Iako je Vojvodina, pa tako i Subotica jedan od regiona u Evropi koji je najmanje pošumljen, sa ispod sedam odsto površine pod šumama, motorne testere već deset meseci rade na redovnoj seči šume na Tresetu, kod jezera Tresetište pored Palića i granice sa Mađarskom, u blizini urbane zone, u predelu izuzetnih odlika koji pripada trećem stepenu zaštite. Dok iz Vojvodinašume kažu za VOICE da je u pitanju seča obnove šume, stručnjaci i zaštitari su protiv ovako masovne seče jer je šumi potrebno više decenija da se obnovi, te su zatražili izmene godišnjih planova za seču i uključivanje nezavisnih stručnjaka u izradu planova.

Seča u šumi Treset koja će trajati do kraja ove godine izazvala je uznemirenost dela građana koji su početkom septembra osnovali i Fejsbuk grupu „Zaštita šume Subotice/TRESET“ u kojoj su ukazali na problem sve češćih seča u subotičkim šumama.

Prema informacijama iz Javnog preduzeća Vojvodinašume, do sada je uklonjeno 17,5 hektara šume, a u planu je još seča 12,18 hektara, dakle ukupno 29,68 hektara šume planirane važećom Osnovom gazdovanja šumama.

Iz ovog preduzeća kažu da šuma im svoj životni vek i da se seča radi zbog obnavljanja šume, a da će celokupna površina koja je predmet seče biti obnovljena prirodnim, vegetatitvnim putem. Dodaju da ća efekti obnove biti vidljivi do jeseni 2022. godine, odnosno po isteku vegetacionog perioda.

Stručnjaci i zaštitari su protiv ovako obimne seče i kažu da je sporna i ispravnost desetogodišnjih planova za seču koje usvaja Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. A građani su zatražili od Vojvodinašume da ih uključe u predstojeću jesenju sadnju i obnovu šume.

Sve manje pošumljavanja

Stepen šumovitosti u Srbiji je 29,1 odsto, dok bi prema postavljenim ciljevima u Prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, optimalna šumovitost trebalo da bude 41,4 odsto. Trend opadanja godišnjeg pošumljavanja prisutan je od 1995. godine, tako da je danas on ispod 2.000 hektara, dok je osamdesetih godina prošlog veka pošumljavano oko 10.000 hektara godišnje, izjavio je medijima početkom ove godine, predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor Duško Pejović.

Marinković: Nijedna površina nakon seče ne ostaje neobnovljena

„Seče koje se sprovode ne predstavljaju nikakav ekocid i krčenje šuma“, kaže za VOICE izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj Marko Marinković i dodaje da su u pitanju redovne seče, odnosno seče obnove i proredne seče, planirane važećom Osnovom gazdovanja šumama za period od 2020. do 2029. godine, kao i izvođačkimprojektima gazdovanja šumama za 2021. godinu.

„U konkretnom slučaju, na lokalitetu Treset planirana je vegetativna obnova bagrema prirodnim putem. Vrste drveća koje imaju veliku sposobnost vegetativne obnove obnavljaju se prirodnim putem, dok se vrste koje nemaju svojstvo prirodnog obnavljanja obnavljaju veštačkim putem što podrazumeva setvu semena ili sadnju sadnica. Suština je da nijedna površina nakon seče ne ostaje neobnovljena, nego je cilj da se podigne nova, mlada šuma. To se uvek ostvaruje, čak i kada obnova iz prvog puta ne uspe ili ne uspe u potpunosti jer se u tim slučajevima vrši popunjavanje sadnicama ili čak i ponovno pošumljavanje ukoliko je potrebno“, navodi Marinković.

Od Marije Terezije do danas

Carica Marija Terezija koja je proglasila Suboticu Slobodnim kraljevskim gradom 1. septembra 1779. godine još pre više od dva veka je znala da je eolska erozija velika pretnja gradu, pa je dala nalog da se cela oblast pošumi. Drugo veliko pošumljavanje počelo je 1840. godine i trajalo je gotovo 60 godina. Subotičke šume su sve do 1896. godine bile isključivo vlasništvo grada, a „Planom gazdovanja šumama slobodnog kraljevskog grada Subotice“, iz 1901. godine, šuma prelazi u ruke raznih „gazdinstava“ i „upravljača“, nakon kojih šuma polako ali sigurno počinje da nestaje, naveo je jedan od lokalnih portala u Subotici koji se bavi istorijom toga grada.  

U pitanju je seča šume starosti 45 godina gde će biti uklonjeno oko hiljadu kubnih metara bagrema, gotovo dve hiljade kubnih metara bele topole, 500 kubika koprivića, 50 kubika otla i 120 kubnih metara crnog bora.

Prema rečima Marinkovića, svi radovi su usklađeni sa strogim FSC standarima, a Vojvodinašume poseduje FSC sertifikat koji je dokaz da se šumama gazduje na ekološkim principima, pri čemu se to svake godine kontroliše od strane nezavisnog sertifikacionog tela.

S obzirom na pojavu pojedinih dezinformacija na društvenim mrežama o tome da je seča u šumi na Tresetu završena, Marko Marinković iz Vojvodinašume kaže za VOICE da je u proteklih nekoliko dana bila Šumska i druge inspekcije na terenu i da je seča u ovom trenutku utihnula, ali da će ona biti ponovo nastavljena po propisanim, važećim planovima za seču.

Hulo: Izuzetno smo ugroženi, ovaj kraj je pola pustinja

S druge strane, magistar bioloških nauka Ištvan Hulo iz Subotice, koji je kao volonter dugi niz godina učestvovao u pripremi dokumentacije za proglašavanje Subotičkih šuma za prirodno dobro i gotovo 40 godina istraživao to područje, kaže za VOICE da je protiv seče šume.

„U ovakvom području je istaknut značaj drveća, značaj šuma za zaštitu klime i klimatskih promena, zaštitu vazduha jer se nivo ugljen dioksida smanjuje i u celom svetu je preporučeno da se, tamo gde može, sade milioni stabala drveća jer će nas to u velikoj meri spašavati od svih tih promena“, objašnjava Hulo.

Hulo smatra da je potrebno obaviti reviziju planova za seču jer smo sada ugroženi i zbog mnogih drugih stvari.

„Kad se iseče jedno stablo koje je staro 100 godina, mi treba da dočekamo isto tako još 100 godina da izraste novo, pa do tada ovde neće biti ništa – samo pustinja bez tih stabala. Prema tome, ja sam protiv takvih seča jer ogrevno drvo možda nije u toj meri ekonomski značajno u odnosu na zaštitu naše klime“, smatra Hulo.

Gde završava isečeno drveće?

Marko Marinković podseća da se drvo koje se poseče plasira na tržištu, čime se stavlja na raspolaganje društvu i industriji ekološki prihvatljiv materijal, a istovremeno se stvara ekonomska vrednost. 

„Vojvodinašume prodaje drvne sortimente (trupce, celulozno drvo itd.), a kupci dalje obavljaju preradu drvnih sortimenata i izrađuju drvnu građu (drvni građevinski materijal) koji na kraju završi na domaćem ili inostranom tržištu“, navodi Marinković.

On ističe da drvo iz subotičkih šuma nije ekonomski isplativo i da su Vojvodinašume u ovom slučaju na nuli ili u vrlo blagom plusu.

U Kelebijskoj šumi su u proteklim mesecima takođe rađene redovne seče, a na jesen će biti sprovedeno pošumljavanje sadnicama crnog bora, kažu u preduzeću Vojvodinašume.

Davidov: Javna preduzeća šume posmatraju kao resurs

Predsednica Udruženja Pokreta gorana Sombor Ljilja Davidov kaže za VOICE da su ovakve seče uvek problematične nama koji to gledamo sa strane, ali je problem i u Osnovama gazdovanja koja su javna preduzeća donela jer u jednom momentu kada se iseče sve i tako masovno – to nije dobro zbog ekosistema i zbog prirode uopšte.

„Malo mi je čudno da je tu koprivić, da se on računa kao prinos. Malo je problematično što češljaju sve, bukvalno skidaju šumski pokrivač. Opravdanje im je da drveće u jednom momentu nije više proizvođač kiseonika, nego da proizvodi ugljen dioksid. Kako su oni gazdovali šumama ako su one u tako lošem stanju i ako se seku u tom obimu?“, pita Ljilja Davidov.

Prema njenom mišljenju, osnove gazdovanja, kako ih šumari donose, su vrlo sporne, veoma loše urađene i bez saglasnosti sa nezavisnim biolozima.

„Šumari i biolozi drugačije posmatraju šumski ekosistem. Šumari, a pogotovo javna preduzeća šume posmatraju kao resurs – što za tehničko drvo, što za ogrev – a najmanje su upućeni u tu biološku funkciju šume i najmanje se na to obraća pažnja kada se rade te osnove. To je ono što je sporno i što mora da se stopira i da se menja“, smatra Ljilja Davidov.

Đereg: Uključiti javnost u donošenje odluka

Inženjerka šumarstva za zaštitu od erozije i direktorka Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Nataša Đereg kaže za VOICE da je u skladu sa „Agendom za održivi razvoj 2030“ UN-a, predviđeno između ostalog i podizanje 171.831 hektara šuma u Vojvodini, a da je ono što mi vidimo – obrnuto.

„Mi vidimo samo da se seče šuma. Javnost u Subotici se s pravom buni oko seče šuma na lokaciji Treset, a stručnjaci nas uveravaju da je sve u skladu sa novim planovima koji su doneti i da nema prekomerne seče niti će biti neke velike ekološke štete, već samo koristi od predviđenih seča: proredne seče, oplodne seče, čiste seče kao mere sanacije šteta od požara“, navodi ona.

Nataša Đereg podseća da javnost nije učestvovala u donošenju planova o seči jer to niko nije omogućio, iako prema Arhuskoj konvenciji imaju pravo na to.

Šta je sanitarna seča?

Sanitarna seča je seča kojom se uklanjaju oštećena, obolela i suva stabla u cilju sprečavanja širenja štetnih uticaja, a obim u kojem se sprovodi zavisi od stepena oštećenosti i ugroženosti, odnosno broja stabala koji mora biti uklonjen. Ako su štete tolikog obima da to zahteva uklanjanje čitavog šumskog pojasa, to se sprovodi na osnovu sanacionog plana, u kom slučaju se sprovodi i pošumljavanje. Ove seče se sprovode tokom cele godine u zavisnosti od potreba.

Blagojević: Pre seče potreban razgovor sa građanima

Nikola Blagojević iz Pokreta gorana Vojvodine kaže za VOICE da je njihov apel da se razgovara i sa građanima, a da prosto i struka mora da se uvaži u određenoj meri, da se iznesu sve činjenice i podaci i da se sve zainteresovane strane upoznaju sa procesom koji podrazumeva seču šume.

„Naravno, građani su isprepadani, nemaju baš poverenja ni u koga u ovom trenutku i ni u čije dobre namere. Pre nego što Vojvodinašume ulaze u bilo kakvu seču, pogotovo koja je blizu urbane zone, ili gde ima ljudi koji su korisnici te šume, iako nisu dužni po zakonu, ali zbog dobrih odnosa, jako je važno da obaveste građane da će biti seča, da se to radi prema planu“, ocenjuje Blagojević.

Podseća da Vojvodinašume funkcionišu na ekonomskom principu – „oni nisu zaštitarska organizacija, nego preduzeće koje gazduje šumama u smislu stvaranja profita i punjenju republičkog budžeta“.

Životinje su u šumama kojima se gazduje u konstantnoj migraciji, povlačenju i vraćanju, navodi Blagojević i dodaje da je problem ako postoje neke strogo zaštićene vrste u takvim područjima.

Uprkos tome, Marinković iz Vojvodinašuma kaže za VOICE da je ovo preduzeće spremno da odgovori na sva pitanja građana, i da objasne sve nedoumice ili dileme na terenu ili u bilo kom obliku komunikacije.

Takođe, podseća da je plan seče obnove na Tresetu blagovremeno objavljen na sajtu nadležnog ministarstva, sajtu Vojvodinašuma te da je na vreme obaveštena i mesna zajednica.

Natalija Jakovljević (VOICE)