Privatni investitor dobiće tako dobre uslove kada preuzme Javno komunalno preduzeće „Stan“ da Sindikat „Nezavisnost“ ove firme smatra kako bi i bez njega uz iste uslove, uspešno poslovali i vratili svoja dugovanja, pogotovo jer su većinu potraživanja već vratili.
Sa druge strane, radnici „Stana“ upozoravaju da konkursna dokumentacija projekta javno- privatnog partnerstva u raspisanom tenderu bitno odstupa od dokumenta Predloga projekta koji je Republička komisija ocenila kao dobar, a Skupština grada usvojila zbog čega se i krenulo u ovaj posao. Na taj način, tvrde, prevarena je i Komisija koja je dala pozitivno mišljenje za dolazak privatnog investitora i Skupštinu grada Novog Sada, koja je – ravnajući se po tome – usvojio Predlog projekta i aminovao odluku za dolazak privatnika.
U međuvremenu, na otvaranju ponuda privatnih partnera u „Stanu“ 18. januara, kao jedini zainteresovani investitor javio se kontroverzni biznismen Darius Zakarauskas, predstavnik litvanske kompanije „Civinity“. Odnosno, ponudu su formalno dali „FM Holding“ iz Novog Sada i litvanski „Busto Valda“, sa podizvođačem, slovenačkom firmom „Javna rasveta“. Kako je rekao Zakarauskas, firmu FM Holding koja je osnovana 10. januara ove godine, su oformili radi lakšeg poslovanja u Srbiji, a „Busto Valda“, koji je deo holdinga „Civinity“ , tu se nalazi jer jer je obaveza na tenderu bila da ponuđač bude registrovan za obavljanje delatnosti održavanja stambenih zgrada i dimničarine, za šta je ova firma registrovana. Inače, Zakarauskas ima još jednu firmu u Srbiji, „GED Elekra holding“, registrovanu 2009. godine, sa sedištem u Ljuboviji. Gradska vlast u Novom Sadu ima 90 dana da odluči da li će prihvatiti ovu ponudu, a ako to učine, novo preduzeće će se zvati „Stan NS“. Sindikat je već odlučio.
– Projektom koji je usvojila Skupština grada Novog Sada i Republička komisija predviđa se da godišnji ugovor između Novog Sada i novonastalog preduzeća za održavanje javne rasvete iznosi 35 miliona. No, u konkursnoj dokumentaciji koju je uradio projektni tim kada je raspisao tender, stoji da će taj isti ugovor iznositi „najmanje 60 miliona dinara“. Treba napomenuti da godišnji ugovori između Novog Sada i Stana za ovaj posao nikad nisu iznosili više od 50 miliona. Postavlja se pitanje zašto novonastalo preduzeće, koje će 70 odsto biti u vlasništvu privatnika, u startu ima veći ugovor za održavanje javne rasvete nego što je to „Stan“ imao ikada do sada. Da stvar bude apsurdnija, potpisaće odmah ugovor za održavanje rasvete na deset godina, a Novi Sad je, dok je firma samo u njegovom vlasništvu, to radio na godišnjem nivou, što je bila velika prepreka preduzeću da refinasira dugove, odnosno da dobije povoljnije kredite – saopštavaju iz sindikata „Nezavisnost“ u JKP „Stan“.
Ono što najviše brine zaposlene je što se po konkursnoj dokumentaciji na tenderu, a tako nije stajalo u dokumentu koji je usvojila Skupština grada, predviđa izmirenje svih obaveza prema zaposlenima u punom iznosu i isplate otpremnina za višak zaposlenih po kolektivnom ugovoru, ali uz mogućnost isplate „srazmernog iznosa“. Prevedeno, „biće otpremnina i vraćenih dugova koliko bude bilo para“, dok je po najavljenim ulaganjima investitora već jasno da para neće biti dovoljno.
– Ovo predstavlja grubo kršenje kolektivnog ugovora čiji je jedan od potpisnika upravo Grad. Sindikati su se obratili gradonačelniku sa zahtevom da grad garantuje da će sve obaveze i otpremnine biti isplaćene u punom iznosu. Bojimo se da jednostavno ne bude, „znamo da smo ti dužni sto hiljada ali možeš dobiti samo pedeset hiljada, jer toliko imamo para“ – rekao je Zoran Bugarski, radnik Stana i poverenik Sindikata „Nezavisnost“.
Spens merkali Kinezi
Pored „Stana“, javno-privatno partnerstvo ili „radikalne mere“ pominju se za još jedno gradsko preduzeće – Spens. Kako saznaje VOICE, direktor Spensa Milan Jarić pre dve nedelje ugostio je kinesku delegaciju koja bi mogla biti mogući budući vlasnik jednog od simbola Novog Sada. Ipak, kako nam je direktor u kratkom telefonskom razgovoru napomenuo, stvar je daleko od dogovora. Kinezi su za sada došli samo da razgledaju.
Sa druge strane, na poslednjoj sednici Skupštine grada Novog Sada, Spensu je iz budžeta prebačeno čak 416 miliona dinara, kako bi podmirio svoja dugovanja prema Novosadskoj toplani.
Gradonačelnik Miloš Vučević napominje da Spens građane godišnje u budućnosti može da košta i milijardu dinara, tako da pored te prve opcije skupog održavanja ostaje druga – da se preda u ruke privatnom partneru, ili treća – „neka radikalnija mera“.
Ugovor o javno-privatnom partnerstvu između Novog Sada i privatnog partnera treba da se potpiše se na deset godina, a novonastala firma (društvo posebne namene) imaće dve komunalne delatnosti – održavanje javnog osvetljenja i dimnjaka, kao i delatnost održavanja i popravki zgrada i poslovnih objekata.
Odnos u novoj firmi je 70 prema 30 odsto u korist privatnog partnera (od trideset odsto, 15 dobija Grad, a 15 odsto „Stan“). Privatni partner se obavezuje da ća na račun grada uplatiti 162 miliona dinara. Od tog iznosa treba da se zaključe sve obaveze prema zaposlenima i otpremnine za tehnološki višak. Radnici smatraju da taj iznos nije dovoljan za poravnanje duga prema zaposlenima (dve neisplaćene plate iz 2013. godine i tri i po iz 2015. godine, neisplaćeni regresi te mnogobrojni radni sporovi).
Novonastalo preduzeće se obavezuje da preuzme 138 zaposlenih od trenutno 220, a ostali će biti tehnološki višak. Sa ovim novcem, dakle pored zaostalih plata i dugovanja za regres i sudske sporove, treba da se podmire i otpremnine za 80 radnika koji će biti višak. Po kolektivnom ugovoru, za svaku godinu provedenu u firmi, radnik treba da dobije jednu prosečnu gradsku platu.
– Nigde se ne navodi ni iznos otpremnina koje će biti date višku radnika i zbog toga tražimo da se što pre potpiše kolektivni ugovor i da se novo preduzeće u konkursnoj dokumentaciji obaveže da će ga poštovati minimalno dve godine. Nije jasno kako će privatni partner namiriti dugovanja, da li od sopstvenog novca ili od kredita na račun novoformiranog preduzeća, opterećujući njegovu imovinu, a radnici se boje upravo toga. Ulaganja privatnog partnera su nedovoljno jasna, posebno u delu u kome se govori o njegovim ulaganjima kroz znanje i kroz rizik koji je novčano vrednovan – saopštavaju iz sindikata „Nezavisnost“.
Da podsetimo, Republička komisija je 10. novembra 2016. godine dala pozitivno mišljenje za realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva u „Stanu“, a 20 dana nakon toga Skupština grada usvojila je ovu odluku i krenulo se u izradu konkursne dokumentacije i potragu za privatnim partnerom.
Uprkos postignutom sporazumu i činjenici da je u svemu učestvovala Agencija za mirno rešavanje radnih sporova, sindikati nisu bili uključeni u proces izrade konkursne dokumentacije, iako – nakon Komercijalne banke – zaposleni predstavljaju drugog poverioca po veličini duga.
Nova frima preuzeće sve obaveze prema poveriocima na dan 30.06.2017. godine, ali dokumentacijom nije precizirano šta će biti sa obavezama koje nastanu kasnije.
Dugovanja skoro vraćena
Većina radnika smatra da je bolje usvojiti unapred pripremljeni plan reorganizacije, koji je trebalo da spasi preduzeće. Naročito sada kada je prema Poreskoj upravi dug smanjen na svega 20 miliona, poslednja rata se plaća u martu 2018. godine i uskoro se stiču uslovi za direktan otpis kamate u iznosu od 185 miliona dinara. Prema AIK banci ostalo manje od sedam miliona duga i poslednja rata će se izmiriti u junu 2018. godine. Veliki dug ostaje još jedino prema Komercijalnoj banci, 230 miliona dinara i, prema zaposlenima. Ostali veći poverioci su javna komunalna preduzeća Poslovni prostor, Novosadska toplana i JGSP Novi Sad.
Zato bi, kako kaže Bugarski, davanje preduzeća u vlasništvo 70 prema 30, pod ovim uslovima i uz skoro otplaćivanje dugova, čiji su teret najviše podneli radnici kojima su smanjene plate, bio čisti poklon privatnom investitoru. Kako dodaje, treba uzeti u obzir da se poslednjih meseci beleži rast poverenja kod korisnika usluga i sve je učestalija pojava da im se vraćaju izgubljene stambene zajednice koje su otišle kod privatnih firmi.
Inače, ovo predstavlja treći pokušaj u poslednjih pet godina da se „Stan“ konsoliduje, Skupština grada je 2013. godine usvojila prvi plan reorganizacije, koji nikad nije počeo da se sprovodi, a nije stavljen ni van snage. Ni plan finansijske konsolidacije iz 2014. godine, što je bio drugi pokušaj spasa, nije počeo da se sprovodi.
Ni rukovodioci nisu bili srećne ruke, pa je od 2015. do danas promenjeno pet direktora. Preduzeće je, kao partijski plen, poslednjih godina prvo vodila koalicija Srpskog pokreta obnove i Narodnog pokreta Dinara, Drina, Dunav, no nakon najurivanja potonjeg pokreta iz vladajuće koalicije, ostao je samo SPO. Ipak SPO u Novom Sadu je postao nova partija, Pokret obnove Kraljevine Srbije, čiji je kadrar Miloš Ćurčić rukovodio ovim preduzećem do pre dva meseca, kada je dao ostavku, a na čelo firme je stigao Milovan Amidžić iz Srpske napredne stranke.
Sumnjivi Litvanac
Firma koja je poslala pismo o namerama i zasada je jedina zainteresovana za ulaganje u JKP „Stan“ je litvansko preduzeće „Civinity“.
– Sva dugovanja „Stana“ preuzelo bi zajedničko društvo. Delom iz profita izmirivala bi se dugovanja Stana prema poveriocima. Grad bi trebalo samo da omogući umanjenje obaveza koje „Stan“ ima prema drugim JKP ili da prebijemo dugovanja. U zajednički kapital ušli bi objekti i zemljišta koje sada koristi ovo javno preduzeće – piše u pismu koje je potpisao član borda direktora ove firme, Darius Zakarauskas.
Ovaj potpisnik pisma o namerama, već je bio na čelu kompanija u regionu, a od 2006. do 2011. godine obavljao je funkciju predsednika Upravnog odbora rudnika boksita „Srebrenica“.
Nakon što su Zakarauskas i grupa litvanskih firmi otišle 2013. godine, iza njih su ostala dugovanja u milionima evra. Kako kažu radnici iz „Srebrenice“, nestali su preko noći, a afera do danas nije rešena.
– Mi smo tada primali plate, ali nisu uplaćivani doprinosi i ostali su dugovi koji se mere milionima evra. Grupa litvanskih firmi za koju je radio i Zakarauskas, bukvalno je nestala 2013. godine, a pre toga držala je šest preduzeća koja su se bavila metalom i pratile su ih mnoge afere – rekao je dugogodišnji radnik rudnika, koji je želeo da ostane anoniman, jer i dalje traju sudski procesi protiv bivše uprave.
Litvanci su bili vlasnici 72 odsto kapitala i u Fabrici glinice „Birač“ iz Zvornika, čiji je direktor takođe bio Zakarauskas. Litvanska „Ukio grupa“ kupila je 2001. godine ovu fabriku, ali nakon bega Litvanaca i ona je sada u stečaju.
Iz „Stana“ muk, Vučević najavljuje i moguće gašenje
Iz „Stana“, kao i iz Gradske kuće, ne žele da odgovaraju na pitanja VOICE-a: zašto su promenjeni uslovi na tenderu, šta će biti sa radnicima, kao i šta misle o jedinom zainteresovanom investitoru. Pitanja smo poslali pre nekoliko nedelja, ali sve je ostalo na telefonskim obećanjima zaposlenih u sektorima odnosa sa javnošću Gradske kuće i „Stana“ da će odgovora „u budućnosti biti“.
No, gradonačelnik Miloš Vučević izjavio je pre nekoliko dana da je otvaranje ponuda na tenderu za javno-privatno partnerstvo u „Stanu“ odgođeno zbog pitanja potencijalnog ponuđača. On očekuje da će se uskoro konačno znati da li će Stan dobiti privatnog partnera, a ukoliko tender ne uspe, doneće se odluka da li da se ide sa ponovljenim tenderom ili čak da se „Stan“ i definitivno ugasi.
– Ako ne uspe poziv za javno-privatno partnerstvo, donećemo odluku na nivou Grada da li ćemo ići na drugi poziv sa korigovanim uslovima ili ćemo se odlučiti za neki od alternativnih poteza. Jedan od th poteza može biti i gašenje Stana, ali i potpuna reorganizacija preduzeća sa manjim brojem zaposlenih i fokusiranjem samo na određene poslove – rekao je Vučević. On je dodao da ipak treba pomenuti da se situacija u ovom preduzeću znatno popravila u odnosu na ranije.
Ekipa VOICE
