema Mančićevim rečima – Rumljani neće. U opštinskom budžetu za 2021. godinu nije predviđeno izdvajanje za novu stanicu.

„U bliskoj budućnosti Opština Ruma će sa investitorom potpisati Memorandum o saradnji, kao i prateću dokumentaciju, kojom će biti regulisana sva međusobna prava i obaveze. Kao i uvek, rukovodstvo Opštine Ruma vodiće se isključivo interesima naših sugrađana, te će svaka odredba navedenih dokumenata biti posebno analizirana, kao i njihovo pravno dejstvo. Sve informacije će blagovremeno biti dostupne javnosti“ , saopšteno je iz kabineta predsednika opštine za VOICE.

Inače, Ruma se reklamira kao turistička destinacija, a nema autobusku stanicu. A kako će biti sa novim privatnikom, pokazaće vreme. Ono što ostaje su godine otežanog prevoza Rumljana i sudbine otpuštenih radnika Rumatransa. Oni su, poučeni iskustvom, skeptični prema privatnim investicijama. Upozoravaju da novom stanicom problem neće biti rešen do kraja – ostaje pitanje šta će biti sa njihovim akcijama na postojećoj stanici.

Marija Grbić (VOICE)