Za državne gerontološke centre liste čekanja, privatni domovi za stare duplo skuplji

Ukupni smeštajni kapacitet Gerontološkog centra u Subotici je 517 mesta, od toga Dom “Dudova šuma” ima kapacitet 261, Dom za negu 168, a Dom za odrasla lica 88. Svi smeštajni kapaciteti su popunjeni, a na listi čekanja se nalazi 155 osoba za sva tri doma. U privatnim gerontološkim centrima je situacija drugačija, nema listi čekanja, a cene smeštaja su gotovo dvostruko veće u odnosu na cene u državnom domu. Direktor Gerontološkog centra u Subotici Nenad Ivanišević izjavio je za portal Autonomija da ova Ustanova pruža usluge opšte zdravstvene nege, održavanje postojećeg zdravstvenog stanja i prevencija progresivnog propadanja zdravlja. Korisnicima su dostupni lekar opšte prakse, lekar specijalista fizijatar i psihijatar, a postoji mogućnost upućivanja u ustanove sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite. Gerontološki centar ima dve kategorije korisnika: nezavisni (mentalno očuvani, pokretni, vitalni) i zavisni (koji zavise od pomoći medicinskog osoblja i negovateljica), rekao je Ivanišević i dodao da ljudi “najčešće ulaze u dom zbog preloma kuka, nakon moždanog udara, infarkta, demencije (sa različitim psihičkim promenama), Alchajmerova i Parkinsonova bolest, dijabetes i hronične plućne bolesti”. Smeštaj u ovu Ustanovu se ostvaruje putem rešenja Centara za socijalni rad, te ukoliko Centar oceni da postoji potreba za hitnim smeštajem, tada se smeštaj rešava u veoma kratkom roku, dok u slučajevima kada Centar ocenjuje da smeštaj nije hitan, tada se na isti čeka i nekoliko meseci. Cene smeštaja u subotičkom Gerontološkom centru se određuje putem resornog Ministarstva i kreću se u rasponu od 28.000 dinara i naviše, dok se cene u privatnim gerontološkim centrima kreću od 45.000 dinara do 50.000 dinara mesečno. Ivanišević je rekao da Ustanova ima odgovarajući broj medicinskog osoblja koji im je dovoljan za kvalitetno pružanje zdravstvene nege, iako postoje i oni koji napuštaju centar. “Tokom ove godine je osam medicinskih sestara/tehničara napustilo Gerontološki centar, a samo za jednu sestru nam je poznato da je otišla u inostranstvo. U istom periodu smo uspeli da zaposlimo približan broj medicinskih sestara”, kazao je Ivanišević. Prema njegovim rečima, problemi sa kojima se susreću tokom posla su različiti, od kadrovskih, pa do problema u saradnji sa članovima porodice pojedinih stanovnika doma. “Fluktuacija kadrova raznih profila, urgentna stanja osoba za koje se traži hitan smeštaj, a ne postoje slobodana mesta, povremeno postoje problemi u saradnji sa srodnicima koji se teško suočavaju sa promenama u psihičkom i zdravstvenom stanju svojih roditelja, pa odbijaju promenu kategorije i oblika zaštite”, rekao je Ivanišević. Kada je reč o privatnim gerontološkim domovima, Ivanišević je kazao da je svaka inicijativa dobrošla, ali da smatra da se građani nerado opredeljuju za njih i da nije siguran da su zaposleni u privatnim domovima u stanju da pruže sve usluge na adekvatan način. “Činjenica da sugrađani privatne domove prihvataju nerado, te da tamo smeštaju svoje srodnike samo ukoliko nema mesta trenutno kod nas ili dok čekaju na mesto kod nas. Oni uz mnogo manje zaposlenih, koji obavljaju više poslova istovremeno, što svakako doprinosi tome da, po mom mišljenju, kvalitet tih usluga ne bude na zadovoljvajućem nivou”, smatra Ivanišević. Dodao je i da postoji određeni broj nelegalnih gerontoloških centara u Subotici, kao i da su pojedini zatvoreni u međuvremenu. “Nisu mi jasni srodnici koji svoje roditelje smeštaju u takve domove, jer mi je to krajnji stepen nebrige”, rekao je Ivanišević.

Veliki broj aktivnosti za stanare doma U sklopu Gerontološkog centra, pored institucionalnog, postoji i vaninstitucionalni oblik zbrinjavanja. Vaninstitucionalni oblik pruža se putem službe Otvorena zaštita, koja u svom sastavu ima Negu i pomoć i Gerontološke klubove, kojih u okviru Gerontološkog centra ima deset. U domovima Gerontološkog centra u Subotici se tokom cele godine organizuje veliki broj aktivnosti za stanare doma: kreativne radionice, pričaonica, muzikoterapija, sportske ili društvene igre, projekcije filmova, koncerti, maskenbali, zajedničke proslave rođendana, odlasci u pozorište i bioskop, saradnju sa školama i kulturno umetničkim ustanovama, kao i literarna, likovna, pa čak i računarska sekcija. Takođe, proslavljaju se državni i verski praznici, organizuju se jednodnevni izleti, radne akcije, i drugo. Članovi prave ukrasne predmete i slike od slame, slikaju na staklu, svili i drvetu. Izrađuju se ukrasi od papira, rade beli vez, heklaju, a Ustanova organizuje izložbe radova članova klubova.

Stanari Gerontološkog centra zadovoljni uslugom u domu Vesna Kovančić ima 85 godina, od februara ove godine živi u Gerontiloškom centru Subotica i kako kaže za portal Autonomija, ovde se oseća veoma dobro. “Moje zdravstveno stanje se popravilo. Imam astmu. Nekoliko puta sam imala napade, ali mi je medicinsko osoblje pomoglo, tu su i danju i noću, i zbog toga sam zaista bezbrižna ovde. Osećam se zadovoljno. Imam sve usluge koje su mi potrebne”, kaže Kovančić. Po njenim rečima, osoblje je posvećeno svom poslu što njoj veoma mnogo znači. “Sresti se uvek sa osobljem koje vam se osmehuje i pozdravi, ali ne službenim osmehom, nego prirodnim osmehom. To svima nama jako mnogo znači. Oni imaju jako puno posla, teškog posla, i sigurno nisu tako nagrađeni za sve ono što čine”, kaže Kovančić. Marija Maričić ima 84 godine, a u domu živi već 13 godina. Ona za Autonomiju kaže da je zbog toga ovaj dom postao i njena kuća. U proteklim godinama je imala prelom kuka i pojedine operacije. “Sve je dobro prošlo. Tu sam uvek pred očima ljudi koji su zaduženi za takve slučajeve. Dobro se osećam, ovo je moja kuća, ovo je moje sve”, kaže Maričić. Prema njenim rečima, imaju lekara, koji radi u ambulanti i nalazi se u okviru centra, a ambulanta je na raspolaganju građanima i stanovnicima doma. “Sigurni smo. Ja sam za ovih 13 godina puno prošla, i karcinom debelog creva, lom kuka, ali sam uvek bila opuštena jer su tu sestre koje će doći, a ako ne mogu da pomognu, poslaće u bolnicu”, priča Maričić. Josip Korponaić ima 80 godina i u Gerontološkom centru živi tri godine i kako kaže za portal Autonomija, zadovoljan je uslugama doma. “Mene šišaju, briju, kupaju, donose čist veš, a hrana je kao hrana, što voliš jedeš, što ne voliš, ostaviš. Osoblje je izuzetno, jako mnogo rade, ali koliko čujem, plata baš nije neka, ali rade. Ima onih koji noću viču, zovu sestru, a ona ne može stići… Higijena je na visini, svi su okretni i spremni da pomognu”, kaže Korponaić. On dolazi iz Starog Žednika, a sin mu živi u Subotici, dok je ćerka u Karađorđevu, u opštini Bačka Palanka. Njegova deca ga posećuju svake nedelje. “Moram biti tu, nemam nikog kod kuće. Ovde je stvarno lepo, a leti pogotovo. Sređen je park u dvorištu i lepo je sedeti tamo”, kaže Korponaić. Njegova porodica je dobro situirana, kaže Korponaić i dodaje da je “sve to džaba” jer mu je žena umrla pre četiri godine i morao je da dođe u dom. Korponaić je, inače, dijabetičar na insulin, a ranije je imao lom butne kosti i kuka, bio je na operaciji i danas se služi štapom. “Dobro je što sam pokretan, što nisam u krevetu. A i dok sam bio u krevetu, zadovoljan sam bio kako su me negovali”, kaže Korponaić. Velika konkurencija među privatnim domovima, bez pomoći države Vlasnik privatnog Doma za stara i odrasla lica “Zlatno doba” iz Subotice Miodrag Savić rekao je za Autonomiju da je smeštajni kapacitet predviđen za 28 korisnika, a do kraja sledeće godine je u planu proširenje kapaciteta i predviđeno je još 22 mesta. Savić je kazao da se na mesečnom nivou cene smeštaja kreću od 45.000 dinara do 50.000 dinara i da pacijenti kupuju lekove i pelene o svom trošku. “Lekovi koji nisu na pozitivnoj listi, pacijenti dodatno kupuju, kao i pelene, jer mi nemamo nikakve subvencije od drževe i kao privatni domovi moramo sve sami da finansiramo ili rodbina pacijenta sama da donosi”, rekao je Savić. U ovom domu preko dana rade dve medicinske sestre, a noću dolazi medicinsko osoblje iz subotičke Opšte bolnice koje radi na osnovu ugovora. Prema njegovim rečima, velika je konkurencija među domovima, postoje nelegalni domovi, cene su niže, ali je i kvalitet usluga lošiji. “Sve u globalu gledajući, ni malo nije ružičasto. U ovoj besparici ljudi se dosta opredeljuju i za nelegalne domove koji još uvek nisu u dovoljnoj meri pod kontrolama – ali mi jesmo. I na taj način je i nama ugrožen posao”, kazao je Savić. Što se tiče liste čekanja, Savić je kazao da one samo ponekada postoje, da se gužve javljaju periodično, te da se nekad i zbog starosti osipa broj korisnika. “Jako je mali broj onih koji su ovde samo zbog starosti, a da nemaju neke uznapredovane bolesti. Najčešće dolaze posle preloma kukova, nakon srčanog i moždanog udara, zbog različitih demencija, alchajmerove bolesti i drugo”, rekao je Savić. On je dodao da se privatni domovi u velikoj meri razlikuju od državnih koji imaju mogućnost da biraju korisnike, kao i da je mali broj onih koji su sposobni za dodatne aktivnosti, kao što su društvene igre ili neke druge aktivnosti. “Jako je mali broj onih koji kod nas dođu a koji su uopšte sposobni za neke društvene igre, jer su ovde ljudi baš bolesni i zdravsteno stanje im ne dozvoljava da imaju određene aktivnosti, kao što su pojedine muzičke aktivnosti, koje imate u subotičkom Gerontološkom centru. Takvi korisnici kod nas ne dolaze”, kazao je Savić. Natalija Jakovljević (Autonomija)(Tekst je nastao u okviru projekta „Protiv mržnje i stereotipa, bez patetike i lažnog saosećanja – profesionalno i afirmativno“ koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva)