Tokom 2018. godine u Srbiji je zabeleženo 53 smrtne povrede na radu i 779 teških povreda na radu, a poređenjem s ranijim godinama uočljivo je da je povećan broj smrtnih ishoda, pokazuju podaci Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, do kojih je VOICE došao.
Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu obeležava se 28. aprila, a na predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje,boračka i socijalna pitanja Vlada Republike Srbije donela je odluku da se 2019. godina proglasi Godinom bezbednosti i zdravlja na radu, kako bi se skrenula pažnja javnosti o značaju dosledne primene preventivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu i unapredila kultura prevencije.
U odgovoru za VOICE navedeno je da je Ministarstvo u obeležavanje godine bezbednosti i zdravlja na radu uključilo socijalne partnere, kako bi zajedničkim radom doprineli podizanju svesti o značaju ove oblasti i kako bi dodatne aktivnosti uticale na smenjivanje broja povreda na radu.
– Godišnje se u proseku desi oko 40 smrtnih povreda na radu i oko 800 teških povreda. Kada se uporede podaci iz prethodnih godina povećan je broj smrtnih povreda na radu, i smanjen je broj teških povreda na radu. Broj prijavljenih profesionalnih bolesti je na istom nivou – navedeno je iz Uprave.
U Ujedinjenim granskim sindikatima „Nezavisnost“ za VOICE ocenjuju da je broj smrtnih ishoda preterano veliki, jer bi, kako navode, pogibija radnika na radnom mestu ili teška povreda sa smrtnim ishodom trebalo da bude tek redak slučaj. Ističu da nakon svake teške povrede, a posebno povrede sa smrtnim ishodom, analiza pokaže niz propusta i nepoštovanje procedura koje postoje na većini radnih mesta.
– Ako je na primer, u pitanju pad sa visine na gradilištu, odmah možemo postaviti sledeća pitanja: da li je urađen Akt o proceni rizika za to radno mesto kao i kvalitet samog Akta, da li je radnik bio obučen za bezbedan i zdrav rad, što znači da je upoznat sa svim opasnostima i rizicima na radnom mestu, i konkretnim rizicima koji mogu postojati konkretno tog dana? Da li je imao lična zaštitna sredstva i opremu za rad koja su određena na bazi Akta o proceni rizika, da li je obučen za upotrebu istih i da li ih je koristio na ispravan način – napominju u „Nezavisnosti“.
Postavlja se, dodaju, i pitanje kvaliteta opreme za rad i ličnih zaštitnih sredstava, kao i zdravstvenog stanja zaposlenog. U sindikatu podsećaju da je analize neophodno raditi pre nego što do nesreće dođe, jer se na taj način predviđaju i otklanjaju ili smanjuju na razumnu meru svi konstatovani i mogući rizici.
Naopak proces zakonskih izmena
Iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu su ocenili da je zakonska regulativa u oblasti bezbednosti i zdravlja zadovoljavajuća, ali da je plan Ministarstva da ide u korak sa zemljama EU, te da se pored donošenja novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i Zakona o osiguranju od povreda na radu, obavi i analiza primene još nekih podzakonskih propisa i predlaganje njihovog poboljšanja.
Stav UGS „Nezavisnost“ je da je prethodno trebalo uraditi analizu primene postojećeg zakona, kako bi se utvrdilo kojim putem treba ići u izmene.
– Izmene zakona o bezbednosti i zdravlju na radu su započele obrazloženjem da je u ovom zakonu potrebno definisati statut samozaposlenog i obim primene bezbednosti i zdravlja na radu u ovom slučaju, što je naopak proces jer je prvo bilo potrebno da se samozaposleni definiše u Zakonu o radu, pa tek onda da se ide na izmene zakona o bezbednosti i zdravlju na radu – kažu u sindikatu.
Postupak za utvrđivanje profesionalne bolesti
Kada je za rešavanje o pravu iz penzijskog i invalidskog osiguranja potrebno utvrđivanje postojanja invalidnosti, telesnog oštećenja, uzroka invalidnosti i telesnog oštećenja, Republički fond penzijsko iinvalidsko osiguranje za rešenjem utvrđuje te činjenice na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja čije se obrazovanje i način rada uređuje Pravilnikom o veštačenju.
Postupak za ostvarivanje pomenutih prava pokreće se na zahtev osiguranika, na osnovu predloga za utvrđivanje invalidnosti, koji daje izabrani lekar, u skladu sa zakonom, navode u Upravi za bezbednost i zaštitu na radu. Dodaju i da su procedure za utvrđivanje profesionalnih bolesti različite u različitim zemljama.
– Državama se ukazuje na potrebu usklađivanja profesionalnih bolesti sa spiskom koji sadrži Preporuka 194. na osnovu Konvencije broj 121 Međunarodne organizacije rada za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih bolesti, a koju je i naša zemlja ratifikovala 2000. godine. Iako preporuka nije obavezujuća, u većini zemalja, kao i u našoj zemlji, te profesionalne bolesti su inkorporirane u sistem – navodi se u odgovoru Uprave.
Nedostaju oprema i stručni kadrovi
Viši radiološki tehničar iz Instituta za onkologiju Vojvodine Bojan Vizi za VOICE kaže da je u svom dvadesetogodišnjem iskustvu na radnim mestima sa specijalnim uslovima rada – u zoni jonizujućeg zračenja, radio na različitoj opremi, ali da se poslednjih godina ona značajno obnavlja, što podrazumeva i bezbednije uslove rada nego ranije.
– Verovatno je bilo rizičnije, čim radiš sa starom opremom sigurno nemaš zaštitu kao što imaš danas. Ova savremena manje zrači, manje rasipa zračenje i čim je novija aparatura, bolja je zaštita. U školi i uz posao smo učili mere kako da se štitimo – navodi on.
Dodaje da se svi koji rade u zoni jonizujućeg zračenja imaju redovne periodične lekarske preglede, koje plaća ustanova u kojoj su zaposleni.
– Što se tiče radnog vremena, po zakonu to je šest sati dnevno, odnosno 30 sati nedeljno, plus beneficirani godišnji odmor od dodatnih 12 dana na zakonsku osnovu – kaže on.
Naš sagovornik dodaje da u svetu na tim poslovima nema beneficiranog radnog vremena jer je pretpostavka da su zaštita i aparatura na potrebnom nivou.
– Mi malo zaostajemo što se tiče opreme, ali ne mogu da kažem da smo toliko loši. Pričam za Novi Sad, a kako je u nekim manjim mestima, to je sad verovatno drugo pitanje – navodi Vizi.
Kako kaže, njegovo zanimanje ponovo postaje deficitarno jer veliki broj medicinskih radnika, uključujući i njega, odlazi u Evropsku uniju. A to otvara pitanje adekvatne zamene kompetentnih stručnih kadrova.
– Sve to sada može da bude problem, jer ti po zakonu država ne dozvoljava da radiš prekovremeno, baš zbog toga jer imaš beneficirano radno vreme. Kako će to sad poslodavac pokriti? Da li će se možda potpisivati izjava da na svoju odgovornost prihvataju da rade dodatno? Znam da poslodavac ne sme da te natera – kaže Vizi.
Ovaj primer, kažu u sindikatu, nema veze s činjenicom da je reč o državnoj firmi, već s tim da je u pitanju rizično radno mesto koje zahteva određene bezbedonosne procedure. Napominju da se i u privatnim preduzećima vodi računa o rizicima po zaposlene, prvenstveno kada imaju sertifikovani sistem kvaliteta, poput ISO 18001, koji uključuje i bezbedne procedure, definisane odgovornosti i sistem nadzora nad izvršavanjem ovih procedura.
– Možete da proverite da li policija ili vojska imaju Akt o proceni rizika, na koje se delom odnosi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, odnosno da li takav akt postoji u prosveti, a posebno u onim školskim institucijama gde postoje rizici, kakav je, na primer, Fakultet veterinarske medicine, Poljoprivredni fakultet, hemijski i slično, a poseban problem će biti sa dualnim obrazovanjem – upozoravaju iz „Nezavisnosti“.
Uskoro neće imati ko da utvrdi postojanje profesionalnih bolesti
Prema podacima iz baze Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od 2006. godine, na teritoriji Republike Srbije utvrđeno je 154 slučaja profesionalnih bolesti. Najveći broj odnosi se na zanimanja kod kojih postoji rad u lošim mikroklimatskim uslovima, rad sa mašinama u pokretu, rad koji se odnosi na duže stajanje u prinudnom položaju tela, kao i rad gde postoji izloženost raznim hemijskim noksama, kažu za VOICE u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.
– U slučaju utvrđene profesionalne bolesti, sa stanovišta sistema obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, može se ostvariti pravo na invalidsku penziju (ako je kod osiguranika nastao potpuni gubitak radne sposobnosti) i pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje – kada nastane gubitak, bitnije oštećenje ili znatnija onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela, što otežava normalnu aktivnost organizma i iziskuje veće napore u ostvarivanju životnih potreba, bez obzira na to da li prouzrokuje ili ne prouzrokuje invalidnost – precizirali su u Upravi.
U„Nezavisnosti“ smatraju da je broj utvrđenih slučajeva profesionalnih bolesti premali, uz napomenu da se za 2018. godinu barata podatkom od utvrđenih 0 do 3 slučaja. Iako je lista profesionalnih bolesti proširena, u sindikatu ne očekuju da se poveća broj utvrđenih slučajeva profesionalnih bolesti, pre svega zbog urušavanja medicine rada, koja jedina može da utvrdi vezu bolesti i posla.
– Sa sadašnjim stanjem u zdravstvu, uskoro neće imati ko da utvrdi postojanje profesionalnih bolesti jer postoji manjak specijalista medicine rada i minimalan broj specijalizacija za tu oblast, a izabrani lekari to ne znaju da rade – navode iz „Nezavisnosti“.
Dalibor Stupar (VOICE)
