Konačna odluka o tome da li će nemačka kompanija Tenis doći u Srbiju ili ne, trebalo bi da bude doneta u martu, saznaje VOICE. Prema informacijama iz izvora bliskim top menadžmentu kompanije, ovaj, vodeći proizvođač svinjskog mesa u Evropi, trenutno je bliži odluci da odustane od najavljenog investiranja, nego da gradi farme u našoj zemlji.
U novembru 2018. godine Tenis je od Vlade Srbije s kojom je u aprilu 2015. godine potpisao Memorandum o razumevanju, zatražio odlaganje najavljene investicije, s tim da bi najkasnije do kraja marta trebalo da se izjasni o dolasku u Srbiju.
Prema informacijama VOICE-a, nemačka kompanija nije još uvek uzela u zakup nijedan hektar državnog poljoprivrednog zemljišta, iako joj je bilo namenjeno oko 5.000 hektara u dve lokalne samouprave – Zrenjaninu i Kikindi, a njive je trebalo da dobije i u Sečnju. Tenisu je po osnovu planiranih investicija bio odobren zakup 2.420 hektara u opštini Zrenjanin, 2.544 hektara kod Kikinde, a toliko je trebalo da mu obezbedi i lokalna samouprava u Sečnju. Međutim, do sada nemački mesni gigant nije uplatio ni dinara za ove hektare u opštinske, odnosno pokrajinski i republički budžet.
Kako saznajemo, osnovni razlog za sve izvesnije odustajanje Tenisa od investiranja u Srbiji je sporost i neozbiljnost koju je naša admnistracija pokazala u pripremanju terena za izgradnju farmi. Na to se nadovezala i nepovoljna situacija zbog bolesti afričke svinjske kuge zbog koje je nemačka kompanija veoma oprezna.
Početak zakupa poljoprivrednog zemljišta u zrenjaninskom ataru bio je predviđen za jesen 2017. godine, a u Kikindi 2018.
Sa investicionim planovima Tenis je konkurisao u martu 2017. Umesto mesec dana, i duže od godinu je čekao da se parcele predviđene za zakup dovedu u red, da se sa njih skinu zabeležbe stare i po tri decenije, da se vidi koje njive su među njima predviđene za restitucuju… Liste sa parcelama su menjane, sa nekih tereti nisu ni skinuti jer se dešavalo da baš tu zemlju obrađuje neko sa uticajem na lokalne vlasti. Sve to udaljavalo je kompaniju Tenis od namere da investira u Srbiju, kaže naš izvor.
U međuvremenu, kompanija koja godišnje investira i 400 miliona evra i obrće do osam milijardi, ulagala je u poslove u Velikoj Britaniji, Danskoj, Španiji, Francuskoj i Srbija joj je postajala manje interesantno tržište.
Podsetimo, Memorandum o razumevanju koji opisuje projekat investiranja u Srbiju vredan oko 420 miliona evra (20 modernih farmi vrednih po 21 milion evra) potpisali su u aprilu 2015. ministar privrede Željko Sertić i predstavnik Tenisa Danijel Notbrok, u prisustvu tadašnjeg premijera Aleksandara Vučića i vlasnika nemačke klanične industrije Klemensa Tenisa. Tim dokumentom predviđen je uzgoj tri miliona tovnih svinja godišnje.
Međutim, u kasnijim Vučićevim obraćanjima javnosti, vrednost investicije pala je na 300 miliona evra, a broj svinja na 350.000. Naime, u okvirnom ugovoru koji na kraju nije ni potpisan, navedena je investicija koja podrazumeva projektovanje, izgradnju i upravljanje sa pet svinjskih farmi gde će svaka imati 70.000 svinja sa najmanje 2.500 krmača po farmi godišnje – ukupno 350.000 svinja na pet farmi (pored Zrenjanina, Sečnja i Kikinde, u opticaju su bili Plandište i Vršac). Investicije su se, dakle, svele na pet lokacija i pale na oko 100 miliona evra, da bi donedavno izvesna bila gradnja samo na dve ili tri lokacije, a sada je i to pod velikim znakom pitanja.
Prema preliminarnom ugovoru, Tenis je očekivao državni podsticaj u iznosu od 20 odsto ukupnih kapitalnih izdataka po jednoj lokaciji, i to ne više od četiri miliona evra po farmi.
Zakon menjali zbog Nemaca a njih nema
Uslov za dolazak Tenisa u Srbiju bile su izmene zakona o poljoprivrednom zemljištu, koje su donete krajem 2016. Novi zakon, upozoravala je tada stručna javnost, pisan je za interese velikih investitora, domaćih i stranih, dakle tajkuna. Jedini njegov smisao bio je izdavanje 30 odsto državnog zemljišta na 30 godina velikim ulagačima.
U podzakonskim aktima objašnjeni su uslovi i način na koji se investitori, predajući investicone planove lokalnim samoupravama, mogli doći do velikog broja hektara u dugoročni zakup. Naime, opšta merila za ocenu investicionog plana za ulaganja u sektor poljoprivredno-prerađivačke industrije bila su da se radi o ulaganju u nova osnovna sredstva, a koja se ne odnose na isključivu ratarsku proizvodnju, u iznosu od najmanje tri hiljade evra po hektaru, od čega minimum ulaganja u prerađivačke kapacitete iznosi 500 evra po hektaru, odnosno najmanje 500.000 evra ukupne investicije, u periodu do tri godine od dana početka ulaganja u skladu sa dinamikom predviđenom ugovorom. U prvoj godini mora se realizovati najmanje 30 odsto investicije, osim u jedinicama lokalnih samouprava koje imaju manje od 1.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, u kojima ukupni iznos investicije može biti manji od 500.000 evra, pisalo je u uredbi o davanju zemljišta u dugoročni zakup investitorima, koja još uvek važi.
Ove zakonske mogućnosti na kraju nije iskoristio Tenis, zbog kojeg je, po mnogima, krovni dokument i pisan, već su njive u dugoročan zakup date domaćim biznismenima. Koliko ih je ukupno izdato i kakve će koristi to doneti lokalnim samoupravama i poljoprivrednicima u tim sredinama nije poznato ali u nekim slučajevima upravni sud je već našao nepravilnosti.
Ministarstvo bez odgovora
-Komisija za davanje saglasnosti za investicione planove je prihvatila zahtev kompanije Tenis za odlaganje prve investicije u Srbiji zbog toga što ugovor sa tom kompanijom nije ni potpisan već je podnet samo investicioni plan, potvrdilo je u novembru prošle godine pisanje medija Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije.
Tenis se, naime, obratio Ministarstvu, s molbom za odlaganje ulaganja, a kao razlog za to naveo je širenje bolesti afričke kuge svinja.
Od Ministarstva poljoprivrede VOICE je zatražio odgovore na pitanja u vezi sa dolaskom kompanije Tenis u Srbiju, međutim, nije ih dobio.
Slađana Gluščević (VOICE)
