Problemu svetlosnog zagađenja se ne poklanja dovoljno pažnje u Srbiji, saglasni su sagovornici portala VOICE.

“Svetlosno zagađenje je najočitiji, a istovremeno najmanje vidljiv problem”, na ovaj način predsednica udruženja “Carpe Noctem”, dr Dajana Bjelajac opisuje problem svetlosnog zagađenja u Srbiji.

Svetlosno zagađenje predstavlja svako prekomerno, intenzivno veštačko osvetljenje koje može da utiče negativno na čitav živi svet, računajući i nas.

Po rečima dr Dajane Bjelajac, celokupan problem svetlosnog zagađenja nije rezervisan samo za živi svet i za nas, već i uopšteno za životnu sredinu jer indirektno povećava potrošnju fosilnih goriva za produkciju električne energije.

Upravo je ovoj temi dr Dajana Bjelajac posvetila svoj doktorski rad na Prirodno-matematičkom fakultetu, gde je trenutno asistentkinja na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo.

PRETNJA ZA ŽIVI SVET

Biološki, svetlost je značajan izvor informacija za živi svet, kako za životinje – tako i za nas. Plavo-bele sijalice koje imaju temperaturu zračenja veću od 3000 kelvina na neki način imitiraju sunčeve zrake. Takva vrsta veštačkog osvetljenja utiče na remećenje biološkog ritma živih bića, objašnjava Bjelajac.

„Količina svetlosti u životnoj sredini utiče na različita ponašanja kod životinja, insekata, biljaka i živog sveta generalno. Pojedine životinje se ishranjuju samo u noćnim satima, druge u noćnim satima traže partnere, dok je nama tama neophodna za odmor i kvalitetan san“, navodi naša sagovornica.

Upravo zbog svetlosnog zagađenja, određene životinjske vrste su primorane da se sele, napominje Bjelajac.

“U pojedinim slučajevima, slepi miševi ne mogu da pređu iz zone staništa u zonu hranilišta, jer se svetlost na putevima ponaša kao neka vrsta svetlosne barijere. Oni prosto zato ne mogu da se ishrane i odlaze sa takvih lokacija”, kaže ona.

Kao primer, dr Bjelajac navodi slepog miša potkovičara, koji je nedavno prvi put pronađen kod Vršačkih planina. Ova vrsta slepog miša je izuzetno osetljiva na veštačko osvetljenje, a Vršačke planine su jedan od najtamnijih delova Vojvodine, pa, kako ona kaže, nije čudo što se baš tamo našao.

Sa druge strane, kako neke vrste odbija svetlost: druge privlači – tako se određeni insekti fiksiraju oko izvora svetlosti, lete čitavu noć oko sijalica – premore se, a zatim i ginu.

“Samo u Novom Sadu imate oko 18.000 svetiljki, pomnožite to i sa samo 15 insekata, pa zamislite koja je to biomasa za narednog u lancu ishrane: i za sisare i za druge.”, navodi dr Dajana Bjelajac.

NAJOČIGLEDNIJE ZAGAĐENJE

Svetlosno zagađenje je veliko u svakom gradu koji ima veći broj stanovnika.

“Ljudi su naučeni na pojam urbane noći i za nas je neprirodno da budemo u prirodnoj tami”, kaže Bjelajac i dodaje da svako može sam da izmeri svetlosno zagađenje u svom kraju: za osnovno merenje dovoljno je samo pogledati gore.

“Kada bismo hteli sami da procenimo koliko je naše nebo zagađeno, to možemo probati tako što ćemo izbrojati zvezde koje vidimo iznad nas : dakle, gledamo sazvežđe, i u odnosu na broj zvezda koje čini sazvežđe i koje možemo da izbrojimo, možemo da procenimo stepen svetlosnog zagađenja. Što manje zvezda vidimo, to je nebo zagađenije”, objašnjava Bjelajac.

Merenje se može raditi i sa aplikacijama na telefonu: gde je dovoljno skinuti aplikaciju, uperiti kameru u nebo – i ono će samo izračunati svetlosno zagađenje. Ipak, organizacija Carpe Noctem meri zagađenje, pomoću “Sky Quality Meter”, jednodimenzionalnog instrumenta koji u zenitu meri koliko je tamno noćno nebo.

Tako su izračunali da je centar Novog Sada 100 puta više osvetljen u odnosu na prirodno stanje noćnog neba.

Opasnost svetlosnog zagađenja leži u tome što ovaj vid zagađenja nije rezervisan isključivo za direktno osvetljene delove, već se preliva i van granica grada.

“Ako imamo izuzetno jaku svetiljku i ako nema šta da zaustavi tu svetlost: ona se prostire i van granica grada. Koviljsko-petrovaradinski rit, Nacionalni park Fruška gora, Begečka jama, to su nam prirodna dobra različitog stepena zaštite koja su i te kako pogođena”, navodi dr Bjelajac.

Bortle skala opisuje različite kategorije kvaliteta noćnog neba. Noćno nebo se ocenjuje na skali od 1 do 9, gde 9 predstavlja najosvetljeniji deo, koji je uglavnom centar naseljenih mesta, a 1 lokacije odličnog tamnog neba. U Srbiji, prva i druga kategorija “najboljeg” noćnog neba ne postoji, a i treća je slabo zastupljena.

“Najveći deo Fruške gore pripada nekom prigradskom ruralnom noćnom nebu, što je četvorka na skali. To je suludo jer Fruška gora nije toliko naseljena koliko je osvetljena. Najtamniji delovi u Vojvodini su pogranični delovi Vršačkih planina, Specijalni rezervat prirode Gornje podunavlje, oko Specijalnog rezervata prirode “Karađorđevo” – uglavnom, lokacije pograničnih delova. I to podvlačim, i dalje su prilično osvetljene”, navodi ona.

NEVIDLJIVO U ZAKONU

U Srbiji ne postoji zakon, uredba ili bilo kakva zvanična regulacija svetlosnog zagađenja. Agencija za zaštitu životne sredine svake godine izdaje Izveštaj o stanju životne sredine: međutim, u Izveštaju se ne pominje svetlosno zagađenje.

Na pitanje zašto u Izveštaju nije pokrivena tema svetlosnog zagađenja, od Agencije za zaštitu životne sredine do objave ovog teksta nismo dobili odgovor.

“Kod nas, jedini izvori podataka dolaze iz našeg udruženja: od mene i kolega sa fakulteta. Ja dajem izjave na svim mogućim televizijama što više mogu, od RTS nauke do jutarnjih programa kako bih podigla vidljivost ovog problema”, kaže dr Bjelajac.

Mada ne postoje institucije koje se zvanično bave ovim problemom, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode izdaje Uslove zaštite prirode za zaštićena prirodna dobra kada nosilac projekta obavlja radove koji mogu imati štetan uticaj na životnu sredinu u zaštićenim područjima.

Po navodima iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Zavod u svoje Uslove zaštite prirode ugrađuje i uslove koji se odnose na svetlosno zagađenje. Međutim, i oni potvrđuju da se ovoj vrsti zagađenja ne poklanja dovoljno pažnje.

“Svetlosno zagađenje je nešto što je relativno novo, do pre pet godina tome se nije poklanjalo puno pažnje. Ipak, mi kao institucija već nekoliko godina unazad primenjujemo i obraćamo pažnju i na uslove svetlosti”, tvrde iz Pokrajinskog zavoda.

Iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, šalju i primer jednog izdatog Rešenja uslova za jedan projekat na Fruškoj gori, kako bi prikazali na šta Zavod obraća pažnju pri izdavanju Uslova kada je u pitanju svetlosno zagađenje.

Ipak, Zavod za zaštitu prirode izdaje samo Uslove koje je potrebno ispoštovati kako se ne bi nanosila šteta prirodi, ali ne i dozvole za postavljanje bilo kakvog osvetljenja na zaštićenim područjima.

“Pokrajinski zavod za zaštitu prirode izdaje samo Rešenje uslova zaštite prirode za zaštićena prirodna dobra. To su uslovi pod kojima se nešto može raditi u prirodi – ako se ne radi po uslovima, onda nastupa pokrajinska ekološka inspekcija”, navode iz Pokrajinskog zavoda.

U institucijama se negde razmišlja o svetlosnom zagađenju, ali je to zanemarljivo malo, navodi dr Dajana Bjelajac.

“Ne postoji zakon, legislativa, uredba, uputstvo – šta god, sa kojim bi mogao bilo ko iz nekog nivoa upravljanja da se posveti tom problemu. Ne može niko da izađe na teren kao inspekcija jer ne postoje maksimalne i minimalne vrednosti propisane da bi se znalo šta valja, a šta ne valja”, navodi ona.

NA MILOST I NEMILOST PRIVATNIKA

Organizaciji “Carpe Noctem” su pristizale i prijave ljudi širom Srbije zbog osvetljenja koje im ometa san. Ipak, po rečima naše sagovornice, ne postoji uređeni sistem kojim bi se taj problem mogao rešiti.

“Kada je privatno osvetljenje u pitanju, reklamno i dekorativno, tu ste prepušteni na milost i nemilost privatnika. U većini slučajeva nemate koju inspekciju da pozovete. To se prijavi komunalnoj, ona to prijavi gradskoj upravi za zaštitu životne sredine, negde to ni ne postoji već neko drugo telo, i to tako ide u krug”, navodi Bjelajac.

Upravo je portal Autonomija pre dve godine pisao o ovoj temi. Ipak, dr Bjelajac kaže da se u periodu od dve godine ništa značajno nije promenilo po pitanju svetlosnog zagađenja u Srbiji.

“Po pitanju institucija se ništa nije promenilo. Možda se u našim uskim nišama više priča o tome jer smo držali predavanja širom Srbije. Međutim, ova tema još uvek nije dovoljno zaživela pored svih drugih poznatijih problema životne sredine koje imamo”, navodi dr Dajana Bjelajac.

Organizacija “Carpe Noctem” je jedina organizacija u Srbiji koja se bavi problemom svetlosnog zagađenja. Pri osnivanju organizacije, najveći broj članova, pa i sami osnivači, došli su iz društava DMI „Branislav Bukurov“, Klub fizičara sa PMF-a i NIDSBE „Josif Pančić“.

Sanja Kosović (VOICE)