Ekstremisti kao servis vlasti, ili kako politički pajaci postaju važne političke figure

16. Feb 2020 by Dalibor Stupar | 1 komentar

"Vladajuće stranke utemeljuju princip nekažnjivosti koji društvo vodi u potpunu anarhiju"

Najave ekstremno desničarskih, neonacističkih i srodnih grupacija da će učestvovati na predstojećim izborima simptom su velikog zaokreta u političkom životu Srbije i normalizacije ekstremističkih i otvoreno fašističkih ideja, upozoravaju sagovornici VOICE-a, istoričari i građanski aktivisti. Oni ukazuju da su te organizacije ubačene u političku arenu kako bi zaplašile deo birača, dok vlast njihovim angažmanom kreira javnu scenu u kojoj će im ekstremisti u institucijama služiti kao argument da može i gore, odnosno kao strašilo za protivnike vlasti.

Istoričarka Olga Manojlović Pintar sa Instituta za noviju istoriju Srbije za VOICE ukazuje da ne postoji beznačajna doza otrova ili radijacije, pošto svaka u bližoj ili daljoj budućnosti nužno proizvodi katastrofalno loše posledice. Ipak, ona ne misli da razni fireri, vacići i ini ur-fašisti predstavljaju glavni problem ovog društva.

Olga Manojlović Pintar: Ne postoji beznačajna doza otrova ili radijacije, pošto svaka u bližoj ili daljoj budućnosti nužno proizvodi katastrofalno loše posledice                                                                                                                    Foto: Medija centar Beograd

– Naš problem je činjenica da su na vlasti i uz vlast stranke koje se samo formalno distanciraju od desničarskih grupa, a zapravo su njihovi stvarni kreatori i zaštitnici. SPS i SRS su raspirivali mržnju i vodili ratove devedesetih, slali paravojne formacije na ratišta, zataškavali zločine i pljačkali društvenu imovinu. Oni i danas, predvođeni SNS-om, rehabilituju osuđene ratne zločinace, promovišu ih u javnosti i od političkog života prave lakrdiju. Utemeljuju princip nekažnjivosti koji društvo vodi u potpunu anarhiju, u kojoj ekstremna desnica pliva kao riba u vodi- upozorava Olga Manojlović Pintar.

Ona ukazuje i da je tu reč i o starim prijateljima članova SNS, koji su nedovoljno reprezentativni da bi bili uključeni u formalan politički život, “prašinari koji obavljaju prljave poslove, uvereni da su zapravo najvažniji operativci”.

Radijski voditelj i antifašista Daško Milinović za VOICE ocenjuje da je u Srbiji kompletna ekstremno desna scena, uz možda par izuzetaka, pod kontrolom vladajuće stranke i tajnih službi, zbog čega je jasno da su i svi njeni potezi režirani.

– Pošto Aleksandar Vučić svakako ima problem da napravi sledeći parlament u kome će mu neko morati glumiti opoziciju, onda bi bilo idealno po Srpsku naprednu stranku da taj parlament bude otprilike 80 posto SNS i njihovi dosadašnji provereni sateliti, a ovo ostalo budu ekstremi od kojih će oni da nas čuvaju. Pa bi tako za njih bilo super da u tom parlamentu bude i nekoliko pravih nacista od kojih naprednjaci mogu uvek da ispadnu brana i neka vrsta zdravorazumske i suprotne opcije – navodi Milinović.

Ipak, smatra da je njihov prevashodni zadatak da zastrašuju ljude kao psi čuvari svakog zla.

Daško Milinović: Kompletna ekstremno desna scena pod kontrolom vladajuće stranke i tajnih službi

– Postoji gomila tih neonacističkih bandi koje vršljaju od interneta do pravog života, gde ljudi stalno treba da budu u strahu, da nipošto ne izražavaju mišljenje i stavove jer, u protivnom, sledi organizovana kampanja gomile psihopata i sadista. Od nekih tamo levijatana, preko gomile alt-rajt ludaka koji će skočiti da te umaraju svojim ludačkim pretnjama – navodi on.

Aktivistkinja Antifašističke koalicije Marija Srdić za VOICE podseća da je ta organizacije 2018. godine predstavila istraživanje na osnovu kojeg je napravljena mapa „Gde živi ekstremizam“, a u kojem su detektovane organizacije koje se uklapaju u matricu zagovaranja ideja verske i nacionalne mržnje, diskriminacije i negativnih stavova prema određenim društvenim grupama kao što su migranti, seksualne manjine, žene i slično.

Mnoge od mapiranih organizacije nemaju političke ambicije, dodaje Srdić, ali je Srpska desnica već tada pokazivala takve tendencije, kao i Zavetnici. Obe organizacije nedavno su i krenule u političku borbu.

– Što se tiče delovanja pojedinaca, mi smo, ne samo kroz rad na ovoj mapi nego i inače, zapazili da su oni snažno povezani sa onim političkim organizacijama koje već jesu u parlamentu, da mnogi od njih vuku korene iz tih organizacija, kako Srpske radikalne stranke, tako i Srpske napredne stranke. Takođe, SNS i njeni istaknuti članovi pružaju im podršku, pojavljuju se na različitim događajima koje pomenute organizacije iniciraju, ljudi iz tih organizacija su uposlenici u državi, obavljaju različite državne funkcije. Za Mišu Vacića je poznata epizoda sa njegovim angažovanjem u Kancelariji vlade za KiM – podseća Srdić.

Dodaje da ekstremističke organizacije imaju višestruku ulogu – od toga da služe kao strašilo, u smislu da se birači uplaše njihovog potencijalnog ulaska u parlament pa glasaju za manje zlo ili lajt desničare, do toga da ako uđu u parlament tamo demonstriraju ponašanje u odnosu na koje će vlast izgledati pristojno.

– To njihovo pozicioniranje sada kao legitimnih političkih sagovornika svakako jača takve pokrete – ukazuje Srdić.

“Njihovi potencijalni glasači su oni koji nose majice s Putinovim likom”

Olga Manojlović Pintar pretpostavlja da su potencijalni birači takvih opcija mladi ljudi, koji verovatno po prvi, ili drugi put u životu izlaze na izbore, koji su nezaposleni i nose majice sa Putinovim likom.

– Često su članovi, ili simpatizeri organizovanih navijačkih grupa, ili grupa bliskih sa određenim krugovima Srpske pravoslavne crkve koji su ih tokom ratova devedesetih blagosiljali, a nakon ratova sakrivali i pacovskim kanalima sklanjali ljude uključene u ratne zločine. Zatim, beli suprematisti, rasisti, ksenofobi, često iz porodica koje su gubitnici u procesu tranzicije. Realno je očekivati da bi oni mogli da dobiju deo odborničkih mesta u sredinama koje se nisu suočile sa teškim nasleđem bliske prošlosti (u pograničnim opštinama duž Dunava i Drine), u izbegličkim prigradskim naseljima i u osiromašenim kvartovima nekadašnjih industrijskih centara – smatra ona.

Mesto odbornika s par stotina glasova

Desničarske, ekstremno desničarske i srodne stranke retko su učestvovale na izborima, i svaki put neslavno prošle na njima. Zavetnici su 2016. na parlamentarnim izborima osvojili 0,73 odsto, a Treća Srbija 2014. svega 0,45 odsto glasova.

Ipak, na lokalu stvari stoje drastično drugačije, a tu prednost upravo je iskoristila Srpska desnica koja je na nedavnim izborima u Medveđi uzela 6,5 odsto glasova (ukupno svega 278 glasova) i tako ušla u lokalni parlament s jednim odbornikom. U međuvremenu, cenzus je smanjen na tri odsto.

Daško Milinović kaže da je na svim izborima izlaznost bila uglavnom oko 50 odsto, te da će sa organizovanim bojkotom ona dodatno pasti, zbog čega nije nerealno očekivati da deo aktivista i stranačke vojske SNS-a dobije zadatak da utera u parlament “miše vaciće i ostale”.

– To je takozvana režimska opozicija, kao što će sa druge strane da budu Čeda i Čanak kao režimska opozicija sa druge strane, a oni će još proceniti ako im budu potrebni takvi likovi. Srpska desnica je stvarno baš najsmešniji mogući primer. To je primer organizacije koju čine siledžije opšte prakse okupljene oko nekakvih navijačkih i ostalih struktura koji rade za SNS. I kao što im je SNS smislio kandidaturu, tako im je organizovao i ulazak u lokalne parlamente – ocenjuje Milinović.

Marija Srdić: Pozicioniranje ekstremista kao legitimnih političkih sagovornika svakako jača takve pokrete

I Marija Srdić strahuje od usmeravanja glasova.

– Kao što dobijete zadatak da prikupite sigurne glasove za Srpsku naprednu stranku i da posle nekakvom kontroloru prikažete da ste to učinili i da su vaši sigurni glasovi glasali za SNS, sigurna sam da će po sličnom modelu biti zatraženi i sigurni glasovi za ove grupacije kojima napredna stranka već jeste ili namerava da dodeli ulogu u budućem parlamentu – navodi naša sagovornica, uz opasku da je jedna stvar kada se opredeljujete slobodno a druga kada to činite pod pritiskom onih koji kreiraju izborni ambijent.

Vojvodina kao poligon

Prethodnih nedelja zabeleženo je više nacionalističkih i šovinističkih ispada u Vojvodini, a Milinović podseća da do dolaska SNS-a na vlast, uličnog fašizma i njegovih manifestacija gotovo da nije bilo, tek dozirano se pojavljivali. Ipak, dodaje, Vojvodina je uvek pogodna za tako nešto jer je multietnička sredina u kojoj je najlakše zapaliti šovinizam s neke strane.

– Jednostavnije je to uraditi tu nego u nekoj sredini gde imaš jednu naciju. Jedan šovinistički grafit na severu Bačke uplaši više ljudi nego 100 kukastih krstova negde drugde – smatra Milinović.

Olga Manojlović Pintar ističe da je Vojvodina pauperizovana; nacionalno, etnički i jezički pluralna; nedovoljno suočena sa nasleđem devedesetih; izložena odjecima centralnoevropskih fašističkih pokreta. Sve su to, dodaje, osnovi na kojima radikalna desnica jača i dobija nove članove, simpatizere i birače.

– Međutim, stvarnu borbu protiv ekstremne desnice, kao ni protiv autoritarne vlasti nije moguće voditi sužavanjem okvira. Isticanjem i vezivanjem ekstremne desnice isključivo za vojvođanski prostor zapravo se prikrivaju, pa čak i legitimišu netransparentni politički savezi i utilitarni kompromisi. Na taj način zapravo jača palanačka malograđanština koja je uvek bila najbolje đubrivo za širenje fašističkih ideologija – ukazuje ona.

(Ne)zvanično negiranje

Istoričarka Olga Manojlović Pintar za VOICE ocenjuje da su ekstremni desničari sve zastupljeniji u medijima jer su zaduženi da umesto članova vladajuće stranke otvoreno negiraju postojeće državne granice na prostoru bivše Jugoslavije i šire narativ o srpskom narodu kao žrtvi koju je potrebno zaštititi i osvetiti.

– Potrebni su vladajućoj stranci kako za unutrašnju, tako i za spoljnu upotrebu. Oni su njen servis koji ima za cilj da potisne velike teme i afere koje su otvorene u javnosti poslednjih meseci. Umesto priče o Krušiku, Jovanjici, nekompetentnoj vladi i predsedniku koji je ugrozio ustavni poredak uzurpirajući gotovo sve poluge vlasti i sve funkcije u državi, bezvredni politički pajaci postaju centralna tema i važne političke figure – navodi ona.

Marija Srdić smatra da je dešavanja u Srbiji neophodno posmatrati u kontekstu jačanja desnih snaga u Evropi.

– Ova desnica nema samo taj potreban broj injekcija iznutra, ona je podržana i od evropske krajnje desnice i od ruske krajnje desnice. Ja svaki put negodujem kada se ta grupacija na političkom nebu Srbije omalovažava, marginalizuje i kada joj se ne pridaje značaj. Smatram to jednako opasnim kao i kada joj se daje previše značaja, jer vi time pokazujete da nemate pravi odgovor na ono što je realna snaga tih grupacija. Naravno, ako ste vi njihov politički suparnik i ako ste zagovornik ideje građanskog društva i borac za ljudska i manjinska prava, vi svakako morate da tražite odgovore – navodi Srdić.

Zbog toga je, dodaje, učešće takvih grupacija na izborima kompleksno pitanje, jer su ranije nastupali kao marginalci, dok će to na predstojećim izborima činiti u kapacitetu mejnstrim organizacije.

– Ako smo do juče govorili da su sve te organizacije ekstremna pojava, a to znači nepoželjna u društvenom kontekstu, onda možemo kazati da je trajao i završio se jedan proces normalizacije tog ekstremizma i on je, nažalost,  postao legitimni sagovornik u političkom prostoru. To je razlika – ocenila je Marija Srdić.

Dalibor Stupar (VOICE)

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!

Print Friendly, PDF & Email