Nezakonita otpuštanja u novosadskoj kompaniji Lir (Lear) koja proizvodi kablove za automobilsku industriju, odigravaju se već dve nedelje ispod lupe javnosti. Radnici se pritiskaju da potpišu sporazumne raskide ugovora, a do sada je po podacima sindikata „Nezavisnost“ to učinilo njih oko 260.
Iz usta naših zvaničnika najveća i najznačajnija investicija poslednjih decenija u Novom Sadu i Vojvodini trenutno jednom delu naših građana zagorčava život. Država i Novi Sad su u ovu investiciju, što kroz pravljenje hale, davanja zemljišta, dotiranja plata i kreditiranja američkog investitora u poslednje dve godine dali bezmalo oko 57 miliona evra, da bi Nevena B. radnica koja pravi kablove u fabričkom krugu ovaj mesec dobila platu od 23.000 dinara. Bonus od 5.000 dinara joj je ukinut jer je – kako objašnjava – nadređeni zaboravio da ju zove na posao u drugu smenu, pa ju je posle naterao da traži slobodan dan. A ako se traži slobodan dan ili dan bolovanja, tog meseca nema bonusa. No Nevena je još i srećna. Nije dobila otkaz.
– Oni su ljude jednostavno prevarili. Niti su tehnološki višak niti su na bilo koji način povredili radni odnos, jednostavno ih navuku da potpišu sporazumni raskid ugovora. Mislim da je samo u mojoj smeni otpušteno oko 200 ljudi, tako da verujem da je brojka mnogo veća nego što je još zvanično priča, barem 500 radnika. Od avgusta je otišlo dobrovoljno samo oko 500 ljudi jer su ukinuti bonusi i prekovremeni rad se više ne plaća pa ljudi neće da u ovako očajnim uslovima lome kičmu za možda 200 evra – rekla je Nevena B.
Kako dodaje, njena drugarica dve godine nije bila na godišnjem. Prošli mesec otišla je četiri dana na bolovanje i označena je od supervizora kao kandidat za otkaz, odnosno nametnuti sporazumni raskid ugovora. Danas više ne radi u Liru. Koliko je fluktuacija radne snage u ovoj firmi dinamična, dokazuju i brojevi identifikacionih kartica, Nevena je zaposlena u avgustu i tada je već dobila broj viši od 6.600, dok je krajem novembra ta brojka prešla 7.000. Prema podacima sindikata „Nezavisnost“, u ovoj kompaniji trenutno radi nešto više od 3.000 radnika.
Druga radnica sa kojom smo pričali, operaterka u pripremi za proizvodnju Jelena M, kaže da je u njenoj grupi od 50 ljudi posao izgubilo desetak. I ona potvrđuje da se obično biraju oni koji su išli češće na bolovanje, i pre otkaza neki od njih su stavljani u takozvanu „škart grupu“, čije ime dovoljno govori. Ono što ju buni je da su učionice gde se za cela tri dana obuče novi radnici i dalje pune.
– Jedino ako dobijaju subvencije na ove radnike što dolaze, pa zato otpuštaju stare, druge logike nema. Učionice su pune i novi dolaze. Sa druge strane ljude se pritiskaju da potpišu sporazumni raskid. Ako nećeš odmah da prihvatiš, dođu sutra i ponude ti 500 evra odštete i to je poslednja ponuda. Žene u mojoj grupi su izlazile uplakane i izbezumljene sa tih razgovora, mnoge su u kreditima i ne znaju kako će ih sada vratiti. Nekim ljudima koji su na bolovanju na kućnu adresu su stizali sporazumni raskidi ugovora. Ovako se uništavaju porodice – dodaje Jelena M. Ona objašnjava da postoje i druge metode u rešavanju radnika, a to je neprodužavanje sertifikata za rad. Iako je većina radnika zaposlena sa srednjom školom i nema obavezu da bude stručnjak u ovom poslu, odnosno ima obavezu da zna samo ono za šta ih je kompanija obučila, na testu za produžavanje sertifikata jednostavno dobiju preteška pitanja na koja znaju odgovore stručno školovani ljudi u ovom poslu. Padaju i ne produžava im se sertifikat.
Sindikat Nezavisnost: „Nezakoniti otkazi, radnici ne treba da potpisuju ništa“
Milorad Panović predsednik Granskog sindikata industrije, energije i rudarstva tvrdi da su sporazumni raskidi ugovora u Liru sprovode mimo zakona.
– Ne postoji ovakva vrsta sporazumnog raskida ugovora u našem zakonu, da radnicima do šest meseci zaposlenima daju 250 evra odštete, a onima koji rade duže 500 evra. Morao bi da se spovede program tehnološkog viška, što oni nisu uradili. Mi radnike savetujemo da ne potpisuju ove sporazumne raskide. Iako nas rukovodstvo Lira ubeđuje da nema pritisaka, mislimo da ga ima – rekao je Panović čiji je sindikat jedini reprezentativan u ovoj kompaniji.
Panović kaže i da se sastao sa rukovodstvom Lira prošle nedelje gde mu je rečeno da zbog nekih otkazanih ugovora imaju višak radne snage. Koliko mu je saopšteno sporazumni raskidi ugovora se nude radnicima koji ne ispunjavaju norme, odnosno ne zadovoljavaju poslodavca. Koliko je saznao, 260 radnika je ostalo bez posla, ali kako su mu preneli šefovi u Liru, oni će moći da se vrate čim se za to ukaže potreba.
– Svejedno šta kažu rukovodioci, smatram da se raskidi ugovora ne trebaju potpisivati. Oni su se obavezali državi da će zaposliti 2.000 radnika do 2018. godine, za šta su povukli sve subvencije, a trenutno imaju više od 3.000 radnika i tu oni ispunjavaju ugovor koji su potpisali sa Srbijom. Oko 7.000 radnika je već prošlo kroz kompaniju. Sada ih je u smeni 1.000, a trebalo bi da ih bude maksimalno 700, što je bio veliki problem leti kada su bile nesnosne vrućine – nastavlja Panović.
Desetine miliona evra iz budžeta
Novci dodeljeni Liru na osnovu opravdanih troškova, koji su kombinacija ulaganja i plata zaposlenih za dve godine, iznose 29,4 miliona evra. Kako se vidi iz Ugovora koji su potpisali državom, za svakog radnika u naredne dve godine odnosno do kraja ove 2018. godine, Srbija je Liru dala 4.790 evra. Grad Novi Sad se posebnim ugovorom sa Lirom, za čije potpisivanje su na vanrednoj sednici Skupštine grada u decembru pretprošle godine glasali odbornici vladajuće većine predvođene Srpskom naprednom strankom, obavezao da izgradi halu u kojoj će biti smešten pogon. Za ta ulaganja, nakon rebalansa gradskog budžeta, opredeljeno je 32,7 miliona evra.
Sa druge strane kako dodaje, Lir krši i Zakon o radu već dve godine ali ne i Ugovor koji je potpisao sa državom. Naime, minimalac ili minimalac uvećan za 20 odsto po tom Zakonu isplaćuje se u slučaju „poremećaja proizvodnje“, kada kompanija ne radi dobro. Razlika u plati posle bi morala da se nadoknadi kada firma uđe u normalan ciklus proizvodnje i kada plata treba da zavisi od poslovanja, odnosno visine zarade kompanije. Lir je od države dobio takav ugovor da je na dve godine zabetoniran minimalac uvećan za 20 odsto, nebitno koliko kompanija radi dobro i zaradi.
Radiš bolestan, ako padneš pod liniju samo te preskoče
Radnice Jelena i Nevena svedoče nam i o užasnim uslovima rada. Privatna ambulanta koja se nalazi u samoj fabrici, većinom vraća bolesne radnike nazad na posao.
– Ženi koja je radila pored slošilo se odjednom. Odvela sam je u ambulantu i dali su joj koktel lekova. Mislila sam da ide nakon toga kući. Ali ne! Eto nje opet pored mene na liniji. Kaže, rekli su joj da se vrati nazad na posao. Počela je da se trese i plače, na kraju su joj se oduzele noge. Zvali smo Hitnu pomoć koja ju je pokupila i odvezla u Urgentni centar. Ta privatna ambulanta služi samo da bi vraćala radnike na posao. Malo vam daju infuziju ako treba i nazad u halu – rekla je Jelena. Nevena dodaje da nema kiseonika u hali, što je pogotovo leti bio problem. Svedočila je bizarnom slučaju kada je jedna radnica pala u nesvest, ali linija nije smela da stane pa su je nekoliko minuta preskakali. Smatra da je glavni problem takmičenje među supervizorima, koji pritiskaju radnike da rade iznad svojih mogućnosti. Postoje tri pauze u toku radnog dana koji inače čitav prestojiš, od petnaest, deset i pet minuta. To nije dovoljno da se obave ni najnužnije potrebe, pa kada je pauza nastaje stampedo. Zbog toga većinu potrepština nosi sa sobom u rancu kako ne bi gubila vreme odlaskom u garderobu.
– Pre su plaćali prekovremene sate, ali sada su uveli neku banku sati iz koje na kraju ne dobijete ništa, samo radite više, a novci isti. Bonus od 5.000 dobijete ako prva tri meseca niti jedan dan ne izostanete, nema veze i ako uzmete bolovanje. Tako su i plate pale pa mnogi više neće da se pate za baš malo para – nastavlja Nevena.
Iz novosadske kompanije Lir do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na naša pitanja upućena imejlom. Navedeni kontakt telefoni kompanije u Agenciji za privredne registre, gde jedino mogu i da se nađu, nisu u funkciji.
Aleksandar Latas (VOICE)
