Sem časnih izuzetaka, mediji u Srbiji su, umesto da izveštavaju o 25. godišnjici genocida u Srebrenici, ponovo daleko veću pažnju posvetili navodnom pokušaju ubistva Aleksandra Vučića pre pet godina u Memorijalnom centru u Potočarima. Umesto da govore o žrtvama genocida, oni su žrtvu pravili od Vučića. Istovremeno, nisu spominjali sumnje da je čitav „pokušaj ubistva“ bio izrežiran i da su toga dana u Potočarima bili i pripadnici BIA-e iz Srbije, o čemu nisu obavestili vlasti u Bosni i Hercegovini.
Toga dana, kao i godinama unazad, ovdašni tabloidi ali i pojediniji mediji grmeli su na vlasti u Bosni i Hercegovini što događaj od pet godina nisu rasvetlili. Kao i mnogo puta ranije, za najneukusnije izjave bio je zadužen ministar odbrane Aleksandar Vulin.
Očekivano ili ne, ali među najneprofesionalnijim izveštajima bio je onaj sa portala Radio-televizije Vojvodine, gde je – uz naslov „Pre pet godina pokušano ubistvo Aleksandra Vučića u Potočarima“ i fotografiju na kojoj se vidi kako Vučića okružuju okupljeni građani – ustvari objavljen RTS-ov izveštaj sa ovogodišnje komemoracije u Potočarima, uz dodatak sa Vulinovom izjavom o „pokušaju ubistva“. On je optužio Bosnu i Hercegovinu da „ili nije država ili podržava napad jer nije u stanju da pet godina rasvetli pokušaj ubistva stranog državnika“.
Tabloid Telegraf eksplicitno je u tekstu tvrdio da je pre pet godina Vučić u Potočarima izbegao smrt navodeći „da se pokušaj atentata desio u 12.50 kada je masa okupljenih probila zaštitnu ogradu i krenula ka tadašnjem premijeru Aleksandru Vučiću i njegovoj pratnji“.
„Ka delegaciji iz Beograda poletele su kamenice, flaše s vodom, cipele… Kamenicama je gađana kolona, u kojoj se nalazio tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić, dok je napuštala Memorijalni centar u Potočarima“, navodi se u tekstu i dalje citira Vulinova izjava koju je preneo i RTV. Vrhunac teksta je, čini se, sledeći deo: „Jedan član delegacije pokušao je da zaštiti Vučića kišobranom, ali ono što malo ko zna jeste da je on to odbio!“
Vrlo sličan tekst osvanuo je i na portalima Alo.rs i Mondo.rs, u kojima piše da je Vučić 11. jula 2015. zasut kamenicama i drugim predmetima, a da je masa, uzvikujući „Alahu ekber“, nasrnula na obezbeđenje u pokušaju da stigne do njega. Reč je o Tanjugovoj vesti, u kojoj se ta zvanično nepostojeća agencija poziva na navode Radio-televizije Republike Srpske, kojoj kodeks novinarstva – blago rečeno – nije jača strana.
Napad na Vučića svi su osudili, ali ga je retko ko od međunarodnih zvaničnika okarakterisao kao pokušaj ubistva. U takvim ocenama su prednjačili isključivo funcioneri iz Vučićeve Srpske napredne stranke – ministri policije, odbrane i pravde Nebojša Stefanović, Bratislav Gašić i Nikola Selaković.
Prva dvojica su incident okarakterisali kao pokušaj ubistva, dok je Selaković otišao korak dalje ocenivši napad kao pokušaj „višestrukog ubistva“, misleći osim Vučića i na ljude koji su bili u njegovoj blizini i branili ga tokom napada.
Zanimljivo, ni tadašnji predsednik Republike Srpske Milorad Dodik nije okarakterisao napad na Vučića kao pokušaj atentata ili ubistva. On je ocenio da je Vučić tog dana kamenovan i da napad doživljava kao napad na celokupan srpski narod.
Da nije u pitanju bio pokušaj atentata govorio je i sam Vučić pre tri godine. I pored te činjenice, njegovi stranački funkcioneri nastavljaju iz godine u godinu da tvrde da se u Potočarima 2015. dogodio pokušaj atentata na tadašnjeg premijera.
„Postoji jedna vrsta stalne priče kako izmišljam atentate, iako ja nisam nikad rekao da je neko pokušao atentat na mene… Nisam to rekao ni u Srebrenici“, rekao je Vučić i dodao da nikad nije pomislio da je neko od političara planirao njegovo ubistvo ili nešto slično.
Izrežirani napad na Vučića?
A nakon što se incident dogodio, u medijima se su pojavila različite informacije ko je incident prouzrokovao. U Potočarima je tog dana bilo mnogo pripadnika Bezbedonosno-informativne agencije (BIA) iz Srbije, iako njihovo prisustvo nije bilo prijavljeno organima BiH. Jedan od pripadnika BIA-a u metežu je izgubio mobilni telefon a kasnije se ispostavilo da je reč o osobi sa kriminalnim dosijeom iz Novog Pazara.
O Potočarima su nedugo nakon događaja iz 2015. govorili i policajci Milan Dumanović i Mladen Trbović, i to o nelegalnom zadatku. Ubrzo su dobili otkaz i suđeno je im je zbog navodnog odavanja službene tajne. Dumanović je u oktobru 2016. godine za televiziju Al Džazira Balkans rekao da su u Potočare bili upućeni zajedno sa još 18 pripadnika BIA-e, sa zadatkom da tajno snimaju komemorativni skup.
„Zašto smo otišli uopšte u drugu državu, zašto smo poslati bez službenih legitimacija, bez naoružanja i zašto je po povratku iz Potočara u službene knjige upisano da mi nismo bili u Bosni, nego smo bili u Bajinoj Bašti, u Loznici, odnosno pograničnim mestima u Srbiji?“, pitao se Dumanović.
Tadašnji ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić rekao je da pripadnici stranih bezbednosnih agencija ne mogu da budu na bilo kakvom zadatku na teritoriji BiH bez znanja i odobrenja nadležnih domaćih službi.
„Osim prijavljenog obezbeđenja, mi nismo imali nikakve druge najave, niti smo u tom momentu imali bilo kakvih saznanja da neko boravi mimo tog obezbeđenja“, rekao je tada Mektić.
Atentat na premijera neke zemlje, koji je uz to okružen službama bezbednosti, nikada u istoriji nije izvršen plastičnim flašama, kamenjem ili grumenjem zemlje, a u prisustvu mnogobrojnih TV ekipa i kamera za nadzor radi registracije prisutnih.
Nažalost, javnost u Srbiji imala je prilike 2003. godine da se uveri u pravi primer političkog atentata, kada je ubijen premijer Zoran Đinđić. Politička pozadina tog atentata nikada nije rasvetljena. I pored te činjenice, srpskom državnom vrhu to nije pravilo smetnju ni 2015, ali ni pet godina kasnije – da okarakterišu napad na Vučića kao pokušaj atentata.
Darko Šper (VOICE, naslovna fotografija: Beta-AP)
Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo
