Skip to main content

Tomislav Karadžić: Kako je bivši kontroverzni predsednik FSS-a postao počasni građanin Subotice

19. Jul 2021. by Ekipa VOICE Biografija
4 min čitanja

Autor

Darko Šper, urednik u Centralnom desku Radio televizije Vojvodina (pre toga dve godine urednik Web portala RTV). U Novinskoj agenciji Beta radio je od 2001. do 2013. godine. Kao novinar radi od 1995. godine u Radiju Zrenjanin. Radio je kao novinar-dopisnik u Dnevnom listu "Blic" (1997); Dnevnom listu „Glas Javnosti“ (1997-1999); Radiju B92 (1997-1999); Građanskom listu (2001- 2005); Radiju „Kojot“ (2001 - 2005); ANEMu (2001 - 2005); i Super televiziji (2006 - 2009). Povremeno, od sredine 2005. godine, sarađivao je sa Balkanskom istraživačkom mrežom novinara (Balkan Investigative Reporting Network - www.balkaninsight.com) izveštavajući iz Vojvodine. Tokom 2008. godine učestvovao je sa još nekoliko kolega iz Srbije u zajedničkom projektu NUNS-ovog Centra za istraživačko novinarstvo i u tom periodu objavio tekst o korupciji u pravosuđu Srbije. Dobitnik nagrade za istraživačko novinarstvo u okviru projekta Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) "Mediji i lokalne samouprave". Kao novinar Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra jedan od dobitnika Nagrade Evropske unije za istraživačko novinarstvo u Srbiji za 2015. godinu.

Nije se još ni stišala medijska bura oko proglašenja bunjevačkog jezika za službeni na teritoriji Grada Subotice, a odbornici vladajuće koalicije u Skupštini grada već su proglasili i novog počasnog građanina – kontroverznog sportskog radnika i privrednika Tomislava Karadžića.

Ponovo je predlog došao od vladajućih odbornika Srpske napredne stranke i Saveza vojvođanskih Mađara, a obrazloženje zašto je nekadašnji predsednik Fudbalskog saveza Srbije (FSS) zaslužio ovu titulu glasilo je da je „Tole“ svojim radom doprineo ugledu, ne samo Subotice, nego i čitave zemlje pa i van njenih granica.

Skupština Subotice 1. jula donela je odluku o proglašenju Karadžića za počasnog građanina, bez glasova pojedinih opozicionih odbornika za koje je, kako je prenela Radio-televizija Vojvodine, „sporna pozadina i delovanje uglednog subotičkog privrednika i sportskog radnika“.

Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić iz SNS-a kazao je na skupštinskoj sednici da je Karadžić jedan od „najuspešnijih privrednika i sportskih radnika ne samo u Subotici već i u čitavoj zemlji, a u sportskom smislu i van granica Srbije“.

Za razliku od izglasavanja odluke da književnik-radikal Brana Crnčević dobije ulicu na Paliću kada su bili uzdržani, dodelu zvanja Počasni građanin Subotice Tomislavu Karadžiću podržao je i SVM, uz napomenu da je on to i zaslužio, te da je doprineo povećanju ugleda Subotice.

Odbornička grupa Demokratskog saveza Hrvata Vojvodine (DSHV) i Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) u lokalnom parlamentu ocenila je kao „sramotnu“ takvu odluku gradskih odbornika.

Pošto su odbornici u tom istom danu proglasili za ovogodišnje dobitnike priznanja „Pro urbe“ matematičara Endrea Šilija, spisateljicu Ildiko Lovaš i neformalnu grupu „Naše malo je nekome sve“, odbornik LSV-a Robert Damjanović Čokić ocenio je da je „sramota u istom danu spominjati akademika Šilija i Tomislava Karadžića“.

A kako piše u Karadžićevoj biografiji, on je privrednik i bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije – od 2008. do 2016. godine, kada ga je na radnom mestu zamenio takođe kontroverzni Slaviša Kokeza. Pre FSS-a, Karadžić je bio na funkciji predsednika Fudbalskog saveza Vojvodine. Potom je stupio na čelo FS Srbije i Crne Gore (od 2005. do 2006.), a do 2008. bio je na čelu Fudbalskog kluba Partizan.

Karadžić je na čelu FSS zamenio Zvezdana Terzića koji je zbog ozbiljnih optužbi za zloupotrebu novca od transfera pojedinih fudbalera u inostrane klubove 2008. godine pobegao iz zemlje. Po iznenadnom povratku Terzića u zemlju i potonjeg preuzimanja Fudbalskog kluba Crvena zvezda počela je otvorena kampanja protiv Tomislava Karadžića i masovna skandiranja na stadionima širom Srbije „Tole, lopove“.

Ni Tomislav Karadžić nije bio imun od optužbi za zloupotrebe novca prilikom prodaje fudbalera, pa i nekih reprezentativaca, ali je – za razliku od Terzića – bio pošteđen optužnica zvaničnih organa.

Zanimljive su u to vreme bile utakmice reprezentacije Srbije na kojima se Karadžić krišom pojavljivao kako bi izbegao salve uvreda, ali mu ni to nije polazilo za rukom, pa su neke od važnih utakmica u zemlji proticale bez njegovog prisustva.

S druge strane, mnoge utakmice reprezentacije protekle su bez prisustva publike zbog kazni za nerede koje su huligani iz Srbije izazivali na tribinama u zemlji i inostranstvu. Najpoznatiji incident odigrao se 2010. u Đenovi, gde je veća grupa huligana predvođena Ivanom Bogdanovim svojim divljačkim nacionalističkim „navijanjem“ izazvala prekid utakmice između Italije i Srbije. Bogdanov, koji je posle osuđen na tri godine zatvora, rekao je da su huligani došli u Đenovu upravo da bi prekinuli utakmicu zbog Tomislava Karadžića. 

Četiri godine kasnije, u novom ciklusu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, prekinuta je i utakmica između Srbije i Albanije u Beogradu, a predvodnik huligana koji su fizički napali albanske igrače bio je ponovo – Ivan Bogdanov, tek sveže deportovan iz Italije. Zbog ponovnog oduzimanja bodova i velike bruke, Srbija se ponovo nije kvalifikovala na Euro.

Svemu su prethodile brojne ozbiljne neregularnosti prilikom prodaje igrača, sumnje u nameštanje utakmica i najave bojkota Crvene zvezde, u kombinaciji sa oštrim kritikama više od polovine klubova u Superligi. Karadžića je sve zateklo na odmoru u Crnoj Gori odakle je najavio da će podneti ostavku krajem 2013. godine. 

Njegov protivnik Zvezdan Terzić pozvao je na sazivanje posebnog sastanka Skupštine FSS i na trenutno Karadžićevo povlačenje. Međutim, Karadžić kasnije nije ispunio obećanje koje je sam dao. Terzić je godinu dana kasnije završio na čelu FK Crvena zvezda.

A onda dolazi 2016. godina, kada u prvi plan iskače pulen Aleksandra Vučića, Slaviša Kokeza. U javnosti se tada komentarisalo da je otišao „čovek Partizana“, a došao „Zvezdin čovek“. Doduše, Kokeza po tome nije bio nikakav izuzetak, pošto je javna tajna da su i dotadašnji predsednici FSS-a morali imati i “politički pedigre”, odnosno bili su bliski sa aktuelnim političkim elitama. Iako je fudbal u Srbiji na provincijalnom nivou, takvo interesovanje politike za njega nesumnjivo svedoči da tu ima novca. I možda još važnije: važna je politička moć da se manipuliše “navijačima” koji su po potrebi nasilni, a po potrebi se bave kriminalnim i sve više legalnim unosnim infrastrukturnim poslovima. 

Kada je Kokeza došao 2016. na čelo FSS-a, Karadžić je čak izabran za počasnog predsednika i vratio se u svoju Suboticu da se bavi privredom, kako to već piše u njegovoj biografiji. Iako će vam većina Subotičana reći kako „Tole“ žari i pali tim gradom i upravlja mnogim firmama, Karadžić na svom imenu danas nema registrovano – baš ništa. 

Nekoliko firmi u kojima je bio vlasnik ili delimični vlasnik kapitala su obrisane, a jedino koje još posluje je hotel “Gloria” u centru Subotice u kojoj je bio do 2013. većinski vlasnik, iako se često može videti kako baš u restoranu hotela sedi u većem društvu. Praktično, od svih firmi u kojima je bio Tomislav Karadžić (82) zastupnik jedino još radi Fudbalski savez Srbije, koji je trenutno bez predsednika pošto je Kokeza podneo ostavku.

Darko Šper, (VOICE, foto: Beta/Branislav Božić)