"Javnost u Srbiji često ima utisak da život postoji jedino u Beogradu"
Kad u vremenskoj prognozi i u istupima patriotski nastrojenih političara nekim slučajem nije označena kao „severna Srbija“, Vojvodina može da smatra da ima dobar tretman u nacionalnim medijima.
Zanimljiva biva Vojvodina takvim medijima obično tek kad se desi kakva velika tragedija pa je to zgoda da se aktivira omiljena poštapalica tuga&neverica, kad migranti uznemiruju lokalni živalj, opasno naraste voda pa prete poplave ili su pak u nekom selu, u okviru izvesne gastronomske fešte – jer, šta se drugo u Vojvodini radi no se jede? – lokalni meštri skuvali/ispekli već nešto vredno obaveštavanja Ginisove komisije.
Bude, je li, u dopisničkim javljanjima i o određenim svakodnevnim problemima građana ili meštana, ali ne i o odgovornima za njih, naročito ako su iz vlasti. Afere i skandali se, eto, propuštaju, pogotovo ako su njihovi akteri vladajući ili su njima bliski. A o onima koji to nisu se, dabome, izveštava naširoko, tu nema ograničene minutaže ili prostora u štampi.
O potonjem, istina, pišu ili izveštavaju ono malo preostalih profesionalnih medija u Srbiji, koji se katkad pežorativno nazivaju nezavisnim: bilo da su elektronski, štampani ili onlajn, Vojvodine vole da se do’vate samo kada su velike i eksplozivne priče u pitanju. A nije da ih nema. Tu se onda otkriva i ko je odgovoran za neki problem ali i ko je akter afere, skandala, veoma lukrativnog posla, ko stoji iza neke volšebno kupljene parcele i sve tome slično.
O ostalim, manjim i manje eksplozivnim i klikabilnim temama, red bi bio da izveštavaju makar ovdašnji lokalni mediji, kad već ne mogu o nečemu drugom. Lokalni ŠTA?? Ono šta se s pravom može tako nazvati, toliko je malobrojno da se svi ti mediji mogu pobrojati u desetak sekundi.
Vremenom, o lokalnim, gorućim pre svega temama u pojedinim sredinama više nije imao ko da izveštava – mediji koji nisu iščeznuli opredelili su se komformistički za nezameranje, neobjektivnost – i konkursne i druge mrvice sa stola.
U takvim okolnostima, krajem 2014. godine, pod okriljem Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), rođen je Vojvođanski istraživačko-analitički centar, znan i po skraćenici VOICE.
Današnje glavno opredeljenje VOICE-a – izveštavanje o svim lokalnim sredinama u Vojvodini – izniklo je iz angažovanja grupe novinara na projektu Pokrajinskog sekretarijata za regionalnu saradnju i lokalnu samoupravu o funkcionisanju svih 45 vojvođanskih lokalnih samouprava. Osam tematskih tekstova, kao i sveobuhvatna analiza novinarke Žužane Serenčeš, bili su ujedno i prvi tekstovi objavljeni te, 2014. na tek pokrenutom sajtu VOICE-a.
„VOICE se od početka na prvom mestu bavi lokalnim temama jer je činjenica da živimo u izrazito centralizovanoj državi, što se reflektuje i na medijsku scenu“, kaže Dinko Gruhonjić, glavni i odgovorni urednik portala VOICE od njegovog osnivanja.
„Javnost u Srbiji često ima utisak da život postoji jedino u Beogradu“, nastavlja Gruhonjić, „i da se važne stvari dešavaju samo u tom gradu. To omogućava lokalnim biznismenima i političkim kabadahijama da u mraku svojih opština i gradova rade praktično šta god požele, tim pre što su lokalni mediji zbog centralizacije potpuno upropašćeni. VOICE će nastaviti ne samo da pokušava da osvetli mrak u lokalnim samoupravama, već će nastaviti da pomaže kolegama sa lokala da osnivaju sopstvene medije i da nastavimo uspešnu saradnju.“
Nisku istraživačkih tekstova – ono „I“ iz VOICE-ovog imena – započeo je Darko Šper 10. januara 2015. godine pričom „Razvojna banka Vojvodine vratiće sva dugovanja“.
Iako se često izostavlja pri pomeni postojećih istraživačkih centara/sajtova u Srbiji, VOICE je uprkos tome uspeo da dokaže da njegovi novinari imaju kapacitet za velike priče, da one i te kako umeju da izazovu reakcije – negativne, ali, bogami i pozitivne, kakve obično umeju da budu odluke žirija o novinarskim nagradama.
Darko Šper je 2016. godine bio jedan od dobitnika Nagrade Evropske unije za istraživačko novinarstvo u Srbiji za 2015. godinu, za serijal tekstova o neonacistima u Srbiji.
Maja Živanović dobila je 2017. godine prvu nagradu Evropske unije za istraživačko novinarstvo u Srbiji, za tekst o DP Novi Sad gas. O toj temi Maja je objavila nekoliko tekstova i oni nisu prošli nezapaženo – baš kao ni dvojica muškaraca koji su je u tom periodu svakodnevno pratila. Maja je trenutno šefica beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa.
Mladen Savatović dobio je 2018. od Vojvođanske zelene inicijative priznanje za novinarsku hrabrost i doslednost u zaštiti životne sredine. Mladen je danas novinari i reporter televizije N1.
Pre tri godine, autori filma “Albanke su naše sestre” Milena Popović, Sanja Kljajić, Vanja Đurić, Darko Šper i Taulant Osmani dobili su nagrade festivala “Mirdita, dobar dan!”
Sanja Kljajić je pisala za VOICE-a. Danas je dopisnica Dojče Velea i asistentkinja na Odseku za medijske studije novosadskog Filozofskog fakulteta.
Iste godine, novinarka VOICE-a Ranka Ivanoska dobila je specijalnu plakete za istraživačko novinarstvo, koju dodeljuje Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) uz podršku Ambasade SAD u Srbiji. Žiri je Ranki Ivanoski specijalnu plaketu dodelio za serijal tekstova o malverzacijama sa privatnom spalionicom životinjskog otpada.
Igor Išpanović dobio je 2020. nagradu za najbolju medijsku priču na temu ekstremizma, radikalizacije ili terorizma koju je dodelila Novosadska novinarska škola. Nagradu je dobio za tekst „Digitalni šovinizam na Fejsbuku: Dani srpskih nacionalističkih mrmota“
A samo u prvoj polovini ove godine, VOICE može da bude zadovoljan „žetvom“ nagrada.
Novinarka VOICE-a Ivana Gordić Perc, koja je prošle godine prva objavila priču o teškom položaju radnika iz Vijetnama angažovanih na izgradnji fabrike Linglong u Zrenjaninu, za praćenje te priče nagrađena je Nagradom solidarnosti za najbolje novinare Jugoistočne Evrope, koju joj je dodelilo Društvo za jugoistočnu Evropu (Asocijacija naučnika i parlamentaraca nemačkog Bundestaga).
Ivana je i dobitnica priznanja „Bring the Noize”, koje dodeljuje BeFem, feministički kulturni centar iz Beograda. Priznanje, i ovaj put zbog priče o vijetnamskim radnicima, pripalo joj je u kategoriji “Uzbuna godine”, zajedno sa koleginicom novinarkom Televizije N1 Ksenijom Pavkov.
Slađana Gluščević i Miloš Katić dobili su nagradu „Dejan Anastasijević“ za istraživačku priču “Država imovinu 1,8 milijardu evra prodala gubitašu ABL Solventu za 51 milion evra” u kategoriji onlajn mediji. Tekst je objavljen i u nedeljniku NIN.
U takmičarskom delu festivala “On the record”, Aleksandar Bugarin i novinarke redakcije podkasta NDNV-a „Reaguj“ Iva Gajić i Irena Čučković, zajedno sa studentima i studentkinjama novinarstva na Univerzitetu u Skadru osvojili su prvo mesto u kategoriji televizijskih formi za televizijsku reportažu “Legenda o zidanju Skadra”.
Sanja Đorđević osvojila je drugo mesto na festivalu „On the record“ za televizijsku reportažu “Alarm”, o čuvenom novosadskom radijskom dvojcu Dašku i Mlađi. Na istom festivalu novinar VOICE-a Petar Alimpijević je sa tekstom “Psihoterapija – delatnost u sivoj zoni” osvojio drugo mesto u kategoriji za najbolji istraživački tekst.
Za VOICE su svojevremeno pisali Zoran Strika, danas odgovorni urednik portala 021.rs, kao i Ana Lalić, danas novinarka portala nova.rs.
Ana je 2020. zbog teksta o stanju u Kliničkom centru Vojvodina na početku pandemije koronavirusa prinudno provela noć u policijskom pritvoru.
Objavljeni tekstovi, u kojima su nazivali stvari pravim imenom ili su otkrivali ono što nikao nije smelo da dođe u javnost, koštali su Dinka Gruhonjića pretnji i uvredljivih grafita ispisanih na zgradi u kojoj živi, a Ivanu Gordić Perc pretnji i zastrašivanju zbog prilježnog praćenja sudbine vijetnamskih radnika u Zrenjaninu.
Značajno podmlađena redakcija VOICE-a, koja je zaslužna za uvođenje savremenih formi kakvi su podkast i mobilno novinarstvo, nastavlja da istražuje lokalne priče iz Vojvodine a već neko vreme s posebnim akcentom na ekološke teme – na problem zagađenja, divljih deponija, nekvalitetne pijaće vode i druge. Ne zanemaruju se ni društvene teme, nekako sistematski ignorisane u „velikim“ medijima, a koje se tiču aktivnosti organizacija koje otvoreno koketiraju sa ekstremističkim ideologijama ili takvu idelogiju otvoreno zastupaju.
Ne nužno i po svaku cenu istraživački portal, ali koji od važnih istraživačkih priča ne beži, VOICE u svom radu pokušava još nešto.
„Želimo da demistifikujemo istraživačko novinarstvo koje se vrlo često posmatra kao novinarski nadžanr, zbog čega se mladi novinari na pogrešan način uče šta je uloga novinarstva“, napominje glavni i odgovorni urednik VOICE-a Dinko Gruhonjić.
„Istraživački tekstovi u Srbiji prečesto podsećaju na policijske i sudske zapisnike, zbog čega čitaoci moraju uložiti ekstreman napor da bi razumeli šta je novianr hteo da kaže. Uloga novinarstva je da razvejava maglu i objašnjava, a ne da dodatno komplikuje stvari. Mislim da smo to iz nekog razloga zaboravili, zbog čega se, na žalost, i istraživačko novinarstvo neretko pretvara u antipropagandu novinarstva.“
VOICE je 19. jula 2021. pokrenuo besplatni nedeljni njuzeleter VOICE of VOJVODINA, a februara ove godine i mesečni njuzleter VOICE OF VOJVODINA PRO, koji je dostupan samo pretplatnicima. Podkast VOICE-a, u kojima slušaocima predstavljamo „priče o pričama“ koje su objavljene na sajtu, realizuje se jednom mesečno.
VOICE u proseku mesečno objavljuje 15 tekstova. Za sve godine postojanja, njegove stranice otvorene su više od dva miliona puta.
Akronim VOICE u engleskom jeziku inače znači GLAS. VOICE je danas taj GLAS, sasvim sigurno, jedini koji ne mogu da vam ukradu.
Denis Kolundžija (VOICE)
