Analitičari: Srbija samo fingira evrointegracije

24. Jul 2020 by Dalibor Stupar | Nema komentara

"Skretanje pažnje sa života na bajke"

Republika Srbija nije formalno odustala od evrointegracija, ali vlast taj proces samo fingira, a to se najbolje vidi u tome što su sve institucije urušene i što postoji samo jedna koja zamenjuje sve – predsednik Republike Srbije, upozoravaju sagovornici VOICE. Komentarišući činjenicu da Srbija po prvi put od početka pregovora nije otvorila ni jedno poglavlje tokom šestomesečnog predsedavanja Hrvatske, sagovornici VOICE-a kažu da je to znak da Evropa shvata da se u Srbiji dešavaju procesi kontra evropskim principima, ali da uprkos tome aktuelnu vlast u Srbiji toleriše jer smatra da ona može i mora da reši problem Kosova.

Podsetimo, Republika Srbija započela je proces evrointegracija u januaru 2014. godine i od tada je otvorila 18 od 35 poglavlja, dok su dva poglavlja privremeno zatvorena. Hrvatska je svoje predsedavanje završila 30. juna i u tom periodu Srbija nije otvorila nijedno poglavlje, a pet država članica nije se složilo da se otvori Poglavlje 2 o slobodi kretanja radnika. Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je za Insajder da je Srbija razumela tu poruku, te da je reč o političkoj odluci u trenutku kada Srbija ima pet spremnih poglavlja za otvaranje.

Hrvatska pogurala Balkan

Bivši pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Branislav Bugarski za VOICE upozorava da je proces evrointegracija vrlo kompleksan, da na njega utiče mnogo faktora, ali smatra da taj proces nije obustavljen, već da je fokus i zemalja članica EU i naše Vlade usmeren na borbu protiv pandemije virusa korona. Pandemija je, ukazje dalje Bugarski, oslikala dilemu u kom smeru će se razvijati sama EU i u kojoj meri će ići ka daljoj integraciji.

Branislav Bugarski: Teško je prepoznati društvenu elitu koja je odlučna u borbi za Srbiju u EU (Foto: istinomer.rs)

„Što se tiče Srbije i regiona uopšte, najveća je opasnost da se dodirne tačka obostrane nezainteresovanosti koja bi značila potpuno novu fazu u odnosima EU i Balkana. Mislim da nikome to nije u interesu, ali verujem da zaokupljeni sopstvenim problemima tema integracije Balkana u EU nije među prvim prioritetima”, kaže Bugarski.

Ocenjuje i da je sam proces, bez obzira na promenu metodologije pridruživanja, komplikovan i da je teško prepoznati društvenu elitu koja je odlučna u borbi za Srbiju u EU. Bugarski kaže i da proces evrointegracija nije samo pitanje zvanične politike, već i stručne javnosti, nevladinih organizacija, medija.

“Kada pogledate danas dnevne teme, čini se da su svi akteri ‘zaslepljeni’ predsednikom države umesto da se bavimo pitanjima kojima ćemo svakoga dana bar za milimetar biti bliži boljem sutra. Za naše društvo je danas više nego ikada karakteristično odsustvo dijaloga i traženja zajedničkih interesa. Kako drugačije objasniti da za poglavlje 23, koje se smatra ključem našeg procesa približavanja EU, na primer, do sada Advokatska komora Srbije i Udruženje sudija, te Pravni fakulteti u ulozi moderatora, nisu mogli u bilateralnim radnim grupama da definišu 10 ciljeva za naše društvo?! Mogli su da se formiraju zahtevi prema politici kako bi pravosudni sistem bio efikasniji u odbrani interesa pojedinaca, na primer na Upravnom sudu, ili društva u celini, na Ustavnom sudu. Često nam fali ideja i kreativnosti u rešavanju pitanja, a za koje bi trebali da budemo svi zainteresovani”, naveo je on.

Činjenica da nemamo glavnog pregovarača presedan

Glavni pregovarač u procesu priključivanja Srbije EU, Tanja Miščević, podnela je ostavku na tu funkciju još u septembru 2019. godine. Srbija još nije imenovala njenog naslednika, niti je u javnosti licitirano potencijanim rešenjima.

Branislav Bugarski upozorava da je odlazak Miščević, ali i još nekoliko značajnih ljudi koji su suštinski kreirali, koordinirali i vodili proces evrointegracija, rezultat kadrovske politike i nerazumevanja procesa čiju cenu ćemo videti u narednim mesecima.

“Nažalost, veliki broj stručnjaka je izgubio motivaciju da radi za državu, a upoznao sam veliki broj vrlo kvalitetnih ljudi i sa mnogima sam imao čast da blisko sarađujem”, kaže Bugarski, uz opasku da ne postoji sistem bez kvalitetnih organizacionih jedinica, a one bez kvalitetnih pojedinaca.

Aleksandar Popov podseća da je Miščević imala i iskustvo i ugled, a da je činjenica da nemamo glavnog pregovarača presedan jer je dosadašnja praksa pridruživanja EU bila takva da je ceo proces evrointegracija zemalja kandidata vodio isti tim, bez obzira i na eventualnu promenu vlasti.

Bugarski je podsetio i da je predsedavanje Hrvatske svoje težište trebalo da ima i na regionu Balkana, ali da su se u pandemiji članice EU odlučile za nacionalna rešenja zbog čega je predsedavanje Hrvatske postalo mnogo kompleksnije, pa za Balkan nije bilo prostora.

Sa druge strane, politički analitičar iz Hrvatske Krešimir Macan za VOICE ukazuje da proces evrointegracija u Srbiji još uvek postoji upravo zahvaljujući hrvatskom predsedavanju EU, koje je kao jedan od prioriteta stavilo širenje na Zapadni Balkan. Podseća da je proširenje EU pre toga bilo stavljeno na čekanje, a da je sada deblokirano u slučajevima Albanije i Severne Makedonije što je, kaže, dobro i za Srbiju.

Krešimir Macan: Ako vi to kod kuće ne odradite, onda Brisel neće baš previše gurati proširenje (Foto: manjgura.hr)

“To je super poruka za Srbiju, a sve vam je ostalo domaći zadatak. Dakle, ako vi to kod kuće ne odradite, onda Brisel neće baš previše gurati proširenje. Deo članica ne želi previše gurati proširenje, onda je uistinu do vas da procenite kojom ćete brzinom odrađivati domaće zadatke. Moja je procena da Srbija to odrađuje formalno, koliko treba, baš da joj se ne žuri”, navodi Macan.

Smatra i da su nedavna događanja dosta pokvarila sliku Srbije u međunarodnim okvirima, iako ne i Vučićevu sliku.

“Zaustavio je ovim merama bilo kakvo okupljanje i samim tim protesti se ne mogu događati, nisu prerasli u nešto drugo, dakle preživeo je taj prvi udar, ali loša slika Srbije definitivno je otišla u svet, naročito posle izbora. Ali, on ima jednu mnogo goru stvar, on je puno ružniju sliku poslao o Srbiji sa ovim neuspehom borbe protiv kovida, s tim što je EU de facto zabranila ulazak Srbima u Evropsku uniju. Dakle, stavljeni su na listu nesigurnih zemalja i to mu je puno veća pljuska od tih protesta, a i potvrda ljudima koji su protestovali da su bili delom u pravu”, navodi Macan.

Aleksandar Popov iz Centra za regionlizam za VOICE ocenjuje da izjave visokih državnih zvaničnika o privrženosti evrointegracijama samo fingiraju posvećenost, dok zapravo njihovi postupci pokazuju stvarno stanje procesa evrointegracija. Prema njegovim rečima, to se najbolje vidi u rušenju institucija kojima komanduje Aleksandar Vučić.

“Nema podele vlasti na tri grane, nego su sve institucije njemu podređene i to je vidljivo. On komanduje i izvršnom i zakonodavnom i sudskom vlašću. I to vidi i Evropa i to je naglašeno i u poslednjim izveštajima. Ujedno to neotvaranje poglavlja je dokaz da je Evropa shvatila da se Srbija nije posvetila evropskim integracijama, nego naprotiv, da je uvela sistem koji je kontra evropskim principima”, kaže Popov.

Smatra da Evropa na taj način pokušava da natera Vučića da uradi bar jednu stvar – da se posveti rešavanju problema Kosova, jer se po shvatanju EU ulazi u završnicu rešavanja kosovskog problema.

EU gleda kroz prste zbog Kosova?

“Vučić je toga veoma svestan i zna da dokle god on je glavni ili jedan od glavnih igrača u rešavanju kosovskog rebusa da će mu se štošta gledati kroz prste i neće biti izložen drugim pritiscima sem pritisku da reši problem Kosova”, kaže Popov, dodajući da Vučić pred domaćom javnosti koristi opravdanje da mora da pregovara o Kosovu jer ne sme da ne pregovara sa velikim silama poput Nemačke i Francuske.

Aleksandar Popov: Kad progorovre gladna usta, tu “braća” Rusi ne mogu da pomognu

Branislav Bugarski smatra da će to gledanje kroz prste ići dosta teško, jer je sigurno da EU na čelu sa Nemačkom i Francuskom želi da zatvori temu konflikata na Balkanu u celini, u čemu odnos Beograda i Prištine igra veliku ulogu.

“Tako treba i posmatrati poslednje preuzimanje inicijative, kako bi veliki spoljnopolitički igrači ipak ostali van Evropskog kontinenta. I na ovom pitanju se na unutrašnjem planu spekuliše do neprepoznatljivosti i teško se uočavaju koncepti rešavanja ovog višedecenijskog konflikta. Verujem da je za Srbiju važno da se odnosi maksimalno normalizuju i relaksiraju u odnosu na Kosovo i da počnemo da tražimo zajedničke interese za budućnost, a prošlost uz moratorijum od bar 50 godina ostavimo istoričarima”, rekao je Bugarski.

Upozorio je da se na ovom prostoru generacije jako lako i prilično suludo troše jer se bavimo mitologijom.

“Pri tome, ne možemo da sredimo bolnice po Srbiji da budu dostojne čoveka ili presvučemo puteve u Banatu novim asfaltom. I onda, najveći patrioti ne vide u tome problem, nego razglabaju o mitovima. Za mene je patriotizam kada se radi na ciljevima poput slobode izražavanja, demokratiji, različitosti mišljenja, modernim školama i bolnicama, putevima koji su ravni i bez rupa, modernoj poljoprivredi, industriji i nauci. Sve drugo je skretanje pažnje sa života na bajke”, navodi Bugarski.

Macan ističe da je Vučić svestan koliko je odluka o Kosovu teška, te da će zbog toga pokušati istrgovati, što je i do sada dobro radio.

“Moglo bi ići u tom smeru da pokuša neke uslove oslabiti, ali problem je što svaka članica EU može, ukoliko je nezadovoljna nečim, vršiti pritisak da se situacija ipak, Kosovu uprkos, dovede do reda, tipa pravosuđa. Reći ću jednu prognozersku rečenicu za Srbiju, a što se dogodilo u Hrvatskoj, dakle – Hrvatska je ušla u Evropsku uniju kada je uhapsila premijera”, istakao je Macan.

Alternativa u Kini i Rusiji?

Naši sagovornici ne veruju da bi Srbija alternativu EU mogla da nađe u Kini i Rusiji, ali se slažu da će Vučić pokušati da uradi sve da nastavi balansiranje između Brisela, Pekinga i Moskve. Bugarski ističe da do obustavljanja evrointegracija neće doći dokle god Srbija bude ozbiljno zalagala za članstvo u EU i radila na reformi društva, uz podsećanje da naša ekonomija i društvo u velikoj meri zavise od EU.

Krešimir Macan balansiranje između EU, Kine i Rusije naziva Vučićevom pragmatičnošću, u skladu sa izrekom da umiljato jagnje dve majke sisa, s tim što Vučić pokušava tri.

“On vrlo jednostavno balansira između njih, nastojeći uslovno rečeno dobiti neki popust oko tih strogih kriterijuma za priključenje EU, provocirajući ih tim druženjem s Kinezima i Rusima. S tim da od Rusa dobija avione i drugu opremu i ogromno tržište, a Kinezi su ga spasili u onoj situaciji kad nije znao ništa i nije se pripremio za koronu virus”, kaže Macan, podsećajući da je Vučić bio potpuno zatečen na početku pandemije.

Macan očekuje da će Srbija, odnosno Vučić, “nastaviti plesati” među više zainteresovanih strana kako bi od svih izvukao što više, pošto je svestan da ulazak u EU neće biti tako brzo.

“Trebaće godine za to, a kriterijumi će zahtevati pre svega ono što se baš njemu ne sviđa – efikasno pravosuđe, slobodu medija, sve ono što deo članica EU i prigovara Srbiji da u ovom trenutku ide na lošije, a ne nabolje”, ocenjuje Macan.

“Hrvatska popravlja odnose prema Srbiji”

Politički analitičar Krešimir Macan smatra da će nakon poslednjih izbora u Srbiji i Hrvatskoj ipak doći do poboljšanja odnosa između dve zemlje, dodavši da će nova Vlada Hrvatske verovatno imati potpredsednika iz redova srpske manjine.

“Hrvatska definitivno popravlja odnose prema Srbiji”, navodi Macan.

Dodaje da je u Hrvatskoj sa podsmehom dočekan pokušaj uvlačenja te zemlje kao trećeg faktora u organizaciju nedavnih protesta u Srbiji.

“To nije uspelo jer nije bilo trunke istine u tome. On (Vučić) je bio u jako lošoj situaciji i tražio je bilo kakvu slamku na koju se može uhvatiti, pokušao je igrati na tu ustašku kartu, ali je ovog puta omanuo”, zaključio je Macan.

Aleksandar Popov kaže da su međunarodni odnosi složeni i da nije jednostavno reći “neću EU, hoću Kinu”. Smatra da je Vučić sada pod pritiskom i da zbog toga reaguje nervozno i na domaćem i na međunarodnom planu, a da će biti u još većem problemu ako ne dobije ekonomsku podršku od Evrope za sanaciju privrede nakon virusa korona.

“U septembru će biti promovisan veliki paket ekonomske pomoći zemljama Zapadnog Balkana, koji će biti uslovljen sa dve stvari, a to su reforme na domaćem planu koje idu u pravcu vladavine prava, suzbijanja korupcije i tako dalje, i drugi uslov je regionalna saradnja i odnos sa susedima”, ističe Popov, upozoravajući da u slučaju da ne bude novca, građanima neće biti presudno ima li medijskih sloboda nego ima li hleba.

“A tu onda ‘braća’ Rusi ne mogu da pomognu. Ako pogledate koliko je naša ekonomija zavisna od Rusije, a koliko od Evropske unije, jasno je da je Rusija u tom pogledu zanemarljiva. Kad progorovre gladna usta, onda se moraš okrenuti onome ko ima pare i ko ti može pomoći”, ističe Popov.

Dalibor Stupar (VOICE)

Print Friendly, PDF & Email