HPV vakcina bi mogla da iskoreni rak grlića materice, a u Srbiji je preskupa za mnoge žene

18. Aug 2020 by Vladimira Dorčova Valtnerova | Nema komentara

Australija vakcinacijom smanjila prisustvo HPV-a sa 23 na 1 odsto!

Iako je država Srbija uvrstila vakcinu protiv humanog papiloma virusa (HPV) kao „preporučeni“ deo prevencije raka grlića materice, domovi zdravlja ne dobijaju tu vakcinu. A reč je o bolesti koja je drugi po redu uzrok obolevanja i četvrti po redu uzrok umiranja od raka među ženskom populacijom u Srbiji. Podaci su poražavajući: svake godine oboli više od 1.300 žena, a umre približno 500 pacijentkinja. Vakcina je i u Srbiji dostupna, ali je mnogim ženama nedostižno skupa. 

„Ne smemo da dozvolimo da birokratija stoji na putu zdravlja. Vakcina protiv HPV virusa bi odavno bila uključena u zdravstveno osiguranje koje imaju svi – da mi nemamo tu zakonsku regulativu koja kaže da Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) finansira samo obavezne vakcine“, ukazuju na srž problema sagovornice portala Storyteller i VOICE, aktivistkinje koje se već godinama bore protiv iskorenjivanja HPV uzrokovanih vrsta raka. Marija Ratković, teoretičarka kulture i medija, koja je jedna od osnivačica Centra za biopolitičku edukaciju, i Ana Pataki, sociološkinja i blogerka koja je u stalnoj „borbi protiv vetrenjača.

Reproduktivno zdravlje žena u Srbiji je više nego često tabu tema i medijski „neatraktivna“, iako je deo javnog zdravlja čiji su problemi, barem u slučaju Srbije, usled pandemije koronavirusa ogoljeni do kostiju.

“U patrijarhalnim društvima kao što je naše, sve vezano za žensku seksualnost je tabu tema. Žene su ućutkivane na milion načina – pa tako nema prostora da se priča o reproduktivnom niti seksualnom zdravlju i seksu uopšte čak i kada država otvoreno želi da se bavi populacionom politikom. Veoma licemeran je stav – jer sa jedne strane se očekuje puno dece, a sa druge se pokazuje nezainteresovanost, nebriga i zgražavanje prema ženama i njihovim grudima, vaginama, matericama i jajnim ćelijama koje tu decu treba da stvore, donesu na svet i održe u njemu. Ne govori se dovoljno ni o maltertiranju koji doživljavaju žene, sramoćenju, ružnim rečima, uvredama i korupciji, ali i fizičkom bolu i gubitku dostojanstva pri svakom odlasku, zbog čega beže što dalje od zdravstvenog sistema”, kaže Marija Ratković.

“Naravno, ovo govorim na osnovu istaživanja koje je u toku – u saradnji sa Laboratorijom za eksperimentalnu psihologiju želimo da otkrijemo sa kakvim se sve neprijatnostima i diskriminacijom žene suočavaju unutar zdravstvenog sistema. Poverenje u zdravstveni sistem koje se godinama razgrađuje različitim ekscesima prema najranjivijim grupama – danas je eksplodiralo kao neznanje i neposlušnost svih u odnosu na zdravstvene preporuke, i to u vreme pandemije – kada je najpotrebnije verovati stručnim licima”, dodaje Marija Ratković.

Muk i tišina

Ana Pataki ukazuje i na to da se u javnosti o malignim bolestima govori samo prilikom obeležavanja datuma koji su u kalendaru zapisani „crvenim“ slovima. A posle – muk i tišina.

“U toku godine se obeleži nekoliko datuma koji su u kalendarima označeni kao Svetski dan obolelih od… ili Međunarodni dan borbe protiv… I tom prilikom se ukaže na značaj preventivnih pregleda, statistiku o broju obolelih i preminulih od malignih bolesti, ali obično posle toga svakodnevni život izgura ovu temu iz središta pažnje medija i  javnosti”, kaže Ana Pataki. Ona podseća da je, prema podacima kojima raspolaže Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, rak grlića materice drugi vodeći uzrok obolevanja i četvrti je uzrok umiranja od raka među ženskom populacijom u Srbiji, s obzirom da svake godine oboli preko 1.300 žena, a premine približno 500 pacijentkinja.

Ana Pataki: “Svaki dan u Srbiji najmanje jedna žena premine, a četiri obole od raka grlića materice” (foto: privatna arhiva)

“To na dnevnom nivou znači, da svaki dan u Srbiji najmanje jedna žena premine, a četiri obole od raka grlića materice”, upozorava Ana Pataki i dodaje:

“Odgovornost je individualna i žene su najčešće prepuštene same sebi da organizuju (vrlo često i plate) preglede, lečenje, oporavak. Sistem zdravstvene zaštite nema kapaciteta da organizuje pravovremene preglede kojima bi se sprečio veći broj obolelih. Čak i kada se otkrije malignitet kod žena, on je u poodmaklom stadijumu, te je teže za lečenje i ima fatalne posledice. Žene su prethodno obeshrabrene, uplašene zbog dugog roka čekanja na pregled i neprijatnosti oko suočavanja sa bolešću, simptomima, efektima i cenom lečenja”, navodi Ana Pataki.

Zašto vakcina protiv HPV-a nije svima nadohvat ruke?

U Srbiji, slično kao i u svetu, postoji nekoliko načina borbe protiv HPV uzrokovanih oboljenja.

“Imunizacijom vakcinom protiv HPV-a i sigurnim intimnim odnosima, a pre svega redovnim korišćenjem kondoma pri svakom odnosu, redovnim ginekološkim pregledima koji uključuju i Papa-test i kolposkopski pregled trudimo se da otkrijemo bolest u najranijim fazama i – naravno – kada se bolest pojavi lečimo je hirurškim intervencijama, operativnim putem, zračenjima i hemioterapijom”, podseća Marija Ratković.

“Za razliku od razvijenijih zemalja – Srbija uz nefunkcionalan sistem i administraciju – nema vakcinu koja je dostupna svima jer se plaća 200-300 evra pa mnogi ne mogu to da priušte, ne radi se dovoljno na seksualnoj edukaciji i prevenciji, pa mladi ne koriste kondome u neophodnoj meri, skrining program postoji, ali ima puno manjkavosti. Nedavno sam čula da čak do 70 odsto žena koje se odazovu skrinizima (redovni pregledi za prevenciju karcinoma dojke i genitalne regije) pronađe neku ćelijsku abnormalnost – što nam samo govori da moramo mnogo ozbiljnije da radimo na najranijim fazama prevencije – borbi da do bolesti ne dođe”, upozorava Marija Ratković.

Marija Ratković: “U patrijarhalnim društvima kao što je naše, sve vezano za žensku seksualnost je tabu tema” (foto: Darko Pavlović)

Inače, Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” je pripremio stručno-metodološko uputstvo za sprovođenje vakcinacije protiv HPV-a, Program unapređenja prevencije za bolesti uzrokovane HPV-om na teritoriji Republike Srbije, a od 2017. godine je usvojen i Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima, koji je predvideo sprovođenje preporučene imunizacije protiv oboljenja izazvanih humanim papiloma virusom. Sve su to bili preduslovi za započinjanje uspešne imunizacije protiv HPV-a koja je potrebna.

“Međutim, nastao je problem oko nabavke vakcina koje RFZO odbija na nabavi iz budžetskih sredstava. U odgovoru na zahtev za pristup informaciji od javnog značaja, iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje je naznačeno da fond finansira troškove za sve vakcine koje prema Programu obavezne i preporučene imunizacije protiv određenih zaraznih bolesti predstavljaju obaveznu imunizaciju.Obezbeđivanje preporučene imunizacijena teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja će se razmatrati na osnovu mišljenja struke, a u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima. Struka ipak smatra da je obavezna imunizacija vezana za infekcije koje se prenose kapljičnim putem, te jedna osoba može zaraziti neograničeno puno ljudi, čak po cenu izazivanja epidemije – što u slučaju HPV-a nije tako”, objašnjava Ana Pataki zašto je mnogim ženama pomenuta vakcina nedostižna.

Ona dodaje i to da se vakcinacija protiv humanog papiloma virusa od 2008. godine sprovodi u 19 zemalja Evropske unije (uključujući Norvešku i Island). Iako nije obavezna, sprovodi se i u susednim zemljama, kao što su Hrvatska i Crna Gora.

Australija vakcinacijom smanjila prisustvo HPV-a sa 23 na 1 odsto!

“Ipak, najbolji primer je Australija koja je za period od 10 godina pojavu HPV-a u opštoj populaciji smanjila sa 22,7 odsto na 1,1 odsto! U Australijskom nacionalnom programu je obuhvaćena besplatna imunizacija, u čemu su učestvovale sve škole, a za mlade do 26 godina su obezbeđene državne subvencije za nabavku doza vakcine. Značajnu ulogu je igrala i dostupnost i cena vakcine, jer su ljudi bili motivisani da se zaštite, ukoliko je besplatna. Na ovaj način, masovna imunizacija je stvorila grupni imunitet i maksimalno smanjila rizik od bolesti. Upravo na ovaj način, briga o sprečavanju infekcija izazvanih HPV-om je zapravo ‘poklon za buduće generacije’ – budući da je upravo za javno zdravlje važan efekat grupnog imuniteta, koji se stiče vakcinacijom većinskog dela populacije. Na ovaj način zaštitu dobijaju i oni koji nisu i ne mogu biti vakcinisani, budući da je broj inficiranih tako mali”, objašnjava Ana Pataki.

“Ne smemo da dozvolimo da birokratija stoji na putu zdravlju. Vakcina protiv HPV-a bi odavno bila uključena u zdravstveno osiguranje koje imaju svi – da mi nemamo tu zakonsku regulativu koja kaže da RFZO finansira samo obavezne vakcine. Ova vrsta vakcine se svuda u svetu prima kao preporučena i dobrovoljna, ali to nikako ne umanjuje njenu sposobnost da spreči rak – učenjem imunog sistema da ćelije virusa odmah prepoznaju i izbace iz organizma”, kaže i Marija Ratković.

Jedna od ranijih kampanja za vakcinaciju protiv HPV-a

Ana Pataki ukazuje i na drugu stranu ovog problema i dodaje da tema nosi i rizik napada antivakcinaških pokreta, budući da je jedan od problema izuzetno negativan stav prema obaveznoj imunizaciji dece.

“Posle svih navedenih prednosti koje nosi imunizacija protiv HPV-a, ona u kojoj parola ‘bolje sprečiti, nego lečiti’ štedi novac potencijalno obolelim ženama od raka grlića materice koje nose Papa-test, kontrole, lečenje i oporavak, može biti faktor koji radi u korist vakcinacije”, smatra ona.

Ipak, u Srbiji postoji svetla tačka, kada je reč o imunizaciji protiv HPV virusa.

U Šapcu je 4. marta, na Dan svesti o HPV uzrokovanim oboljenjima doneta odluka o finansiranju programa imunizacije protiv ove vrste infekcija i to je enorman korak unapred. Jednoglasnim donošenjem ove odluke, Šabac je pokazao da ima volje da probleme prevaziđe i ukaže na put drugim gradovima. Sigurna sam da će Novi Sad slediti taj primer, jer već se govori o programu imunizacije kroz Centar za reproduktivno zdravlje, a volela bih da gradovi istočne Srbije, gde je incidenca ovih oboljenja veća od republičkog proseka, budu prvi sledeći”, pojašnjava Marija Ratković.

Bolesne i stigmatizovane

Stigmatizacija žena koje su HPV pozitivne jeste prisutna u našem društvu. One su stigmatizovane jer je HPV velika nepoznanica, smatra Marija Ratković i podseća da je do sada je otkriveno više od 180 vrsta tog virusa.

Najviše se priča o relativno bezopasnim vrstama koje izazivaju kondilome, odnosno genitalne bradavice – i pošto se to vidi o tome se i priča, nad tim se zgražava i krije se, ljudi se leče po forumima i bapskim lekovima – ispiraju se kiselinama, a kako u nedovoljnoj meri koriste kondome, infekcije se vraćaju i kontinuranim zloupotrebama načina lečenja mogu sebi ili partnerima da nanesu veliku štetu”, kaže Raković.

Problem je u tome što se o najopasnijim, onkogenim vrstama virusa, ne priča jer se prisutvo tih vrsta virusa ne vidi golim okom dok nije došlo do premalignih i malignih promena.

“Postoji zabluda da je HPV tipizacija i test optrećenja virusom ekstremno skup, a dostupan je besplatno uz zdravstvenu knjižicu i uput. Ispredaju se mnoge priče – pojavili su se nadrilekari koji ‘leče’ HPV iako je to virus koji organizam i sam može da pobedi, a u težim oblicima iz organizma se odstranjuje isključivo hirurškim putem – odstranjivanjem promenjenog tkiva. I muškarci i žene su stigmatizovani kada pričaju o seksualnim infekcijama. Smatra se da je to nešto nečisto a statistika govori da se 80 odsto seksualno aktivnih ljudi sretne sa nekim oblikom HPV-a”, priča Marija Ratković.

„Ne može se sve znati zdravom logikom – ljudi misle ako ima 180 vrsta, a vakcina štiti od 2, 4 ili 9, zašto da se vakcinišem – ne znaju da je samo desetak vrsta virusa kancerogeno, a da najopasnija dva izazivaju čak 70 odsto kancera. Nauka je dovela do savremenih imunoloških lekova i to je posledica dugogodišnjih istraživanja, i sva pitanja i nedoumice treba da se rešavaju sa stručnim osobama, a ne na forumima i po slavama”, upozorava Marija Ratković.

Neophodni su centri za unapređenje reproduktivnog zdravlja

U medijima je prošle godine najavljivano otvaranje Gradskog centra za unapređenje reproduktivnog zdravlja u Novom Sadu, što se još uvek nije dogodilo, zbog renoviranja zgrade u Almaškoj ulici. I Marija Ratković sa znatiželjom prati razvoj projekta i navija da proradi što pre.

„Institut za javno zdravlje Vojvodine, na čelu sa dr Vladimirom Petrovićem radi lavovski posao i uvek su tu da pruže savet ili podršku – primer su profesionalne etike“, kaže Ratković. Ona dodaje da su centri za reproduktivno zdravlje neophodni, jer su to upravo mesta gde ljudi mogu da imaju direktan kontakt i odgovore na sva pitanja i nedoumice kojih je jako puno.

Stiglo 1.600 besplatnih vakcina u Novi Sad

Institutu za javno zdravlje Vojvodine uskoro će biti dopremljeno oko 1.600 doza vakcina protiv HPV-a koje su namenjene za 750 devojčica uzrasta od 12 do 14 godina, a u drugom delu biće obezbeđeno za još oko 100 devojčica, objavila je juče Radio-televizija Vojvodine. Ove vakcine biće besplatne, a u domove zdravlja u Novom Sadu distribuiraće se preko Centra za reproduktivno zdravlje u Almaškoj koji je u izgradnji.  

“U Šapcu od januara imamo projekat Znanje za zdravlje koji objedinjuje kontinuiranu edukaciju lekara o najnovijim dostignućima prevencije HPV uzrokovanih oboljenja (program je sertifikovan u Zdravstvenom savetu Srbije), edukaciju mladih i edukaciju roditelja dece koja dolaze u uzrast kada je imunizacija preporučena. Naravno, zdravstvena kriza je jako usporila rad, ali ne damo se. U planu je otvaranje savetovališta u Domu zdravlja kako bismo sve informacije o prevenciji učinili stalno dostupnim. Znanje jeste put do zdravlja”, zaključuje Marija Ratković.

Vladimira Dorčova Valtnerova (foto: Wikimedia)

(članak je nastao u koprodukciji portala Storyteller i VOICE)

Print Friendly, PDF & Email