Od proglašenja vanrednog stanja, 15. marta 2020, do 31. decembra prošle godine, 5.904 pravnih lica našlo se u blokadi na osnovu prinudne naplate, pokazuju podaci VOICE-a. Blokirano je po osnovu prinudne naplate bezmalo 900 preduzeća više u odnosu na isti period 2019.
Ukupan iznos blokada u navedenom periodu 2020. godine iznosio je blizu 11 milijardi dinara, odnosno oko 92 miliona evra. Ukupan broj zaposlenih u blokiranim firmama bio je 13.249.
Najviše su bila pogođena mikro i mala preduzeća, gde se njih 3.793 našlo u blokadama. U ovim firmama zaposlenih je čak 9.892. Ukupan iznos blokada ovih preduzeća bio je gotovo 50 miliona evra. U 2019. godini, od polovine marta do kraja godine, takva sudbina zadesila je 5.015 pravnih lica, a ukupan broj zaposlenih u tim preduzećima bio je 3.942.
Otkako je proglašeno vanredno stanje, prema geografskoj zastupljenosti, najviše pravnih lica se našlo u blokadi u opštini Novi Beograd, njih 308, a zatim u Novom Sadu 303. Slede beogradske opštine Voždovac (272), Stari Grad (225), Palilula (218). Iznosi blokada firmi u beogradskim opštinama i u Novom Sadu bili su blizu 43 miliona evra, odnosno oko 47 odsto ukupnog iznosa blokada u posmatranom periodu.
Najviše je pogođena delatnost restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, u kojoj se našlo 477 pravnih lica u blokadi, sa ukupnim iznosom od blizu 123 miliona dinara i 936 zaposlenih. Zatim nespecijalizovana trgovina na veliko, gde se 345 pravnih lica našlo u blokadi sa 829 zaposlenih i sa iznosom od 482,5 miliona dinara. Treća po redu delatnost su usluge pripremanja i posluživanja pica – 275 pravnih lica u blokadi sa 298 zaposlenih i gotovo 52 miliona dinara blokade.
Pomenimo, 2019. godine, u istom periodu, najviše je bila pogođena taksi delatnost u kojoj se našlo 330 pravnih lica u blokadi sa 53 zaposlena, zatim nespecijalizovana trgovina na veliko sa 325 pravnih lica i 181 zaposlenom osobom. Treća po redu bila je danas najugroženija delatnost restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata sa 210 zaposlenih.
“Naravno, ugostitelji su najviše bili pod udarom krize nastale usled pandemije kovida-19. Kod njih i hotela je promet najviše pao i ostali su bez prihoda iz kojih bi servisirali obaveze. Međutim,ostaje otvoreno pitanje da li su ove blokade nastale kao posledica pokušaja naplate državnih (poreskih) organa ili zato što su dobavljači preko izvršitelja sproveli postupke naplate posle kojih su se firme našle u blokadi. Kako god, veliki broj firmi doživeo je najgori scenario”, ukazuje u razgovoru za VOICE Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku. On procenje da će u uslužnim delatnostima da se ugasi 40.000 ili 50.000 radnih mesta, uglavnom u mikro i malim firmama sa dva ili tri zaposlena.
Umesto da pomogne, država protivzakonito naplaćuje zaostale dugove
Država svakako nije bila milostiva i opraštala poreske dugove u prošloj godini, veli Rajić. Mreža za poslovnu podršku čak ima podatke da su hiljadama nekadašnjih preduzetnika koji su zatvorili firme pre 2013. (neki čak u 2007. i 2008.) tokom decembra i januara stigle opomene o plaćanju taksi za isticanje firme i pretnje da će njihovi lični računi u bankama biti blokirani.
“To je nezakonito. Državi i lokalnim samoupravama očajnički treba novac i to se po takvim potezima vidi. Javljale su nam se desetine nekadašnjih preduzetnika iz više gradova i opština u Srbiji i žalili se na ove opomene, tvrdili da su sve platili pre zatvaranja firmi. Naši nezvanični kontakti u poreskim upravama pri beogradskim gradskim opštinama su potvrdili da je dat nalog da se ovakve opomene šalju i na njima su iznosi osnovice sa kamatom koja je često veća od te osnovice, u rasponu od 6.000 do preko 150.000 dinara. To je pokušaj da se ‘uzme šta može’, ali je on u suštini nezakonit jer je zakonski rok u kome poreska uprava može tražiti naplatu takvih dugovanja pet godina”, naglašava Rajić.
Na ovo ukazuju i u udruženju “Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije”. Po rečima zastupnice udruženja Milene Amon gotovo svaki drugi privrednik i preduzetnik u prestonici skinuo je poslednjih dana natpise na spoljnim zidovima. Naime, te natpise gradske vlasti su počele da tretiraju kao vid oglašavanja u javnom prostoru, pa su privrednicima – u doba najveće krize – podelile rešenja sa enormnim naknadama za to reklamiranje.
“Nedopustivo je da se sad, kad se domaća privreda bori za opstanak, primenjuju sporna i dodatna uvećanja, umesto da se ukidaju parafiskalni nameti. Protiv ove odluke podneto je više zahteva za obustavu primene, inicijativa za ocenu ustavnosti, upravnih tužbi i izdato je više mišljenja resornih ministarstava gde je jasno da se privatna površina ne može tretirati kao javna i da ne postoji pravni osnov za ovo što nam vlasti priređuju”, kaže Milena Amon.
Međutim, to nije jedini primer maćehinskog i bahatog odnosa države, odnosno lokalnih vlasti prema malim privrednicima. Kako kažu, negativni efekti koronavirusa po njih ne da nisu završeni već tek počinju.
“Stanje u kojem se preduzetnici nalaze je, kao što se vidi po broju blokada, teško baš zbog toga što su prihodi većini drastično umanjeni, a dažbine su sve veće. Mera pomoći u vidu neto minimalca je bila usmerena na očuvanje radnih mesta, a privrednici su uslovljeni neotpuštanjem, tako da je ta mera prouzrokovala dodatne gubitke umesto da očuva likvidnost. Zbog toga su mnogi danas u blokadama”, kaže Milena Amon za VOICE.
Represija nad privrednicima
Naša sagovornica naglašava da je usred krize uveden novi parafiskalni namet u vidu takozvane eko-takse što predstavlja novo opterećenje privrednika. Navodi podatak iz studije Ekološkog centra Stanište da je prethodnih godina nenamenski potrošeno više od 500 miliona evra novca naplaćenog po osnovu ekoloških taksi, tako da je ovaj namet, u ovom formatu, u ovo vreme apsolutno neprihvatljiv.
“Poreska uprava nastavila je represiju prema privrednicima, tako da imamo primer blokade računa od strane poreske za akontaciju poreza na dobit. To je zapravo porez unapred”, kaže Milena Amon.
Takav je slučaj vlasnice kafea i poslastičarnice La mur (L‘amour) u Kragujevcu Tanje Mitrović koju je poreska uprava blokirala za akontaciju poreza na dobit, iako nije imala dobit.
Kako je Tanja Mitrović izjavila za VOICE, izašla je iz blokade ali joj je stigla opomena da plati akontaciju poreza na dobit za decembar prošle godine, na nivou 30 odsto lanjskog poreza.
“To je namet koji je u evropskim zemljama ukinut jer je jasno da u ugroženim branšama ne postoji dobit pa kako da se naplaćuje akontacioni porez na dobit. To je samo jedna od olakšica koje su zemlje EU, ali i one koje nisu članice, omogućile svojim privrednicima. Na primer, evropska praksa u doba kovid krize su i takozvane brze linije, odnosno brza finansijska pomoć za ugrožene sektore, kakvi su turizam, ugostiteljstvo i transport ljudi. Kod nas toga nema. Bar da nam je dat neki izlaz…”, kaže Tanja Mitrović.
Ova preduzetnica bila je prinuđena da otpusti troje od 11 radnika jer odloženi porezi i doprinosi na zarade do 1. januara ove godine iznose oko 700.000 dinara i to mora da se plati u 24 mesečne rate. Kako kaže, još u novembru prošle godine podnela je zahtev za kredit Fonda za razvoj, u sklopu paketa pomoći države, ali još nije dobila odgovor. Po informacijama koje je dobila, fondu je stiglo 11.000 takvih zahteva tako da ne očekuje da njen zahtev u dogledno vreme stigne na red.
Sličan epilog imao je i njen dopis upućen Elektroprivredi Srbije (EPS) u kojem je tražila reprogram duga za struju jer ona je trošena i kada se nije radilo pošto rashladni uređaji ne mogu da se isključe. EPS joj je odgovorio da će to biti moguće kada dopusti Vlada Srbije.
Tri minimalca – neoptimizovana mera
Više od polovine preduzeća imalo je poteškoće da organizuje poslovanje tokom vanrednog stanja, navodi se u studiji “Uticaj kovid-19 krize na zaposlenost”, čiji su autori Kori Udovički i Pavle Medić, a izdavač Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije.
U ovoj analizi došlo se do nalaza da trećina preduzetnika nije mogla da obavlja svoju delatnost u potpunosti, dok je u slučaju preduzeća s više od 10 zaposlenih taj udeo trostruko manji. S druge strane, udeo preduzeća koja su nesmetano poslovala povećava se s veličinom preduzeća – od svega tri odsto kod preduzetnika, do 14 odsto i 18 odsto za velika i srednja preduzeća respektivno.
Dodaje se da se čak 232.000 (formalno) zaposlenih nalazilo u privrednim subjektima koji gotovo uopšte nisu mogli da posluju. Dodatno, 680.000 radilo je u firmama smanjenog kapaciteta, dok je preostalih 480.000 radilo u firmama koje su poslovale na zadovoljavajućem nivou ili bez ikakvih poteškoća
Poteškoća u obavljanju delatnosti i opšti pad tražnje doveli su do pada prihoda preduzeća u svim sektorima, ali u različitim proporcijama. Iako je pad prihoda u odnosu na očekivanja prosečnog preduzeća za vreme vanrednog stanja iznosio oko 40 odsto, sektor u kome se preduzeće nalazi ima veoma veliku ulogu. Svakako, preduzeća koja posluju u sektorima čiji je rad bio administrativno onemogućen pretrpela su najveći pad – turizam i ugostiteljstvo koji su izgubili više od tri četvrtine prihoda.
Osvrćući se na mere koje Vlada preduzela kako bi pomogla privrednicima, autori studije ukazuju između ostalog na to da je uplata tri minimalne zarade bila neoptimizovana.
“Na bar neku od mera Vlade odlučilo se gotovo svako preduzeće izuzev velikih, koja su svakako u proseku bila najslabije pogođena vanrednim stanjem i prvim talasom krize. Za preduzetnike i mala i srednja preduzeća (MSP) kao najšire prihvaćena mera ističe se uplata tri neto minimalne mesečne zarade (oko 35.000 dinara, odnosno 300 evra). Ovu meru iskoristilo je čak 90 odsto MSP i 84 odsto preduzetnika iz pogođenih i manje pogođenih sektora. Iznos pomoći isplaćen preduzećima koja uopšte nisu imala pad prihoda iznosio je oko 110 miliona evra mesečno. To znači da je dostupnost ove mere bila uslovljena padom prihoda, bilo je moguće uštedeti oko 330 miliona evra. S druge strane, trošak mera za sektore čije je poslovanje bilo gotovo potpuno onemogućeno iznosio je oko 26 miliona evra. Drugim rečima, od mesečne uštede na preduzećima kojima pomoć nije bila potrebna, pomoć se mogla pogođenim sektorima pružati četiri meseca”, ocenjuje se u studiji.
Navodi se da je odložene otplate kredita prema bankama koristilo 38 odsto MSP i 17 odsto preduzetnika i donosi zaključak da su preduzeća uspela da prebrode vanredno stanje i inicijalni talas krize bez većih posledica na dugoročnu održivost. Međutim, optimizam se pokazao relativno neopravdan, budući da se pandemija zvanično vratila u junu i izazvala nove teškoće u sektorima koji su bili najpogođeniji tokom prvog talasa.
Slađana Glušćević i Miloš Katić (VOICE, naslovna fotografija: Pixabay)
