Početkom jula u Staroj Pazovi još jednom je aktuelizovana priča o izgradnji postrojenja za odlaganje medicinskog otpada, iako se od nje prethodno bilo navodno odustalo, pod pritiskom javnosti koja je bila zabrinuta zbog mogućih posledica po životnu sredinu.
Tako je javni oglas za javnu prezentaciju urbanističkog projekta za rekonstrukciju postrojenja za skladištenje i termički tretman medicinskog otpada objavljen početkom jula 2018. godine. Investitor je beogradska firma Remeo kojoj je prethodno, 12. decembra 2017. godine, zbog Lokacijskih uslova i blizine fabrike sladoleda, odbijen zahtev za gradnju postrojenja za spaljivanje medicinskog otpada.
U martu 2017. godine, u Privrednoj komori Beograda domaća firma Sinofarm i kineska Gient potpisale su ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća koje bi u Srbiji trebalo da se bavi prikupljanjem i tretmanom ovog puta medicinskog otpada. Međutim, gotovo godinu dana kasnije od te investicije se odustalo, jer su ekološki pokreti reagovali i uzbunili lokalnu zajednicu. Tada su se oglasili i predstavnici lokalne samouprave koji su saopštili da ne postoje ni odluke ni planovi o izgradnji postrojenja za skladištenje medicinskog otpada na njenoj teritoriji.
Investicija je prvobitno trebalo da se realizuje u Staroj Pazovi nedaleko od fabrike Nestle, što je svakako zabranjena zona za investitora koji želi da se bavi tretiranjem medicinskog otpada. Međutim, Sinofarm nije odustao od izgradnje postrojenja pa je nakon toga kupio parcelu u Rumi, površine 1,4 hektara u Industrijskoj ulici za 8,5 miliona dinara.
Borba protiv opasnog otpada
Prema rečima predstavnika udruženja građana “Za zdravu opštinu Stara Pazova”, na problem sa opasnim otpadom članovi tog udruženja su ukazivali još krajem 2013. godine kada je opština ponudila skoro 70 hektara zemljišta kako bi se gradilo postrojenje za preradu, skladištenje i tretman opasnog industrijskog otpada, nakon čega su članovi udruženja odmah reagovali. Umesto obrazloženja, predstavnici lokalne samouprave su iznosili neistine o članovima udruženja, kaže za VOICE Stanislava Babin iz UG “Za zdravu opštinu Stara Pazova”.
“Napali smo ih sa razlogom, i to žestoko, i nemaju prava da se dure i bune, tada su nas razvlačili po lokalnim medijima, između ostalog i kao huškače za rat na Kosovu”, navodi ona.
Kako je VOICE ranije pisao, i više od 5.000 građana Rume je potpisalo peticiju protiv izgradnje postrojenja za tretman medicinskog otpada kompanije Sinofarm u rumskoj industrijskoj zoni, jer strahuju da bi takvo postrojenje moglo da ugrozi zdravlje meštana i životnu sredinu.
Javni oglas u Staroj Pazovi koji je objavljen 3. jula ponovo je izazvao gnev ekoloških pokreta u tom sremskom gradu.
Firma Remeo kao investitor se resornom ministarstvu 28. septembra 2017. obratila za određivanje obima i sadržaja studije, za izgradnju postrojenja za tretman i spaljivanje opasnog otpada. Nakon dobijenog rešenja za obim i sadržaj, UG “Za zdravu opštinu Stara Pazova” je uložilo žalbu na doneto rešenje i žalba im je uvažena.
– Kada smo podneli žalbu 17. oktobra 2017. drugostepenom organu, Ministarstvu zaštite životne sredine, firma Remeo je obećavala da će se, ako povučemo žalbu, baviti i društveno odgovornim radom, da će opremiti kabinet biologije u osnovnoj školi, kao i da će pomagati rad našeg udruženja. Te informacije smo dobijali preko jednog „novinara“ iz Pazove. Tri puta je direktor firme Remeo Nikola Makojević najavljivao svoj dokazak i razgovor sa nama, ali se nijednom nije pojavio. Naravno da nismo povukli žalbu, i u aprilu ove godine dobili smo odgovor od Ministarstva – kaže za VOICE Stanislava Babin.
Nakon uvida u plansku dokumentaciju, prvostepeni i drugostepeni organi su nakon uložene žalbe zaključili da ne postoji uslov za izgradnju takvog postrojenja u blizini postrojenja za preradu hrane.
– Lokacijski uslovi su doneti 17. novembra 2017. godine i u njima se jasno navodi da uvidom u planski osnov, a u skladu sa članom 7. stav 2. Uredbe o lokacijskim uslovima, nije moguće dozvoliti izgradnju u skladu sa podnetim zahtevom. Obrazloženjem se navodi da na pomenutoj k.p. ne bi trebalo da se grade pogoni koji su u suprotnosti sa prehrambenom industrijom. Novim Lokacijskim uslovima od 12. decembra 2017. godine, takođe je investitor Remeo iz Beograda odbijen za gradnju postrojenja za spaljivanje medicinskog otpada sa identičnim navodima – ne može se graditi postrojenje za spaljivanje medicinskog otpada u blizini fabrike sladoleda i proizvodnje brašna, objašnjava Stanislava Babin.
Bez sastanka sa predsednikom opštine
Nakon raspisivanja oglasa za javnu prezentaciju urbanističkog projekta za rekonstrukciju postrojenja za skladištenje i termički tretman medicinskog otpada, udruženje „Za zdravu opštinu Stara Pazova“ uputilo je primedbe i prigovore na planirano rešenje.
– Primedbe su se odnosile na kršenje planskih dokumenata Stare Pazove. Na kršenje plana generalne regulacije i plana detaljne regulacije – kaže Stanislava Babin. – U skladu sa Planom detaljne regulacije istočne radne zone i preduzetničke zone “Volarsko polje” u Staroj Pazovi navodi se u tački 2.2.4. da “Poslovno proizvodni sadržaji podrazumevaju mogućnost izgradnje: “proizvodnih sadržaja, pre svega lake ili prerađivačke industrije pod uslovima da imaju sve potrebne savremene uređaje za prečišćavanje kako otpadnih materija, tako i vazduha, odnosno da ispoštuju zakonsku regulativu vezanu za zaštitu životne sredine. Ono što se nigde u PDR-u ne spominje jeste mogućnost izgradnje postrojenja za termički tretman i spaljivanje opasnog otpada, objašnjava ona.
Prema njenim rečima, objekat na k.p. br. 4874 se nalazi na 250 metara od fabrike sladoleda Nestle, sadašnji Froneri Adriatic, i na manje od 200 metara od silosa Panonija prometa, odnosno od proizvodnje brašna.
– Postrojenja za spaljivanje opasnog otpada ispuštaju u atmosferu izuzetno opasne supstance dioksine i furane koji izazivaju kancere, mutagene, oboljenja nervnog sistema i slično. Objekti čija je izgradnja zabranjena jesu objekti koji u proizvodnom procesu emituju štetne gasove u atmosferu, a koji se nalaze u prečniku od 500 metara oko kompleksa pomenute fabrike sladoleda – objašnjava Babin.
Pored poslatih primedbi i progovora, članovi udruženja “Za zdravu opštinu Stara Pazova” tražili su prijem kod predsednika opštine Đorđa Radinovića. Međutim, odgovor iz kabineta predsednika staropazovačke opštine nije stigao.
– Tražili smo hitan sastanak sa predsednikom opštine u nadi da možemo da se udružimo protiv ove firme Remeo i jednom zauvek ih se rešimo, i ja sam lično zaista verovala da će nas primiti i da ćemo naći zajedničko rešenje. Nažalost, to se nije desilo, stvarno ne znam šta je tim ljudima u glavama i zašto ne žele da sarađuju, pogotovo kada su ovakve stvari u pitanju – kaže Stanislava Babin.
– Sastanak će biti kada ja budem imao vremena ili kada oni budu imali vremena. Oni su zakazali koji dan i u koliko sati treba da bude sastanak… Pa ne mogu ja da se prilagođavam njihovom vremenu, u Staroj Pazovi ima 170 udruženja građana i nije realno da se sastanak održi kada samo njima odgovara. Sastanak sa pomenutim udruženjem će biti kada budem imao vremena da ih primim jer ono što oni tvrde nije tačno. Mi nemamo takva saznanja niti je firma Remeo tražila nekakavu dozvolu za gradnju – kaže za VOICE predsednik opštine Đorđe Radinović.
Bugarski partneri
Beogradska firma Remeo doo koja bi u Staroj Pazovi trebalo da gradi objekat za tretman, skladištenje i spaljivanje medicinskog osnovana je 29. septembra 2016. godine sa osnovnim kapitalom od 100 dinara.
Prema podacima Agencije za privredne registre, direktor firme Remeo doo Beograd je Nikola Makojević, koji u ovom društvu sa ograničenom odgovornošću ima udeo od 33,34 odsto, odnosno u ukupnom kapitalu. Makojević je, dakle, učestvovao sa 34 dinara.
Većinski deo kapitala, odnosno 66,66 odsto sa uloženih 66 dinara, ima preduzeće MARLO doo Beograd, osnovano 30. marta 2017. godine. Direktor MARLO doo je Vojislav Vujnović, a jedini član pomenutog Društva sa ograničenom odgovornošću je Aleksandar Čamparević koji ima 100 odsto ukupnog kapitala sa uloženih 62.000 dinara.
Prema istraživanju VOICE-a, za ime Aleksandra Čamparevića se, pored Remeo i Marlo doo, vezuje još šest društava sa ograničenom odgovornošću. Istraživanje pokazuje da su društva osnovana uz podršku partnera iz Bugarske.
Srem već ima postrojenje za preradu medicinskog otpada
Stanislava Babin iz udruženja “Za zdravu opštinu Stara Pazova” kaže za VOICE da se to udruženje protivi izgradnji postrojenja za opasan otpad, ne samo na teritoriji staropazovačke opštine već čitave Vojvodine.
– Na plodnoj zemlji praviti ovakve vrste objekata je neodopustivo, plus dodatno ako pokušavaju da ih naprave mutne i sumnjive firme. Potpuno je suludo graditi ih na plodnoj zemlji, naravno da su potrebna i takva postrojenja Republici Srbiji, ali neka ih država i privatne firme grade na jalovim zemljištima a ne ovde – zaključuje Babin.
Kako je VOICE ranije pisao, postrojenje za preradu medicinskog otpada već postoji u Sremu, i to u okviru Opšte bolnice Sremska Mitrovica, koja u tom delu Vojvodine generiše najviše medicinskog otpada. Taj otpad nastaje tokom pružanja zdravstvenih usluga i, između ostalog, obuhvata igle, gaze, špriceve, lekove, hemijske supstance i delove tela, organa, tkiva… Za svaku vrstu otpada propisan je način na koji bi on morao da se tretira. Kroz mitrovačko postrojenje mesečno prođe oko tri tone medicinskog otpada.
Miodrag Blečić (VOICE)
