Skip to main content

Vrbas/Kula: Prečistač ili Skadar na Bojani?

06. okt 2015. Lokalne samouprave
7 min čitanja

Autor

Ranka Ivanoska u novinarstvu je od 1999. godine u redakciji novosadskog magazina “Kibic fenster”. Od 2000. godine, angažovana je za lokalne medije Radio Vrbas i TV Bačka, kao i dnevni list Danas. Osnivačica je nezavisnog dvonedeljnika “Vrbaske novine”. Radila je kao novinarka dnevnog izdanja Ringier Axel Springer (Blic, Alo). U izbegavanju cenzure saradnica je VOICE-a i blogerka.

Umesto da konačno reši problem najzagađenijeg evrpopskog vodotoka, Velikog bačkog kanala, Centralno postrojenje za preradu otpadnih voda Vrbas – Kula (CPPOV) postalo je problem koji zadaje sve više glavobolje i EU kao najvećem donatoru, ali i dvema lokalnim samoupravama kojima je donacija veća od 23 miliona evra namenjena. Predlog da delimično završeno postrojenje počne sa probnim radom izazvao je sumnju kod lokalnih predstavnika u Vrbasu i Kuli da se donator pokušava “na mala vrata” izvući iz projekta. Iz Delegacije EU u Srbiji, pak, poručuju da o tome nema ni govora.

Kako je VOICE već pisao, ambiciozni kapacitet postrojenja, koji predstavlja najveću donaciju EU Srbiji iz oblasti ekologije, određen je Studijom izvodljivosti 2007. godine, a potom i projektom CPPOV 2010. godine. Kapacitet od 120.000 ekvivalenta stanovnika (ES) nikada nije korigovan uprkos postprivatizacionom gašenju ili smanjenju kapaciteta lokalnih fabrika kao glavnih zagađivača Velikog bačkog kanala. Postrojenje koje će sprečiti direktno izlivanje otpadnih kanalizacionih i industrijskih voda u Veliki bački kanal projektovano je sa dve odvojene, ali uzajamno povezane linije prečišćavanja: primarnog (“linija vode”) i sekundarnog (“linija mulja”). Ali, uoči završetka radova, opštine Vrbas i Kula obezbeđuju tek trećinu ukupnog kapaciteta. Jedva 40.000 ES, na koliko se trenutno procenjuje popunjenost kapaciteta, na granici je dovoljnog za rad linije vode, ali nedovoljno za liniju mulja koja čini proces prečišćavanja kompletnim.

Zagadjenje Vrbas
Veliki bački kanal: Najzagađeniji vodotok u Evropi

Različite minimume neophodne za rad dva nivoa prečišćavanja otpadnih voda, dodatno je zakomplikovala i činjenica da na izgradnji nije angažovan jedan, već dva izvođača radova, zasebno na liniji vode i liniji mulja – sa odvojenim ugovorima. Na liniji vode angažovan je francusko-srpski konzorcijum OTV-Millennium Team, dok je za liniju mulja izabrana Laad group iz Beograda. U aprilu ove godine, iz međuopštinske kancelarije za implementaciju projekta najavili su za VOICE da se završetak radova na liniji vode očekuje u julu, kao i da bi se konačan dogovor o završetku linije mulja mogao očekivati u septembru.

Najavljeni rokovi su istekli, a već hronični problem manjka otpadnih voda kulminirao je pat pozicijom na relaciji donator – izvođači radova – lokalne samouprave. Uzrok je navodni predlog iz Municipal Infrastructure Support Programme (MISP), koje vrši nadzor nad projektom, da se polovično završeno postrojenje sa završenom linijom vode pusti u probni rad. Informacija koja je procurela kao kuloarska priča sa gradilišta bila je povod da se Ekološki pokret Vrbasa javnom predstavkom, punom optužbi i neprijatnih pitanja, obrati Evropskoj delegaciji u Srbiji: “Da li je istina da postrojenje neće biti završeno ni 2015. godine i da li je tačno da da donator insistira, protivno mišljenju struke, da se CPPOV pusti u rad nezavršen, bez dela za preradu mulja. “Skandalozno je da uopšte postoji ideja da se životna sredina, umesto neprerađenim, zagađuje poluprerađenim otpadnim vodama, a naročito da nam se takvo rešenje nudi iz Evropske unije. Skandalozno je i što ovakvom predlogu nema ko da se usprotivi, jer je prvi odgovorni subjekt u državi resorno ministarstvo, tj. Ministarstvo poljoprivrede koje se zaštitom životne sredine bavi samo na papiru. Ukoliko EU bude primenila politiku ‘daj pare i okreni leđa’, projekat CPPOV je propao”, smatra Đurđevac.

Prekršena obećanja ili zakoni?

Da ideja o puštanju u rad polovično završenog postrojenja možda nije tek kuloarska priča, već predlog oko kojeg se vodi žustra debata već više od godinu dana svedoči godinu dana star zapisnik sa jednog od sastanaka predstavnika MISP-a sa predstavnicima opština Vrbas i Kula. Zapisnik sa sastanka održanog 6. novembra 2014. godine objavljen je na engleskom jeziku, na sajtu opštine Kula i jedan je od retkih verodostojnih dokumenata dostupnih javnosti koji svedoči o spornom predlogu i suprotstavljenim stavovima dve strane. Uz zapisnik, kao prilog objavljeno je i Rešenje o probnom radu za deo regionalne komunalne deponije u Sremskoj Mitrovici koje doneo pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.

gradiliste precistac
Nije da se ne gradi, ali…

Rešenje za probni rad regionalne deponije u Sremskoj Mitrovici poslužilo je kao argument MISP-u da je moguće da se linija vode CPPOV pre završetka linije mulja pusti u probni rad. Kako se navodi u zapisniku, MISP je ovaj predlog obrazložio činjenicom da su na terenu dva samostalna izvođača i da se dva ugovora ne mogu realizovati istovremeno. Prema njihovom predlogu, opštine bi trebalo da formiraju međuopštinsko preduzeće kako bi liniju vode preuzele čim ona bude završena, kao i da je potrebno izdejstvovati dozvolu za probni rad kod nadležnih organa. Tokom probnog rada, za upravljanje muljem odgovoran je izvođač radova, a jedno od predloženih rešenja je da se isti vraća u sistem do završetka postrojenja. Opštine, prema stavu MISP-a, mogu preuzeti liniju vode i sa nedovoljnim količinama otpadnih voda i bez konačnog Testa garancije kvaliteta za koji je potrebno 33 odsto ukupnog kapaciteta postrojenja. Međutim, opštinski predstavnici zauzeli su stav da postrojenje može biti pušteno u rad jedino kada obe linije prečišćavanja budu završene.

“Građevinska dozvola dobijena je za kompletno postrojenje, pa bi eventualno dodeljivanje upotrebne dozvole za deo postrojenja bilo u sukobu sa važećim zakonima i tehničkim propisima države Srbije”, stav je predstavnika opština Vrbas i Kula, koji su ovakav predlog nadzora okarakterisali kao “nametnuto rešenje za koje je potrebna odluka na višem nivou”. “Nije fer da EU prebacuje na nas probleme koje ima sa dva ugovora i dva izvođača radova. Kao donator, EU se obavezala da će završiti obe linije, a iz predloženog rešenja se ne vidi garancija da će linija mulja biti završena. Možda je početak rada delimično završenog postrojenja zadovoljavajuće rešenje za izvođača radova i donatora, ali ne i za nas. Za to postoje tri razloga: kršenje Zakona o planiranju i izgradnji Republike Srbije, izostanak garancije kvaliteta i izostanak garancije da će linija mulja biti završena”, navodi se stav opštinskih predstavnika.

EU: Preuzimanje CPPOV iz dve faze bilo je planirano

Vrbas Kula Precistac EU
Predstavnici EU na gradilištu prečistača 2014. godine

Na pitanje VOICE “da li će CPPOV početi sa radom pre nego što u potpunosti bude završen”, iz Evropske delegacije u Srbiji je odgovoreno da je preuzimanje centralnog postrojenja iz dve faze bilo planirano i poznato još od raspisivanja tendera 2010 godine. “Nakon završetka linije vode, odgovornost za upravljanje muljem preuzima opštinski operater, u zavisnosti od izabranog režima rada. Nakon okončanja probnog rada i puštanja u pogon kompletnog postrojenja sa linijama vode i mulja, upravljanje muljem postaće odgovornost preduzeća koje upravlja postrojenjem. Kako će biti tretiran mulj i gde će se odlagati, predmet je diskusije i zahteva dogovor svih uključenih strana. Jedno od mogućih privremenih rešenja je i da se neprečišćeni mulj transportuje u najbliže kompletno postrojenje. U svakom slučaju, konačno rešenje biće u skladu sa važećim propisima i zakonima u Srbiji. Ne računajući nepredviđene okolnosti, rok za završetak linije vode je sredina oktobra 2015. godine, dok bi kompletno postrojenje trebalo da bude završeno u prvoj četvrtini 2016. godine. Još jednom napominjemo da ćemo CPPOV voda smatrati završenim tek kada i linija vode i linija mulja budu završene”, navodi se u odgovoru Evropske delegacije VOICE-u.

A o tome ko je odgovoran zato što najskuplja donacija Evrope Srbiji možda prevazilazi potrebe dve vojvođanske opštine iz Evropske delegacije su odgovorili: “Kapacitet postrojenja odredile su državne institucije u Srbiji u pripremnoj fazi projekta 2010. godine. U tom smislu, smatramo da ono odgovara potrebama opština Kula i Vrbas. Takođe, na lokalnim samoupravama je da završe radove na kanalizacionim sistemima kako bi zadovoljili planirani kapacitet. Obaveza dugoročne održivosti investicija EU u Srbiji kao što je CPPOV obezbeđena je u okviru sporazuma Srbije i Evropske delegacije”.

Koliko će građane koštati ekološko rešenje?

Javnosti nije prezentovana računica koliko će donacija vredna više od 23 miliona evra koštati građane Vrbasa i Kule kada CPPOV jednog dana počne sa radom. Glavne troškove postrojenja činiće potrošnja električne energije, hemikalija, kao i plate zaposlenih u zajedničkom javnom preduzeću. “Postrojenje će pri kapacitetu od 15.000 ES na dan trošiti oko 2000 Kwh, a dvostruko više pri kapacitetu od 45.000 ES. Troškovi se mogu izračunati ako se uzme da bi dnevni troškovi električne energije, pri kapacitetu od 15.00 ES, iznosili oko 300 evra. Troškovi struje trebalo bi da predstavljaju 65 odsto ukupnih troškova”, navodi se u zapisniku sa prošlogodišnjeg sastanka MISP-a sa predstavnicima Vrbasa i Kule.

Isti cilj – isto odstojanje

Minimalne količine otpadnih voda za rad CPPOV zasada postoje samo na papiru jer se Vrbas protivi priključenju Kule na CPPOV pre nego što postrojenje bude završeno. “Za probni rad linije vode neophodno je da se obezbedi dnevni protok od 10.000 kubnih metara otpadnih voda i tada može da se počne sa testiranjem. Početak rada moguć je nakon ispunjavanja navedenog uslova i nakon završetka linije mulja koji nije predmet ugovora konzorcijuma OTV – Millennium Team, saopštili su za VOICE iz Millennium Teama. Za liniju mulja. koja zahteva popunjenost kapaciteta od 50 odsto. Vrbas i Kula nemaju ni približno dovoljno otpadnih voda. Razlog za ovo, međutim, nisu samo lokalni industrijski zagađivači koji su zatvoVrbas Kula Precistacrili svoje pogone ili smanjili kapacitete, već i činjenica da opštine nisu ispunile obećanja o proširenju domaćinstava priključenih na kanalizaciju.

Ni zajedničko javno preduzeće koje će, u skladu sa projektom, upravljati CPPOV još uvek nije osnovano. Na osnivanje međuopštinskog preduzeća Vrbas i Kula su se obavezale Pismom o namerama, i to najmanje šest meseci pre završetka izgradnje CPPOV, ali je u zapisniku od 6. novembra 2014. godine zabeležena odluka da će ovo učiniti tek kada dobiju garanciju da će linija mulja biti završena Opštinska uprava Vrbas je tokom jula obustavila dve javne nabavke za izradu Studije opravdanosti osnivanja zajedničkog javnog preduzeća. Prvu uz obrazloženje da nije dostavljena nijedna ponuda, a drugu zato što je ponuđena cena bila previsoka. Javna nabavka za angažovanje komisije za tehnički prijem CPPOV raspisana je 26. maja, a rok za podnošenje ponuda istekao je 10. juna 2015. godine. Ova javna nabavka sa neažuriranom dokumentacijom i bez produžetka roka koji je istekao pre gotovo četiri meseca nalazi se u kategoriji “javne nabavke u toku”.

Ranka Ivanoska (VOICE) 

voice_logo