Analitičari: Centralizam pokrajinske izbore svodi na puko glasanje

27. Jun 2020 by Dalibor Stupar | Nema komentara

"Etno-nacionalni pluralizam u Vojvodini više nije toliko dominantan jer mi nismo pluralno društvo"

Zbog rigidnog i razarajućeg centralističkog upravljanja, pokrajinski izbori sveli su se na puko glasanje, a poslednji rezultati sa birališta potvrđuju nastavak trenda glasanja po etničkoj fragmentaciji, što nije dobro za Vojvodinu, ukazuju politički analitičari za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE). Navode i da se pozicija manjinskih politčkih stranaka svodi na glasački folklor, te ocenjuju da odgovornost za srozavanje značaja pokrajinskih institucija, pa i samih izbora, snose i vlast i opozicija.

“Pokrajinski izbori već godinama ne znače ništa, jer Vojvodina faktički više i ne zna koje su njene nadležnosti, a delovanje Ustavnog suda Srbije i vanustavno mešanje predsednika Republike u sve oblasti dovodi do toga da Vojvodina više ne odlučuje ni o čemu”, istakao je za VOICE politikolog Duško Radosavljević.

On napominje da su institucije AP Vojvodine pretvorene u deoničko društvo nad upravom, nominalno sedam, a zapravo svega pet odsto budžeta Srbije i podseća na to da racionalni kritičari političkog sistema upozoravaju da se izbori za pokrajinski nivo vlasti moraju odmaknuti od lokalnih i gradskih, a posebno od državnih izbora.

“Vi faktički nikada niste imali, ni sada niti uopšte imate, izuzev nekih malih iskakanja, da neko glasa za jednu političku opciju na lokalu, za drugu na pokrajini, a za treću na republici. A sasvim bi bilo dobra stvar da ljudi svoje glasove izlome, da ne budu stalno na jednoj političkoj opciji jer svuda na svetu se, u normalnim demokratijama, pokazalo da je uvek dobra stvar kad različiti nivoi vlasti imaju različite političke opcije. Tek tada dolazi do jednog produktivnog nadmetanja – jedni organi teraju druge na saradnju, a nekad i na značajne koncesije ili na neku vrstu konsenzusa – smatra Radosavljević.

On podseća i da se na rezultate izbora, čak i samu izlaznosti, čeka već šest dana, što po njegovim rečima, najbolje pokazuje značaj tih izbora.

Ponavljanje izbora

Konačni rezultati izbora u AP Vojvodini još uvek nisu poznati, čak ni konačna izlaznost, a pitanje je kada će biti jer je PIK preksinoć saopštio da je doneta odluka da se „logičko-računske greške, koje su posledica očigledne omaške u popunjavanju zapisnika o radu biračkog odbora na sprovođenju glasanja, otklone“.

PIK je doneo odluku i da se izbori na 23 biračka mesta, na kojima rezultat glasanja nije bilo moguće utvrditi, glasanje ponovi 1. jula. Takođe, Komisija je usvojila i Zapisnik o radu Pokrajinske izborne komisije na utvrđivanju rezultata izbora za poslanike u Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodine održanih 21. juna 2020. godine, sa 98,71% obrađenih biračkih mesta. Poslednji rezultati su tek preliminarni.

Ovogodišnje izbore u AP Vojvodini obeležio je veliki uspeh Saveza vojvođanskih Mađara – u odnosu na prethodne duplirali su broj mandata.

Politikolog Silard Janoš Tot za VOICE ukazuje da je uspeh SVM relativan, da je podrška stranke Viktora Orbana toj partiji jedan od bitnih razloga, ali da treba imati na umu i da je menjan izborni sistem i olakšan ulazak manjinskih partija u Skupštinu. Najvažniji razlog svakako je, kako dodaje, to što je SVM, zahvaljujući programu mađarske vlade „Prosperitati“, izgradio široku klijentelističku mrežu. Drugi razlog je, nastavlja Tot, to što je izmenom Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina SVM uspostavio kontrolu nad institucionalnim sistemom, a zatim tu kontrolu iskoristio u sopstvenu korist. Tot podseća i da je 2011. godine, nepunih godinu dana nakon formiranja prvog demokratski izabranog Mađarskog nacionalnog saveta, Čaba Presburger uklonjen sa čela Mađar Soa zbog toga što nije hteo da pravi propagandne novine.

Tako nešto je ranije bilo nezamislivo, jednostavno zato jer stranka nije imala formalnu moć nad institucijama u oblasti kulture, medija i obrazovanja. Na kraju, treći razlog je naravno to što je SVM u veoma bliskom prijateljstvu i sa srpskom i sa mađarskom vladom. Kao rezultat toga, dobio je pozicije u vladi u Srbiji od SNS-a, a mesto u Evropskom parlamentu i ekonomsku stimulaciju od Fides-a – govorim naravno o pomenutom programu Prosperitati”, ističe naš sagovornik.

Silard Janoš Tot (Foto: privatna arhiva)

Uprkos svemu tome, Tot smatra da je SVM u teškoj situaciji, ne samo zbog toga što njegovi potencijalni glasači masovno napuštaju zemlju, već i zbog same politike koju je stranka vodila, a koja je kao rezultat imala rascep i formiranje Mađarskog Pokreta, kao i loš odnos sa mađarskom inteligencijom.

“Ako, bilo u Srbiji bilo u Mađarskoj, dođe do promene vlade tada će SVM biti primoran da pregovara sa partnerima koje je potpuno otuđio od sebe”, napominje Tot, ocenjujući da Ištvan Pastor verovatno dobro pretpostavlja da će, dok je on predsednik stranke, Fides vladati u Budimpešti, a naprednjaci u Beogradu.

Komentarišući to što u pokrajini nije bilo drugih mađarskih lista, TOT kaže da SVM ima opoziciju, pre svega u Mađarskom pokretu i DZVM-u, ali da je reč o manjim strankama koje nemaju resurse da mu pruže značajan otpor.

“Jedino na lokalnom nivou, dakle u Subotici i u Senti. Ali to je to otprilike”, navodi on.

Većina manjinskih zajednica bez predstavnika u Skupštini APV

Pored Saveza vojvođanskih Mađara i stranke Slovaci napred, čiji je predsednik Pavel Surovi ušao u parlament na listi SNS, ostale manjine u Vojvodine ostaju bez svojih predstavnika.

Demokratski savez Hrvata Vojvodine učestvovao je na listi Vojvođanskog fronta, ali prvi njen poslanik je tek na 19 mestu te nema šansu da se nađe u parlamentu. Na istoj listi bile su i rusinska Zajedno za Vojvodinu i Crnogorska partija, ali ni njihovi predstavnici neće videti poslaničke klupe. Manjine (Crnogorci i Bošnjaci) koje je Čedomir Jovanović okupio na svojoj listi ostale su ispod cenzusa, kao i lista Muamera Zukorlića (Bošnjaci i Makedonci).

Duško Radosavljević ocenjuje da je manja izlaznost na ovogodišnjim izborima smanjila i cenzus koji moraju da preskoče manjinske stranke, te da bi on bio dostižan za veći broj stranaka da su se upustile u samostalnu utakmicu, kako u Pokrajini tako i u Republici.

Duško Radosavljević (Foto: Medija centar Beograd)

“Zukorlić je to iskoristio, iskoristio je Ugljanin, iskoristili su Albanci sa juga Srbije. Savez vojvođanskih Mađara je čuda napravio u skupštini”, kaže Radosavljević.

Dodaje da stranke manjina, koje žele da budu ozbiljni igrači na političkoj sceni ne smeju da se vezuju za „sumnjive koalicije“.

“Pokušaj Čede Jovanovića da izađe kao manjinska koalicija u Vojvodini je bio apsolutna prevara, kršenje zakona i tu bi pravosudni organi morali da imaju neku aktivnost. Slovaci i Hrvati su dve nacionalne zajednice koji imaju negde oko 55.000 stanovnika, to su nacionalne zajednice koje mogu da iznedre minimalno jednog poslanika u republičkom parlamentu, a sigurno i dva na pokrajinskom nivou. To je da se zapitate o oportunosti predstavnika DSHV zašto su išli sa jednom, moglo se unapred reći, gubitničkom koalicijom. Koji su bili motivi”, istakao je Radosavljević.

On napominje da je kod Slovaka u pitanju to što su dozvolili da se pocepaju na pitanjima na kojima ne bi trebalo.

“To je najgora stvar, i onda u samoj zajednici počnu da dominiraju ljudi koji su bliski sa vladajućom partijom. To je sad u ovom slučaju SNS, prošli put je bila Demokratska stranka. Znači, ne mogu da naprave političku opciju koja bi stvarno štitila interese svoje nacionalne zajednice. Sasvim je drugi slučaj sa Rusinima, kojih je jako malo. Ali njihova partija bi mogla da napravi koaliciju sa češkom, sa ukrajinskom, sa nekom drugom zajednicom – smatra Radosavljević uz ocenu da se ozbiljna politika vodi i tokom četiri godine između izbora.

Još uvek samo preliminarni rezultati

Šest dana nakon izbora još uvek imamo samo preliminarne rezultate u AP Vojvodini, na osnovu 98,71 odsto biračkih mesta.

SNS je osvojila najviše glasova – 494.105 što donosi 76 mandata, sledi SPS sa 88.792 ili 13 mandata, pa SVM sa 75.046 glasova odnosno 13 mandata. Cenzus su prešli i Vojvođanski front sa 41.272 glasa što im donosi 6 mandata, Metla2020 35.306 i pet mandata, POKS sa 33.841 glasom i isto pet mandata, SRS sa 26.295 glasova, odnosno četiri mandata. To znači da bi, da cenzus nije smanjen sa pet na tri procenta, u ovom mandatu poslanike u Skupštini AP Vojvodine imali bi samo SNS, SPS i SVM.

Na prethodnim pokrajinskim izborima, održanim 24. aprila 2016. godine učestvovalo je čak 15 lista, a mandate je osvojilo devet. SNS je osvojila 63 mandata, SPS 12, radikali 10. Demokratska stranka imala je tada 10 mandata, LSV devet, a DJB pet. Od manjinskih stranaka tu su bile SVM sa šest poslanika, Mađarski pokret sa dva i Zelena stranka sa jednim.

Politički analitičar Boško Kovačević za VOICE ocenjuje da u Vojvodini uopšte nisu održani nikakvi izbori, već glasanje, jer nije bilo biranja. Po njegovim rečima, rezultat SVM pokazuje da je zadržana dimenzija glasanja po etničkoj fragmentaciji, što nije dobro za Vojvodinu.

“Jedan od problema ovih političkih nomenklatura u Vojvodini je što misle da autonomija postoji zbog etničke raznolikosti. To su gluposti, ako je to razlog za autonomiju, ne treba, jer Vojvodina je sve manje etnički raznolika”, kaže Kovačević.

Dodaje da etno-nacionalni pluralizam u Vojvodini više nije toliko dominantan jer mi nismo pluralno društvo.

Boško Kovačević

“Drugi su tu neki kriterijumi, zahvaljujući ne samo partijama vlasti već i partijama opozicije, koji su naprosto ispušteni, koji su došli u prvi plan i ljudi sada po inerciji glasaju ili apstiniraju”, navodi Kovačević dodajući da je to što je više od dve trećine stranaka u Srbiji s manjinskim predznakom samo glasački folklor koji ne treba uzimati za ozbiljno.

Neophodna promena postojećeg centralističkog sistema vlasti

Kovačević navodi da je neophodna promena postojećeg centralističkog sistema vlasti i da bi tek onda moglo da se govori i o specifičnostima Vojvodine i njenoj autonomiji. Za to je, kaže, neophodno stvoriti novu političku višestranačku konfiguraciju.

“Vidite šta se dešava sa Ligom? Ona je na političkoj margini, ona će sutra nestati kao Demokratska stranka. Ne treba se zavaravati, to je njen put. Ona se iznutra urušava, ona iznutra propada i tu treba da se ljudi koji se tu nešto pitaju sada dozovu pameti i da zadrže taj stranački identitet”, ocenio je Kovačević.

Neadekvatan izborni sistem

Izborni sistem u Vojvodini u protekla dva izborna ciklusa jeste čist proporcionalni, a do tada je bio kombinovani – polovina poslanika (60) birala se proporcionalnim sistemom, a polovina većinskim.

Kombinovani je, između ostalog, izmenjen zbog kritika da ide na ruku velikim strankama koje u svakoj izbornoj jedinici imaju pojedinca kojeg stranačka mašinerija dovodi do pobede, nauštrb kandidata manjih stranaka. Međutim, ogromna razlika između SNS-a i ostalih lista i 2016. i 2020, slično kao što je bilo sa DS u prethodnim sazivima, pokazuje da promena nije ništa bolje donela građanima. Opet je tu jedna predominantna stranka, a ostale možda dobace do 10 odsto. Politikolog Duško Radosavljević podseća da partije na vlasti uvek pokušavaju da skroje izborni proces prema svojim mogućnostima i potrebama.

– Ovako zamišljen politički sistem i institucije u Vojvodini su preglomazne. Vojvodini na milion i 600-700 hiljada birača, na dva miliona stanovnika, ne može da odgovara proporcionalni izborni sistem sa 120 pokrajinskih poslanika. Tih 120 poslanika nemaju šta da rade, imajući u vidu ove nadležnosti – kaže Radosavljević.

Duško Radosavljević, pak, kaže da se situacija u Vojvodini neće promeniti dok god partije, koje učestvuju na pokrajinskim izborima, te izbore budu posmatrali kao neku vrstu utešne nagrade kojom se nagrađuju igrači sa klupe.

“Dežurni kandidat za predsednika Vlade Srbije jeste gradonačelnik Novog Sada, nikad niste čuli da je Igor Mirović kandidat. Stranke tu raspoređuju drugorazredne i trećerazredne kadrove da im budu čuvari fikusa, korisnici službenog automobila, mobilnog, laptopa i nekog malog kabineta sa sekretaricom. Da budu zadovoljni pošto to sve koriste u partijske svrhe. A da se to koristi, recimo, za neko poboljšanje materijalnog položaja građana Vojvodine, da se koristi za rešavanje problema u obrazovanju, zdravstvu ili poljoprivredi, to ne postoji”, kazao je Radosavljević.

Podseća i da zbog nejasnih nadležnosti neće biti neizvesne izborne utakmice sve dok se ne bude promenilo nešto na planu ingerencija i nadležnosti pokrajine.

“Biće kad dođe do preustrojstva Srbije i kad se Srbija regionalizuje ili federalizuje. Naravno, mora se decentralizovati i onda, kad počnu regioni da doprinose razvoju Srbije, onda će ta mesta biti jako bitna i onda ćemo imati situaciju da će se vrlo kvalitetni kadrovi, vrlo kvalitetne političke opcije takmičiti”, smatra Radosavljević.

Dalibor Stupar (VOICE, naslovna fotografija: N1)

Print Friendly, PDF & Email