Bajram u Šidu

28. May 2020 by Ekipa VOICE | Nema komentara

Meštani: Slanje vojske je predizborni trik

Čini se da je „migrantska kriza“ najviše pogodila jedan mali vojvođanski grad – Šid, koji je “popularnost” stekao njihovim dolaskom. Vesti o incidentima u koje su umešani migranti već godinama su zaslužne za velike tiraže mnogih “narodskih” novina. Sada Fejsbuk grupe neprijateljski nastrojene prema migrantima broje stotine hiljada članova, a većina kao mesto porekla ističe Beograd, koji je od Šida udaljen više od 100 kilometara. Nisu izostale ni teorije zavere, koje dosežu svoj vrhunac tokom pandemije kovida-19. Ukidanje mera i povratak iz vanrednog u normalno stanje, donelo je sa sobom i nastavak predizborne kampanje.

Navedeni elementi – ksenofobija, pandemija i predizborna kampanja dobili su svoje obličje u događaju o kojem mediji već danima izveštavaju. Informer je to opisao kao: „HITNO! Vučić naredio upotrebu Vojske radi zaštite bezbednosti građana Šida od migranata! Trupe uskoro stižu u grad!”.

Stoga smo odlučili da posetimo Šid.

U gradu nije bilo gužve, ali valjda to tako biva nedeljom u malim mestima. Jedino je kombi vojne policije hitro proleteo pored nas.

Prvi utisak je bio da se svakodnevica malog mesta u Vojvodini nije poremetila, bez obzira na ponovno prisustvo migranata.

Ipak, uspeli smo da pronađemo meštane i čujemo njihova mišljenja.

“Nije bilo nikakvih većih problema”

Ono oko čega su svi saglasni jeste da se incidenti dešavaju, ali ne u većoj meri nego ranije.

“Koliko ja mogu da primetim, incidenti koji se u poslednje vreme pominju su isti kao oni koji se dešavaju od početka migrantske krize. Ne vidim da se dešavaju u nekoj većoj meri i da bi to bio razlog za slanje vojske. Predsednik je objasnio razlog, ne bih u to da ulazim… Ali, ono što ja kao stanovnica Šida mogu da primetim jeste da činjenično stanje nije mnogo drugačije od onog što imamo od 2015”, objašnjava mlađa meštanka Šida.

Sa njom se slaže i sugrađanka Dragana Santrač, koja nam kaže da je situacija mirna, a da tu i tamo ima migranata koji obavljaju svoje svakodnevne obaveze, idu u kupovinu.

“Nije bilo nikakvih većih problema. Kada se ranije dešavalo, to su bile neke sitne pljačke, otimanje novčanika i telefona. Nije bilo fizičkih napada. Nisam čula da su zabeleženi incidenti od kada migranti mogu ponovo da izlaze iz centara nakon ukidanja vanrednog stanja“, ističe ona.

Smatra da je bespotrebno što su poslali vojsku, ali da je to u redu ako će pomoći nekome da se oseća sigurnije.

“Međutim, većina misli da je to predizborni trik. Pitanje je šta će biti posle 21. juna, da li će vojska ostati posle tog datuma. Smatram da je vojska populistički potez, zbog izbora“, objašnjava nam Dragana Santrač dok prolazimo gradom.

“Ima divnih primera integracije o kojima se ne priča”

Na ulazu u park blizu centra grada, tik pored crkve, srećemo dugogodišnju stanovnicu Šida, poreklom iz Jordana, koja je godinama svojim prevodilačkim veštinama pomagala migrantima u prihvatnim centrima.

Ona kaže da se oseća bezbedno što se tiče migranata. Priznaje da se problemi dešavaju, ali da je to retko i da joj zato nije jasno zašto je prisutna vojska.

Ipak, penzioner sa novinama u ruci u svom prvom “izlasku” u park posle karantina, kaže da ljudi sada lakše dišu.

“Kao čovek nemam ništa protiv da izađu iz centra, ali da imaju papire. Ne da se ne zna ko su, šta su, da idu po kućama, da obijaju, da plaše ljude…”, kaže nam u kameru ovaj meštanin Šida.

S druge strane, mlađa meštanka Šida govori kako se u medijima ne spominju lepe stvari koje su migranti po dolasku uradili.

“Jako se retko priča o tome da su migranti u Šidu čistili, da su se uključivali u različite akcije, da šiju maske, ima divnih primera integracije o kojima se ne priča”, kaže ona.

Spominje da meštani često daju neumerene, ružne i preuveličane izjave za medije.

„Ne znam, možda ja živim u nekom drugom gradu“, dodaje.

Adaševci: Ispred vojnici, iza ograde migranti 

Kako je danima najavljivana kiša u nedelju, skratili smo našu posetu gradu i požurili da stignemo u “Adaševce”, jedan od tri prihvatna centra. Predviđeno je da se oko 70 vojnika smenjuje u obezbeđivanju centara, u kojima boravi oko 1.900 migranata iz 18 zemalja.

Adaševci se nalaze nedaleko od Šida, oko pola sata vožnje automobilom. Za razliku od prošlog puta kada smo bili tamo u septembru, sada su nas ispred dočekala tri vojnika, a iza ograde migranti.

Nakon objašnjavanja da imamo dozvolu za snimanje, dogovor je bio da vojska ostane izvan kadra.

Iako skromnog izgleda, deluje da migranti u centru imaju sve potrebne uslove za život.

Slučajno smo otišli baš na Bajram. Zatekli smo migrante kako zajedno provode popodne. Jedna mlađa grupa muškaraca je levo od nas u dvorištu igrala fudbal. Mada, u centru su nam objasnili da je zbog praznika veliki broj migranata u svojim sobama, ali su se u dvorištu mogli videti ljudi u svečanim odelima.

Iako im za vreme vanrednog stanja nije bio dozvoljen izlazak iz centara zbog opasnosti od epidemije, oni sada mogu da se kreću uz posebne propusnice.

Iz Komeserijata za izbeglice kažu da nisu registrovali nikakve incidente vezane za migrante u momentu slanja vojske, ali da će vojska obezbeđivati centre „iz dodatne predostrožnosti“, zbog većeg broja migranata u tom području.

Ne treba zaboraviti da smo svedoci nedavne prošlosti naroda sa Balkana, koji su takođe bežeći od rata napuštali svoje domove i odlazili u nepoznato. Antimigrantska politika nikoga ne čini većim patriotom.

Dolazak vojske jeste učinio da se meštani Šida i okolnih sela osećaju sigurnije, kako su nam i sami rekli, ali se postavlja pitanje da li je to bilo neophodno. I to baš sad, dok brojimo sitno do izbora.

Sandra Maksimović i Aleksandar Bugarin (VOICE, foto: Svetlana Paramentić) 

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!

Print Friendly, PDF & Email